Aleksej,
pop koji je uplašio i rusku crkvu i službe bezbednosti
Uoči tzv. Pravoslavne nove godine ruski dnevnik u izgnanstvu NOVA GAZETA objavio je 13. januara 2024. komentar o ruskom protojereju Alekseju Uminskom kome je RPC uoči Božiča zabranila bogosluženje jer ne podržava ruski rat u Ukrajini. Komentar o ovom dogadjaju koji je izazvao polemike i u kontrolisanoj ruskoj javnosti napisao je LEONID GOZMAN.
Originalni naslov glasio je
Proslava Uminskog:
Kako je Ruska pravoslavna crkva ukinula zapovest ''ne ubij'' i progoni hrišćane
Leonid Gozman
Na Božić, jedan od dva glavna hrišćanska praznika u godini, crkve Ruske pravoslavne crkve posetilo je 1,4 miliona ljudi. To je skoro polovina onih koliko ih je bilo pre nekoliko godina, a što je jedan posto stanovništva. Uglavnom, parohijani Ruske pravoslavne crkve (koje ne bi trebalo brkati sa pravoslavcima, kojih imamo mnogo više) su prilično mala sekta, čiji poglavar, Njegova Svetost Patrijarh moskovski i sve Rusije, nema pravo da govori ne samo u ime zemlje, nego ni u ime svih pravoslavnih vernika, od kojih većina zapravo i ne pripada njegovoj crkvi i, u svakom slučaju, ne smatraju ga svojim pastirom.
Brojni zvaničnici i privrednici prihvaćeni za sto, ističući svoju crkvenu pripadnost, nisu među većinom stanovništva, već upravo u pomenutom procentu. Međutim, u svemu drugom su i „užasno udaljeni od naroda“.
No, postoje okolnosti koje nam ne dozvoljavaju da se prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi ponašamo u skladu sa tako malom veličinom njene pastve.
Prvo, reč je o fantastično bogatoj organizaciji (uprkos činjenici da mnogi njeni obični klerici, za razliku od arhijereja, žive loše, pa stoga zavise o milosti lokalnih vlasti ili raznih, a često i kriminalnih sponzora).
Drugo, vlada je Rusku pravoslavnu crkvu proglasila državnom crkvom i dozvoljava joj da se meša u živote ne samo svojih parohijana, već i gotovo svih građana Rusije.
Treće, i to je najvažnije, Rusija je zemlja pravoslavne kulture. Umetnost, arhitektura i mnoge svakodnevne tradicije nastale su pod uticajem pravoslavlja, a danas svi, bez obzira na odnos prema veri, živimo u tom kulturnom kontekstu.
Dakle, sve što se dešava u Ruskoj pravoslavnoj crkvi utiče ne samo na jedan posto onih koji im na praznik odlaze u crkvu, već i na svakog od nas.
Iako sam ateista, uveren sam da je jaka crkva nezavisna od države dobra za državu. Ona se opire ili može odupreti državnoj samovolji, daje ili može dati moralnu podršku ljudima koji nisu uspeli da se prilagode društvu, može, kao, na primjer, poljska crkva, igrati ključnu ulogu u trenutku političke krize.
Ništa od ovoga nemamo u Rusiji.
Nakon pada komunizma, Ruska pravoslavna crkva je imala takvu priliku - koliko je bila popularna nakon decenija zabrana! Ali, preferirajući servilnost i novac umesto služenja narodu i zemlji Ruska pravoslavna crkva nije iskoristila ovu šansu
19. avgusta 1991, ujutru na početku puča GKČP, kada su tenkovi tutnjali Moskvom, patrijarh Aleksije II, o kome mnogi govore veoma pohvalno, govorio je u Kremlju na prvom Kongresu sunarodnika koji su došli sa svih strana sveta. Imao je fantastičnu priliku da, okrenuvši se narodu, naglo smanji nivo konfrontacije i osudi one koji su bili spremni da započnu novi građanski rat. On to nije uradio, ponašao se kao da se ništa nije dogodilo. A onda su arhijereji zabranili sveštenstvu da ide u Beli dom - pred kojim sam video samo dva mlada bogoslova koji su tamo došli prkoseći zabrani. U trenutku dok su čekali juriš, iza njih je stajao red.
Generalno, potpuna podređenost Ruske pravoslavne crkve državi više ne iznenađuje. Podržali su rat i osveštali sotonski projektil. A iza njih je mnogo gadosti!
A oni ne prestaju! Neposredno pred Božić, praznik nade, ocu Alekseju Uminskom je zabranjeno služenje.
Otac Aleksej nije samo jedan od retkih u Ruskoj pravoslavnoj crkvi koji je zauzeo otvoreno antiratnu poziciju. U modernoj Ruskoj pravoslavnoj crkvi igrao je istu ulogu kao i Aleksandar Men u svoje vreme; Njegov blagotvorni uticaj nisu osetili samo vernici, već i svi sa kojima je dolazio u kontakt. Sada dosta pišu o njemu, pogledajte. Ali ono što na mene ostavlja najjači utisak je njegov rad u dečjem domu – ne razumem odakle mu snage da komunicira sa osuđenom decom i njihovim roditeljima, kako je mogao da pronađe prave reči? Mislim da je u ovoj korumpiranoj i potpuno birokratskoj organizaciji - Ruskoj pravoslavnoj crkvi - on jedan od retkih koji zaista veruje u Boga.
I sad, ne zadovoljavajući se time da mu zabrani služenje i da na njegovo mesto pošalje divljeg mračnjaka Tkačeva, Ruska pravoslavna crkva pokušava i raščinjenje oca Alekseja.
Zašto su bili tako ljuti na njega? Uminski nije mogao da sprečiti Rusku pravoslavnu crkvu da peva liturgijske pohvale Putinu i blagosilja ubistva, profitira i krši svaku zamislivu zapovest; nije mogao da zaustavi njihovu doslednu borbu protiv svega živog. Ali oni su, ipak, pristali na takav skandal.
Ipak,lično neprijateljstvo arhijereja prema njemu jev razumljivo - kako drugačije da se prevaranti i licemeri ponašaju prema poštenom i hrabrom čoveku? Ali postoje i druga, ozbiljnija objašnjenja za njihove postupke. Ne otvaraju oni odmah vatru na svakoga ko im se ne sviđa. Andreja Kuraeva, koji ih je, za razliku od Alekseja Uminskog, nazivao raznim imenima, dugo su trpeli.
Razlog za njihovo delovanje je rat koji su započeli. Kada su od lopova u potpunosti prešli put do krvopija, ukinuli zapovest "Ne ubij", a ujedno i sve ostale, njihov svet se pojednostavio na kurs o istoriji KPSS:
postoje samo prijatelji i neprijatelji, a i prijatelji mogu postati neprijatelji svakog trenutka ako, ne daj Bože, o bilo čemu - razmišljaju.
Dakle, oni koji, iako za rat, nisu to baš onoliko koliko se tražI, postaju neprijatelji; a ima i onih koji za rat nisu to što im je naređeno da budu za rat, već su to, poput Girkina i Udalcova, po zovu svog ludog srca .
Neprijatelj je svako ko ima svoje gledište, čak i ako se ono poklapa sa onim što oni danas proglašavaju istinom. A onaj ko je svesno protiv rata, koji iza svoje antiratne pozicije ima holističku sliku svijeta, a još više onaj koji se iznutra oslanja na samog Gospodina, smrtni je neprijatelj. I naravno, takvom neprijatelju, ocu Alekseju, nisu mogli dati priliku da govori, pogotovo sa govornice.
I njihovi postupci su takođe zasnovani na strahu. Oni se boje istine, kao bubašvabe svetla. Znaju da ljudi nisu za njih: samo najčešće ne razmišljaju o tome ili misle da je preskupo raspravljati s njima. Sva njihova moć - oba službenika obezbeđenja iz Ruske pravoslavne crkve (nemam dokaza da je Kiril zaista bio agent Mihajlov, ali ako nešto izgleda kao patka, gače kao patka i tako dalje, onda je to patka), i službenici obezbeđenja iz vladinih agencija - ne zasniva se samo na laži, već i na uverenju većine da je čak i jednostavno prećutno neslaganje s njima opasno, dok je otvoreno prigovaranje fatalno opasno. Zato na bilo kakve proteste reaguju tako burno i potiskuju čak i one naizgled bezazlene. Pa, šta se tako loše dogodilo jer je neko držao transparent ili zamenio parole? Ali ne - u zatvor, a dužine apsa se povećavaju svakim danom. Znajući da globalno greše, plaše se da će ljudi ipak slediti onoga ko govori istinu.
Otpor oca Alekseja divljaštvu i zlu bio je stalni, svakodnevni. Njegovi župljani, roditelji dece u hospiciju, i svi koje je sretao na putu vidjeli su da on ništa posebno nije radio, ni smišljeno zarad spoljašnjeg utiska, već da on jednostavno tako živi: verujući u sebe, u Boga, u istinu, sledeći njegovu veru. A ovo je još privlačnije od nekadašnjeg herojskog čina, navodi vas da poželite barem malo budete poput njega. A za sve koji su ga poznavali, pokazalo se kako ne samo istina, već i moć nije u Kirilu i Putinu, već u njemu, u ocu Alekseju. Toga su se uplašile i Ruska pravoslavna crkva i Lubjanka.
Da je u Ruskoj pravoslavnoj crkvi mnogo ljudi poput oca Alekseja, ne bismo imali samo crkvu, već bi i naša država bila drugačija. Uveren sam da će, bez obzira na to da li je smenjen, nastaviti svoju službu. I da je on, naravno, pobednik.
*autor je ruski psiholog, pisac i nekadašnji predsednik Saveza desnih snaga Rusije. 2022. godine pošto je izdžrao kazno od 30 dana zatvora zbog protivljenja agresiji Rusije na Ukrajinu, napistio je Rusiju gde je proglašen za stranog agenta. 
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
DONIRAJTE ODMAH
UPLATOM NA NAŠ RAČUN
