KONFERENCIJSKA KRIZA

Šestog novembra 2021. održana je dugo najavljivana Konferencija advokata Srbije. Malo je reći da će ta Konferencija kao i sednica Skupštine AKS koja je usledila istog dana posle nje biti dugo pamćena – kako po odluci koja (ni)je doneta, tako i po ljudima koji (ni)su tu odluku doneli. Krenimo redom...

Konferencija advokata Srbije, kojoj je prisustvovalo više od 1500 advokata iz cele Srbije usvojila je, gotovo jednoglasno, odluku da Skupštini AKS preporuči da proglasi obustavu rada kao vid protesta zbog nedavne „dopune pravnog stava“ koju je, pod do danas nerazjašnjenim okolnostima, doneo Vrhovni kasacioni sud.

Skupština Advokatske komore Srbije, koja je po Statutu bila dužna da se izjasni o preporuci Konferencije, učinila je to tajnim glasanjem (koje Statut u konkretnom slučaju nije predviđao) pri kojem je nešto više od 80 advokata odbacilo preporuku Konferencije i izglasanu volju više od 1500 svojih kolega.

Time je problem koji je ovoga proleća počeo sa objavljivanjem nacrta izmena ZPP-a ušao u novo neizvesno poglavlje koje se ukazuje u kolosalnoj krizi legitimiteta svih organa Advokatske komore Srbije (potencijalno i svih komora u njenom sastavu) i šizmi neviđenih razmera unutar same advokature.

Odluka Skupštine AKS naime pokazuje da advokatura nije imala spor sa Ministarstvom pravde, niti Narodnom skupštinom RS, pa čak ni sa samim Vrhovnim kasacionim sudom i bankama koje su ga uzurpirale.

Osnovni sukob advokatura ima upravo sa rukovodstvima svojih komora, koja istrajavaju u oglušavanju o volju svog članstva da advokatura, kao samostalna i slobodna profesija, konačno preuzme svoj deo tereta u borbi za ostvarivanje vrednosti pravne države i demokratskog društva.

Dalje, postaje sve osnovanija zebnja da advokatura neće biti u stanju da vrši svoju važnu društvenu funkciju, a koja se ogleda u zaštiti građanskih prava građana Srbije od nezajažljive i ničim ograničene državne vlasti i krupnog kapitala, dokle god je budu predstavljali ljudi spremni da se sa tom i takvom vlašću cenjkaju o pravima svojih klijenata, a koja su dužni da brane shodno svojoj zakletvi.

To je tačka do koje se stiglo u ovoj priči.

Kako će se ona nastaviti posle 6. novembra?

U ovom trenutku to teško je sa sigurnošću predvideti. Ipak ponešto se već sad može reći, pretpostaviti ili i očekivati.

Konkretno, Skupština AKS održane 6. novembra nesumljivo je nanela štetu kako sopstvenom ugledu, tako i ugledu AKS pa i samoj advokaturi. Stoga ne bi bilo nelogično ili iznenadjujuće da (možda i sve) komore u sastavu AKS inicirajnju postupke za opoziv svih svojih delegata u Skupštini AKS, u skladu sa Statutom.

Može se, isto tako, pretpostaviti da će svi nosioci funkcija u Advokatskoj komori Srbije koji su direktno učestvovali u poništavanju volje Konferencije biti pozvani na odgovornost po istom osnovu kao i delegati u Skupštini AKS.

Štaviše, nije nezamislivo ni da bi rukovodstva svih komora koja budu odbila da pozovu svoje delegate i članove u organima komore na odgovornost zbog ovog ignorantskog i sebičnog čina i sama rizikovala da dele njihovu sudbinu, u skladu sa vlastitim statutima.

Ono što se, međutim, već sad može sa sigurnošću tvrditi jeste da se gorući problemi zbog kojih je advokatura izašla na ulice neće razrešiti. Naprotiv: umnožavaće se i biće sve veći! I tako će biti sve dok se situacija koja unutar advokature nastaje usled Konferencijske krize ne prevaziđe – na ovaj ili onaj način.

Jedina poruka koju posle svega iz mog bloga mogu da uputim široj neadvokatskoj javnosti jeste poziv da prati nastavak ove priče ne skrećući pogled sa nje. Drama je tek počela, a kraj je sve samo ne izvestan.