|
|
Piše Milan Jovanović, predsednik FBD |
Prošlo je više od dve nedelje kako je u beogradskom dnevniku ’’Danas’’ objavljen oglas dvadeset i devetoro građana sa nespornim ugledom u kulturno-političkom miljeu u trouglu Beograd-Podgorica- Zagreb u kome su oni, obraćajući se EU (ali i čitaocima oglasa) izložili svoje viđenje, ako se to tako može sažeti, medijsko-političkih (ili obrnuto) prilika u Srbiji.
Ali, mada su taj oglas potpisala vrlo ugledna imena, kod svih koji su evroatlanski opredeljeni, i kod isto takvog nevladinog sektora, do danas o tom oglasu traje traje - muk.
Znakovitu i zabrinjavajuću tišinu o tome što su potpisali ovi cenjeni ljudi, samo na kratko, prekinuo je Muharem Bazdulj svojim tekstom u rubrici Pogledi beogradskog dnevnika ’’Politika’’.
Ali, to je bilo uglavnom beskorisno - izuzme li se da je taj tekst više još jedna manifestacija političkog upodobljavanja i usaglašavanja sa svima koji, posebno na važnim mestima u Beogradu i po medijima, već ionako surfuju na talasu znanog odnosa prema tzv. Drugosrbijancima, a pogotovo tzv. apelašima. Koliko ovi drugi remete i smetaju ovdašnjoj unisonosti kad je u pitanju Crna Gora svedoči i gotovo detinjasto zluradi naslov Bazduljevog pogleda ’’Apropo: Apel 88’’ propo’’, koji je, opet, koliko samorazotkrivanje još više neistinit - jer taj je Apel, izazvan zabrinutošću zbog prošlogodišnjih litijašenja i rusko-srpskog uplitanja u crnogorske političke i društvene prilike, potpisalo najmanje deset puta više ljudi od 88!
No, to nije povod ovog teksta, mada bi mogao biti.
Vratio bih se radje temama iz samog oglasa.
Kada sam ga prvi put video bilo je to još pre njegovog objavljivanja u ’’Danasu’’. Pošiljaocu, koji se dobro razume i u medije i u politiku, odgovorio sam sa nekoliko prijateljskih sugestija i pitanja, koja su mahom bila u anticipaciji gledanja oličenih u već pomenutom pogledu iz ’’Politike’’.
I onda, kad sam na taj tekst i na tu komunikaciju već zaboravio, on se, 20. novembra 2020. bezmalo mesec dana kasnije, pojavio u Danasu, skoro sasvim identičan. U međuvremenu, moja komunikacija povodom njega, putem Vibera, zaštićena ekripciijom i ograničenim vremenom arhiviranja sadržaja na Viberu je - iščezla.
I sad ću ovde ispisati samo rezime mojih razmišljanja i tadašnje debate u FBD oko njega, a sledstveno samom tekstu objavljenom u Danasu.
Profesionalan i odgovoran odnos medija prema javnom interesu trebalo bi da se odnosi isključivo na istinitost, potpunost i objektivnost izveštavanja o temama od javnog interesa.
Podrška bilo kom političkom programu ne sme biti merilo profesionalnosti nekog medija, shvaćene kao istinito, potpuno i objektivno izveštavanje o temama od javnog interesa. Takav kriterijum neizbežno potiskuje objektivnost medija, a samim tim dovodi u pitanje i njegovu profesionalnost.
Da se razumemo, ovo ne predstavlja veličanje bilo kakve neutralnosti profesionalnih medija! Oni su slobodni, i poželjno je, da se izjašnjavaju o temama od javnog interesa, ali, pre svega na temelju profesionalnog izveštavanja, a ne na temelju političke afilijacije.
Potpisnici oglasa u ’’Danasu’’ ne greše kada ocenjuju kako pojedini mediji u Srbiji neprofesionalno promovišu određene partikularne interese političkih organizacija, koje imaju direktan uticaj na njihov rad, a koji se ogleda i u finansijskoj zavisnosti tih medija upravo od tih političkih grupacija.
Međutim, pitanje je kako u razmišljanjima i raspravi o poziciji medija kao tvoraca prostora za raspravu o pitanjima od javnog interesa, i medije ( a i samu raspravu) osigurati od upravo onih političkih grupacija od kojih i potpisnici oglasa žele da ih osamostale i emancipuju.
Činjenica da je upravo taj prostor za javnu raspravu zatrovan političkom netrpeljivošću i isključivošću ne može se tim medijima pripisati u isključivu odgovornost. U najboljem slučaju oni su nevoljni pomagači, a u najgorem voljni saizvršioci.
Naravno, u sadašnjoj atmosferi netolerancije, obaveza nuđenja političke alternative, kako bi se više pogodovalo stvaranju boljeg ambijenta za razvoj profesionalnih medija, nije samo na medijima već i na relevantnim pojedinacima, poput potpisnika ovog oglasa, koji, za sada, što zbog uzurpacije medijskog prostora od strane njihovih političkih protivnika, a možda i zbog nekih drugih nedostataka i propusta, u tome nisu ( bili ) dovoljno primetni.
Ima mesta za spekulaciju oko motiva oglasa i obraćanja zvaničnicima EU i OEBS-a.
Kao i da li su njegove ambicije bile prevelike ili preskromne? Da li su imena jača od teksta koji je potpisan?
Dodao bih i da je podrška finansijskoj potpori slobode ( profesionalizacije) medija nespojiva sa uslovljavanjem te slobode, pa i te finansijske potpore, političkom podobnošću i da uvek zazirem od deklarativnog isticanja nevoljnosti da se utiče na uređivačku politiku profesionalnih medija, jer ono, često, samo ostavlja utisak pokušaja prikrivanja upravo takvih želja ili namera. A to se po suštini, u konačnici, i ne razlikuje baš mnogo od zahteva koje pojedine političke stranke imaju, na primer, u pogledu javnog servisa, jer pojavljivanje, pristup RTS vrednuju više od njegove profesionalnosti ili, u ne manje lošem slučaju, te pojmove poistovećuju.
Binarnu podelu na koju potpisnici oglasa s razlogom ukazuju ne produbljuju mediji već političke grupacije koje su ih uzurpirale i upregle u ostvarivanje svojih političkih, i drugih, agendi.
Na kraju, okriviti samo medije za zatečenu situaciju imalo bi smisla samo onda ako bi oni bili istinski slobodni (profesionalni) – jer sloboda je uslov svake odgovornosti - što oni, prema shvatanju potpisnika oglasa, a i mom, očigledno nisu.
