Šta čeka Studentsku listu

SHASHA DEMUŠ kolumnista kosovskog dnevnika KOHA prvog dana izborne ćutnje u Srbiji objavio je svoje viđenje šta očekuje Studentsku listu ako pobedi.
Njegov tekst objavljen je 23. oktobra 2025. pod naslovom
>Nedeljni izazov< 

    Shasha Demush

Ove sedmice, Srbija ulazi u svoje najnepredvidljivije izbore u poslednjih petnaest godina. 2012. godina je bila posljednji put da je Srbija bila u tako nepredvidljivoj utrci. Tada je Vučić prvi put došao na vlast sa samo 1,98% prednosti. To je bio posljednji put da je srpska demokratija iskusila pravu demokratsku konkurenciju. Na svakim izborima od tada, Vučićeva stranka je uvjerljivo pobjeđivala sa najmanje 24% prednosti. To nije bila slučajnost, već Vučićev osmišljeni politički inženjering, koji je srpsku demokratiju pretvorio u laboratoriju neliberalne demokratije.

U Vučićevoj demokratiji, opozicija je postala predmet mera državne bezbednosti . Svaka opoziciona ćelija koja je pokušala da se suprotstavi Vučiću iskusila je isti scenario pretnji, zastrašivanja i nasilja. Amnesty International je 2024. godine procenio da srpsko društvo živi u "digitalnom zatvoru" koji je postavila srpska policija i državna bezbednost. Kada je opozicionar Đorđe Miketić pretio Vučićevoj vladi u Beogradu, tabloidi bliski vladi objavili su njegov privatni intimni video kako bi ga javno ponizili. Miketić se povukao iz trke. Sada, tek prošle sedmice, saznali smo da je rektor Univerziteta u Beogradu - protivnik Vučića - takođe bio pod nadzorom srbijanske države. Druge opozicione ličnosti poput Dragana Đillasa, Borka Stefanovića i Nikole Sandulovića fizički su napadnute zbog svojih političkih uverenja. Slično tome, svaki veći opozicioni skup suočen je s državnim nasiljem, što je kulminiralo upotrebom zvučnih topova u martu prošle godine.

Ova represija nije bila rezervisana samo za političku opoziciju, već za sve koji su se protivili Vučićevoj stranci. Nezavisne institucije su također doživjele istu sudbinu. Kada je glavni tužilac za organizovani kriminal, Mladen Nenadić, započeo istrage protiv Vučićevog režima, fotografije iz njegovog privatnog života pojavile su se u svim vladinim tabloidima, dok su visoki zvaničnici iz Vučićeve stranke njega i njegove kolege nazivali "organizovanom kriminalnom bandom". I ovo nije bilo samo pitanje narativa ili diskursa, Vučić je takođe implementirao zakonske promene u tužilačkom sistemu kako bi ograničio njihovu moć. Savesni i integritetom orijentisani tužioci poput Bojane Savović i Jasmine Paunović su degradirani i praktično uklonjeni iz tužilačkog sistema. Sada smo konačno saznali da je država prisluškivala i tužioca Radeta Bajića, koji je bio odgovoran za istragu investicija povezanih s porodicom Trump. Da bismo razumeli koliko su institucije Srbije pod kontrolom Vučićeve stranke, koristila nam je i izjava predsednika Ustavnog suda Srbije, Vladana Petrova, koji je opravdao Vučićeve postupke, rekavši "da ako nemate šta da krijete, onda ne biste trebali da brinete da li vas neko prisluškuje ili ne". Nije se tu zaustavio, već je pozvao na smenu svih sudija koji se protive Vučićevom režimu. Nisu samo Tužilaštvo i Sudstvo bili predmet Vučićeve represije. I policija je imala tu sudbinu. Kada su policajci Slobodan Milenković i Milan Isakov otkrili da država štiti najveću plantažu marihuane u Evropi pod nazivom "Jovanjica", bili su degradirani i progonjeni od strane Vučićevog režima. Istu sudbinu imali su i novinari i aktivisti civilnog društva.

Svo ovo nasilje režima oduvek je imalo jasan cilj – ultra-bogaćenje Vučićevog privatnog dvora. Od slučaja „Savamala“ do nedavnog slučaja EXPO, srpska država je namenila stotine miliona eura za infrastrukturne projekte, koji su obogatili poedince i kompanije bliske Vučiću. To je stvorilo komičnu situaciju, gde su ljudi poput Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića (na crnoj listi SAD-a) ostvarili veći profit od samo svoje dve kompanije kroz ugovore sa srpskom državom nego najbogatiji srbijanski milijarder, Miroslav Mišković, sa svojih šezdeset kompanija u privatnom sektoru.

Razlog zašto sam podsetio na anomalije i skandale Vučićeve vlade jeste da jasno ukažem na razmere problema s kojima će se suočiti eventualna pobeda studentske liste u Srbiji. Prvi put u gotovo petnaest godina postoji realna mogućnost da će Vučić izgubiti izbore. Ali pravi izazov studentske liste nije pobeda na izborima, već prekosutra. Ono što će studenti naslediti je država pretvorena u stranku, koja će od prvog dana početi da se brani od reformi kojima će studenti težiti. Drugim rečima, protiv njih će se boriti njihova vlastita država. Stoga moraju nastaviti tamo gdje je Đinđić stao. Nije želio više zemlje za Srbiju, već bolji život za Srbe. To je ujedno i preduslov za normalizaciju odnosa s Kosovom. Bez Srbije koja je u početku normalna za svoje građane u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, nikada neće biti Srbije u miru s Hrvatima, Albancima i Bošnjacima.