|
|
Piše Milan Jovanović, predsednik FBD |
Odziv građana na referendum u Makedoniji 30.09.2018. je bio - slab!
A ko nije glasao u Makedoniji i taj je glasao - ali samo protiv svoje i protiv buducnosti svoje dece!
I to je loša vest za Makedoniju, za EU i za region.
Za Srbiju možda posebno.
Naime, za razliku od Makedonaca, koji su ipak dospeli do sporazuma koji im nudi šansu za razrešenje makedonsko-grčkog konflikta koji traje već 27 godina, za Srbiju još nema ni naznake da bi skoro moglo doći do slične prilike kad je reč razrešenju srpskog istorijskog višedecenijskog konflikta sa Albancima na Kosovu.
Ovakav ishod makedonskog referenduma, povrh svega, samo će u Srbiji (o)jačati istrajnost i zalaganje za održavanje tzv. zamrznutog konflikta sa Albanacima. I to na način koji će Srbiju dugoročno, ili čak trajno, zaustaviti da se razvija na vrednostima EU!
Varljiva je uteha da su građani Srbije, po anketama koje se objavljuju, još uvek većiniski opredeljeni za EU i njene vrednosti!
Kao što su i istraživanja javnog mnenja u Makedoniji prevariila vladu u Skopju, s procenama da će izlaznost biti mnogo veća i da referendum neće (pro)pasti.
Uprkos svemu, i mada je bojkot ćutajuće makedonske većine prevagnuo nad entuzijazmom i nadanjima izašlih, Johannes Hahn komesar za proširenje EU, uputio je u Skopje, još sinoć, preko Twittera, čestitke - ističući zadovoljstvo što se više od 90% izašlih izjasnilo ZA - za EU, za NATO i za dopunu imena države.
Ugledni zagrebački politikolog Dejan Jović ovo je, isto tako odmah, i još sinoć, ironično prokomentarisao tweet-om nije li se Han dohvatio teksta ispisanog i pripremljenog za slučaj uspeha referenduma.
Potvrđujući poslovicu da je jutro pametnije od večeri makedonski analitičar Adreja Bogdanovski, u danu posle referenduma, postaviće tweet sa racionalnim i opominjućim pitanjem - a šta drugo Zapad sada i može i da čini, osim da pokušava da proces koji Makedoniju vodi ka EU održava u životu.
Takav pristup iz Skopja meni se čini boljim od ironisanja iz Zagreba koji je, kakav takav, ipak već u EU.
Vidljivo je naime da se EU trudi da u tmurnim oblacima koji se nadvijaju i nad region i nad nju samu ne ponovi grešku koju je briselska mašinerija napravila u Ukrajini.
To, naravno, ne bi trebalo da uljuljka evroatlanski opredeljenje političare u Makedoniji - već da ih podstakne na veću agilnost i iskrenost jednih prema drugima i na pripreme da spremno uzvrate na nove akcije i inicijative protagonista ruske meke moći u regionu, koji ne staju pred postojećim državnim granicama u regionu, kao što se ne ustežu ni od pokušaja državnih udara i prevrata!
Isto tako, ni političare u Srbiji - ako u njoj, pri trenutnom stanju stvari, oni još i smeju da, bez straha od pada popularnosti, javno iskazuju svoju opredeljenost za EU - okruženi sve jačim anti-evropskim medijsko-čaršijskim mejnstrimom.
Šta će se i kako nadalje zbivati saznaćemo možda već vrlo brzo.
U Srbiji možda već čim se predsednik Srbije Vučić vrati iz posete ruskom predsedniku Putinu.
Prethodno bilo najavljeno da će Putin doći u Srbiju, što je preokrenuto bez posebnijih obrazloženja, i odloženo na neodređeno vreme.Uz ne baš ohrabrujuću i učtivu opasku Putinovog portparola da će se tek posle tog njihovog susreta videti kako će se Rusija nadalje ponašati prema Srbiji.
