Nova taktika za promenu vlasti



Živa legenda ruskog civilnog društva vremešni LEV PONOMAREV (81) uputio je
PISMO GRADJANSKE MREŽE RUSIJE  o opoziciji, suprotstavljanju i mogućnostima promene vlasti u Rusiji kojom danas hara  vojni putinizam.
Pismo su sa njim potpisali i borkinja za ljudska prava ELENA KOTYONOCHKINA (koju je kremaljski režim optužio za suprotstavljanje ruskoj agresiji na Ukrajinu) i OLEG ELANCHIK ( glavni urednik TV Sote koji je proglašen za stranog agenta i političkog ekstremistu zbog prenosa protesta pristalica Alekseja Navaljnija).

Pismo smo preuzeli sa portala NOVE GAZETE
koja ga je objavila 10. avgusta 2023. pod originalnim naslovom 
Ono o čemu politikolozi ćute   


Poslednjih godina ogroman broj ljudi je napustio Rusiju. Većina nas je bila primorana da ode, nadajući se da ćemo se vratiti što je pre moguće. A mnogi su otišli ne samo zbog sigurnosti, već i da bi nastavili svoj posao – politički, novinarski i ljudskA prava.

Ali ni nakon odlaska mnogih aktivnih ljudi, Rusija nije nimalo "depopulirana".
Da, velike protestne akcije se ne održavaju, organizacione strukture opozicije, sa izuzetkom Jabloka koji je pod pritiskom vlasti,uništene su. Ali ljudi se i dalje suprotstavljaju politici Kremlja skoro svaki dan usred velikih rizika, nedostatka vodstva i koordinacije. Mnogi strani politikolozi su odavno odustali od njih. Ali ljudi nisu spremni da odustanu od sebe i svoje zemlje.

Građanska aktivnost se nastavlja u regionima.

To je jasno vidljivo ako zaista proučavate ovu problematiku, na primer, čitajući medije i kanale koji pišu o regionima. Ne radi se toliko o protestima vezanim za rat, koliko o generalnom zaoštravanju društvenih problema: ljudi su aktivni oko lokalnih izbora, pitanja obnove i razvoja, pojedinačnih slučajeva samovolje i korupcije vlasti. Ev o primera vijesti u jednom danu 9. avgusta: u Mahačkali su stanovnici blokirali ulicu zbog dugog zamračenja, u Krasnojarsku je policija zaustavila pokušaj okupljanja stanovnika i snimili apel šefu regiona; u Rjazanju, desetine stanovnika izašlo je na protest  protiv izgradnje solitera u blizini parka.

Putin stalno daje nove razloge za nezadovoljstvo, njegov sistem upravljanja državom slabi i urušava se pred našim očima, što postavlja krajnje neugodna pitanja o sutrašnjici. Opšte nezadovoljstvo se još nije manifestovalo u političkim protestima velikih razmera, ali čak i sociologija već bilježi svoje jasne znakove, sa svim očiglednim ograničenjima svojih alata pod represijom i cenzurom.
Kao i tokom istorije penzione reforme i izmena Ustava, nezadovoljstvo i strah nadilaze opozicionu publiku. Na primer, projekat RussianField otkrio je da bi samo 41% glasalo za Putina ako bi imao dostojnu alternativu na izborima. A 45% ispitanika je spremno da glasa za alternativu!

Šta demokratska opozicija nudi ovim ljudima?

Naša zajednička građanska dužnost, i onih koji su otišli i onih koji su ostali, jeste da pomognemo Rusiji da se oslobodi Putinizma. Neophodno je ujediniti napore, izraditi zajedničku strategiju za promenu situacije u zemlji kako bismo je zajedno implementirali, oslanjajući se na ljude unutar zemlje, nudeći im pravu alternativu i jasan plan delovanja.

O tome smo pričali tokom prošle godine. Na primjer, ovdje .Pristalice demokratije u Rusiji od opozicije očekuju  upravo ujedinjenje i zajednički plan akcije, koje to bukvalno traže u anketama i komentarima na društvenim mrežama - gde god ljudi imaju priliku da se izjasne. Dobili smo stotine odgovora i pisama u kojima ljudi to direktno govore.

Ipak, još uvijek ima dosta onih koji se pitaju: "Ujediniti se za šta?" ili "Ujedinjenje radi ujedinjenja?" Ima i onih koji tvrde da "opozicija već odlično sarađuje u okviru konkretnih projekata". 

Ne potcjenjujte razum ljudi. Oni čekaju ujedinjenje ne zbog ujedinjenja, pa čak ni oko „konkretnih projekata“, već zbog uspješnog rešenja zadatka promene vlasti u Rusiji.

To je glavni cilj u kojem se svi slažu na rečima. Kretanje ka tome je istovremeno i kretanje ka okončanju rata i šansi za demokratske reforme, prekidu represija i oslobađanju političkih zatvorenika iz zatvora, počevši od Alekseja Navaljnog.

Kako ćemo postići ovaj cilj?

Tokom cele godine smo vrlo detaljno razgovarali o ovoj temi. Na primjer, evo članka u jednoj od vodećih francuskih publikacija Le Grand Continent (ruski tekst - ovde ). Tražili smo saveznike među demokratskim i antiratnim organizacijama koje deluju u okviru strategije usmjerene na Ruse i otkrili: na primjer, evo zajedničke izjave brojnih organizacija objavljenih na ruskom i francuskom jeziku u Le Mondeu ( pročitajte u cijelosti na francuskom ovde ).

Da, upravo je to strategija postepene mirne tranzicije vlasti u Rusiji.
Za razliku od poziva na "oružani ustanak", on polazi od realnih rizika i mogućnosti ljudi koji ostaju u Rusiji, te uzima u obzir kako poziciju Zapada tako i vodećih ruskih političkih organizacija od FBK do Yabloka, što znači da je sposoban za ujedinjenje zaista velikog broja ljudi .

Ali sada je vrijeme da razgovaramo o taktici.
Pored moguće drastične promene situacije u ratnoj zoni, u bliskoj budućnosti, polazna tačka za rusko društvo biće predsjednički izbori u martu 2024. godine. Oba faktora mogu se čak poklopiti u jednom kriznom periodu ruske istorije. Demokratske snage imaju samo dve mogućnosti: da ga ignorišu, nastave sa svojim „konkretnim projektima“, ili da se unapred pripreme, iskoriste i osnaže energiju društva koje teži promenama, ulivajući nadu i stvarajući pravu šansu za promjenu.

Evo naših argumenata.

Prvo . Ako Putin preživi fizički i politički da vidi izbore i učestvuje na njima, oni će i dalje biti održani u izuzetno stresnim uslovima za sistem. Umor od rata i njegovih posledica, i negativ poraza, i vertikala destabilizovana Prigožinovom pobunom, i konačno, zamor od samog Putina, koji se takođe ne može potceniti, mogu da deluju na Putina. Vlasti se nimalo ne osećaju samopouzdano.

Ako Putin iz ovog ili onog razloga ne bude nominovan, onda ćemo se naći u potpuno novoj situaciji za Rusiju. Pristalice demokratije će morati da nominuju svog kandidata (na primer, organizovanjem predizbora) i izbore se za njegovu pobedu. U ovom slučaju, zadaci agitacije, posmatranja i zaštite rezultata zahtijevaće maksimalnu integraciju i koordiniran rad.

Drugo. Priprema izbora i učešće na njima i dalje formalno ostaje dozvoljena, legalna forma političkog delovanja, kako onlajn tako i oflajn. Politička infrastruktura izbora u Rusiji nije potpuno uništena.

Smatramo kritičnim da demokratske snage dođu u društvo sa najjednostavnijim, razumljivijim i relativno sigurnijim planom akcije koji se zasniva na formuli:

1. maksimalna izlaznost na vanmrežnim biračkim mjestima;
2. glasanje protiv Putina, za drugi krug, za promenu vlasti, protiv mobilizacije;
3. ujedinjenje građana oko zadataka agitacije, posmatranja i zaštite rezultata glasanja.

Predlažemo sada da izgradimo opštu građansku kampanju zasnovanu na jednostavnoj i pozitivnoj ideji promene vlasti i obnove zemlje. Ova ideja je razumljiva ljudima različitih pogleda, pruža odličnu sinergiju sa pristalicama Navaljnog, ali i sa preostalim opozicionim snagama u Rusiji – Jablokom i nezavisnim političarima, pa čak i sa reformističkim krilom sistemskih partija i nezadovoljnih elita.