TRANSLATION

Najnovija događanja u SAD koja su zapanjila, možda i prestravila, Evropu i svet imala su i jedan na izgled neočekivani obrt. Nakon što je odlazeći američki predsednik Donald Trump dugi niz godina sa društvenih mreža raspirivao mržnju, veličao fašizam, pretio nuklearnim ratom i, na kraju, pozivao na prekrajanje izbornih rezultata predsedničkih izbora 2020. - što je na kraju, 6.januara 2021, kulminiralo nasilnim upadom njegovih pristalica u američki Kongres  i pretnjama smrću svima koji su po njihovom mišljenju Trumpovi protivnici, uključujući tu čak i potpredsednika SAD Mike Pence-a koga su nameravali da obese – društvene mreže su zatvorile svoje platforme za Trumpove naloge!


                                                                                                                                                                                                                                                       courtesy to msnbc

Ovo neuobičajeno nedvosmisleno ’’banovanje’’ Trumpa  na  Twitteru i drugim mrežama pojedinci su brzo pohitali da okarakterišu kao cenzuru, a neki su čak, u znak solidarnosti sa predsednikom Trumpom počeli da brišu i svoje naloge.

Međutim, moj stav, prema ovom potezu društvenih mreža, koji ću nastaviti da zastupam i u okviru Grupe 46, grupe oformljene pri FBD, a koja je, oslanjajući se na Član 46 Ustava Srbije,  posvećena zaštiti slobode izražavanja u Republici Srbiji, jeste da narečene karakterizacije blokiranja naloga Donalda Trumpa na društvenim mrežama, osim što pogrešno tumače pojam cenzure,  isto tako krivo shvataju i pojam slobode izražavanja, kako u SAD,  tako i u Srbiji.

Naime, iako Ustav garantuje slobodu izražavanja, smatram da on ne može i ne sme da garantuje i pravo na širenje govora koji je usmeren na ukidanje i ograničavanje prava i sloboda drugih koje su garantovane istim tim Ustavom.

Isto tako, nijedan pojedinac, organizacija ili entitet nemaju dužnost da takav govor na svojim platformama ili u svojim izdanjima prenose i objavljuju - pa makar on dolazio i od predsednika SAD.
Sloboda izražavanja predstavlja Pravo građana, a Dužnost države.
Građani, u tom smislu, nemaju nikakvu obavezu da omogućavaju propagiranje ideja i opredeljenja koje ne uživaju zaštitu Ustava. Šta više, oni bi i sami bili podložni građanskopravnoj i/ili krivičnoj odgovornosti ukoliko bi to činili.

Specifičnost položaja društvenih mreža u tom pogledu predstavlja izazov za dalji razvoj demokratske kulture i društva, koji one nakon događanja 6. januara 2021. više neće moći da ignorišu.
Važeći pravni okvir u SAD ostavlja tim kompanijama i veliku moć i diskreciona ovlašćenja u pogledu toga kome će i pod kojim uslovima omogućiti pristup svojim uslugama. U ovom slučaju one su tu ogromnu moć iskoristile da sankcionišu osobu koja je prvi put posle 250 godina dovela u pitanje mirnu promenu vlasti u Americi.
Budući slučajevi možda neće biti tako jednostavni te bi u tom smislu svakako valjalo napraviti savremeniji pravni okvir za donošenje sličnih odluka koji bi se vodio načelima vladavine prava i otvorenog društva.

U svakom slučaju, događanja u SAD ne smeju u Srbiji  biti zloupotrebljena za stavljanje pod zaštitu zakona i Ustava ideja i shvatanja usmerenih na ukidanje demokratije, a na uštrb vrednosti na kojima počivaju moderna zapadna društva.
Mera u kojoj će se scene poput onih ispred američkog Kongresa ponavljati u budućnosti predstavljaće meru uspeha ili neuspeha u tom zadatku.