BLOG    Pravni ugao

05.02.2022. 

Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD

O SUDBINI  REFERENDUMA

U moru vesti kojima smo preplavljeni svakog dana gotovo nezapaženo je prošla vest da je Republička izborna komisija proglasila konačne rezultate referenduma za promenu Ustava Srbije.
O izmenama Ustava je široko pisano. Primedbe na tekst predloženih izmena, kao i na postupak u kojem se o njima glasalo, bile su mnogobrojne. U svakom slučaju se čini da je proglašavanjem konačnih rezultata referenduma priča oko ustavnih promena okončana.

Ili možda nije?

Prema Ustavu, čl. 203 stav 10. Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na referendumu stupa na snagu nakon što ga proglasi Narodna skupština. Ništa neobično, osim jednog potencijalno zanimljivog propusta. Naime, iako je Narodna skupština dužna da Akt o promeni Ustava proglasi ako je potvrđen na referendumu, Ustav ne propisuje KADA ona to mora učiniti. 

Poslovnik o radu Narodne skupštine nešto je konkretniji.

Naime, u čl. 148 propisano je da se odluka o proglašavanju Akta o promeni Ustava i ustavni zakon za sprovođenje promena Ustava moraju usvojiti nakon što izveštaj o konačnim rezultatima referenduma bude dostavljen u Narodnoj skupštini.

Izveštaj o rezultatima referenduma bi, prema Poslovniku, morao biti dostavljen Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Skupština bi to morala da učini na posebnoj, svečanoj sednici na kojoj bi joj za odluku o proglašavanju bio neophodan kvorum za rad (126 poslanika). Nije eksplicitno propisana koja je većina neophodna za usvajanje odluke ali u nedostatku te odredbe i prirode same odluke valja pretpostaviti da je za to neophodna tek većina prisutnih narodnih poslanika.

U trenutku pisanja ovog teksta nije poznato da li je ili kad će ovaj izveštaj biti poslat u Skupštinu.
Sama Skupština je, naizgled, preokupirana menjanjem izbornog zakonodavstva uoči predstojećih izbora 3. aprila.

U takvim okolnostima nije nezamislivo da rezultati referenduma o promeni Ustava ne budu proglašeni u skladu sa čl. 148 Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Zbog čega ovo može biti važno?

Pretpostavlja se da će Narodna skupština, po rečima njenog predsednika, biti raspuštena 15. februara.
Ukoliko sadašnji saziv Skupštine iz nekog razloga do tog datuma ne bi ispunio ovu svoju ustavnu dužnost to bi dovelo do situacija koje su bez presedana.

Prva takva mogućnost bi bila da Akt o promeni Ustava bude proglašen od strane raspuštenog parlamenta. Takav parlament bi mogao da obavlja samo tekuće i neodložne poslove propisane zakonom.
Zakon o Narodnoj skupštini ne nabraja eksplicitno ove poslove ali navodi da se njima smatraju poslovi koji su vezani za zakonski rok koji, kao što smo videli u čl. 203 Ustava, nije eksplicitno propisan.
Poslovnik o radu Skupštine propisuje rok, ali bi se moglo sporiti da li je on obuhvaćen ovim izuzetkom. Ovaj bi scenario možda bio najbenigniji pošto bi njegova potencijalna štetna posledica bila „samo“ zloupotreba tog formalnog čina u predizborne svrhe od strane vladajuće većine.

Daleko veći problem moglo bi da predstavlja odlaganje ovog čina do konstituisanja novog saziva Narodne skupštine.
U takvom scenariju pitanje potvrđivanja rezultata referenduma moglo bi biti jedna od glavnih izbornih tema – takoreći referendum o rezultatima referenduma.
Pitanje njihovog potvrđivanja bi se tada još više zakomplikovalo, posebno ukoliko bi predstojeći izbori rezultirali značajno drugačijim odnosom snaga u samoj Skupštini.

Da li bi stranke koje su se protivile održavanju referenduma i koje su bile protiv predloženih izmena Ustava poštovale volju građana iskazanu na referendumu u slučaju da oni postanu vladajuća većina?
Da li bi postojao pritisak međunarodne zajednice, koja je mahom odobravala celokupan referendumski proces, da to učine?
Kakve bi bile moguće posledice insistiranja na neproglašavanju rezultata referenduma uprkos takvim pritiscima?

Na kraju sasvim je moguće da većina ovih pitanja bude bespredmetna ukoliko Narodna skupština tokom sledeće nedelje ispuni svoju ustavnu obavezu, u skladu sa sopstvenim poslovnikom.

Ukoliko to propusti da učini predstoje nam zanimljiva vremena. Zanimljivija nego inače, čak i za Srbiju.