Evropski parlament i kažnjavanje Ruske dume

Evropski parlament je septembarske parlamentarne izbore u Rusiji proglasio nelegitimnim i doneo Rezoluciju koja ruski parlament ne smatra predstavničkim i zakonodavnim telom.
Kako će se ova rezolucija sprovoditi u praksi novinar ANDREJ ŠAŠKOV postavljao je pitanja na koja je odgovarao SERGEJ LAGODINSKI nemački eu-parlamentarac ruskog porekla.
Njihov raygovor svakako bi mogao biti interesantan i čitaocima u Srbiji koji 25. oktobra biraju novi parlament.
EU izdanje ruskog dnevnika NOVAJA GAZETA njihov razgovor koji bi mogao biti interesantan i čitaocima u Srbiji koji 25. oktobra biraju svoj novi parlament, objavio je 24. oktobra 2026. pod naslovom
>Proitvnik sam normalizacije< 

     Andrej Šaškov

U oktobru je Evropski parlament sa 482 glasa ZA i 41 PROTIV odbio da prizna rezultate septembarskih izbora za Državnu Dumu i da novoizabrani ruski parlament smatra legitimnim predstavničkim i zakonodavnim telom. U dokumentu je glasanje u Rusiji nazvano "farsom" koja se odvijala u atmosferi straha, bez stvarne političke konkurencije, slobodnih medija ili nezavisnog posmatranja.
Štaviše, glasanje je sprovedeno i na okupiranim teritorijama Ukrajine.

Rezolucija predlaže konkretne mere. Na primer, da se svi predstavnici EU uzdrže od službenih kontakata s novom Državnom dumom i njenim poslanicima, spreče ruske predstavnike da učestvuju u međuparlamentarnim skupštinama i prošire sankcije protiv onih koji su organizovali glasanje i onih koji su bili uključeni u represije.
Predlaže se i da liste sankcija uključuju i članove Centralne izborne komisije, sudije, tužioce, zaposlene u Rosfinmonitoringu i službenike bezbednosti povezane s pritiskom na antiratne kandidate.

Šta će se još promeniti u praksi? Ko bi trebao prevesti predloge Evropskog parlamenta u odluke o sankcijama i ograničenjima kontakata - i koliko je verovatno da će države članice EU slediti ove preporuke? Kako evropske institucije planiraju da komuniciraju s ruskim društvom, a istovremeno delegitimizuju njegove službene predstavnike?

— Koje odluke i u kojem vremenskom okviru ćete tražiti?

„Za mene, kao jednog od autora, ključno je da odbijemo da priznamo novu Državnu Dumu kao legitimno predstavničko i zakonodavno telo Rusije i da pozovemo vlade EU da zauzmu sličan stav.
To podrazumeva vrlo specifične stvari: odbacivanje službenih parlamentarnih kontakata i protivljenje međunarodnoj legitimizaciji njenih predstavnika. Sada ćemo razgovarati o koordinisanom stavu između Saveta EU i nacionalnih vlada; proširenju ličnih sankcija protiv onih koji orkestriraju represiju i ilegalno glasanje; i o osiguravanju održivog finansiranja nezavisnih ruskih medija i demokratskih inicijativa.“

Kako možemo da objasnimo nesklad između ovih poziva na izolaciju i obnavljanja kontakata s Moskvom? Da li je moguć potpuni prekid diplomatskih odnosa?

"U Evropi još uvek postoje različite ideje o tome šta se može postići razgovorom s Kremljom. Neke vlade se nadaju da će testirati izvodljivost sporazuma ili uputiti direktno upozorenje. Ne vidim nikakvu kontradikciju u tome. Možete razgovarati i s kanibalima; glavno je znati kako se od njih braniti."

Verujem da je neophodno da se održavaju kanali za oslobađanje zatvorenika, povratak dece i sprečavanje opasne eskalacije. Ali svaki takav kontakt mora imati jasnu svrhu. Slično tome, prekid diplomatskih odnosa je moguć kao odluka pojedinačnih država. Međutim, ne smatram to ciljem samim po sebi: moraju se procijeniti posljedice za konzularnu pomoć, humanitarni rad i sigurnost. 

Izolacija bi trebalo da smanji mogućnosti režima, ali bismo takođe trebalo da sačuvamo alate kojima možemo da spašavamo ljude ili ostanemo u kontaktu kako bismo kontrolisali eskalaciju. 

— Da li se zabrana kontakata odnosi na cijelu Državnu Dumu? Da li su mogući „humanitarni“ izuzeci?

"Da, apel se odnosi na novu Dumu i njene članove, bez posebne rezerve za takozvanu sistemsku opoziciju. Pripadnost drugoj frakciji sama po sebi ne stvara demokratski mandat ako celom izbornom mehanizmu nedostaje slobodna konkurencija.
Što se tiče zatvorenika, moj stav je jednostavan: ako specifičan kontakt zaista može dovesti do oslobađanja osobe, takva mogućnost se mora razmotriti. Ali humanitarnu komunikaciju ne bi trebalo da prati političko priznanje Dume niti da se pretvara u obnavljanje službenih međuparlamentarnih odnosa pod krinkom humanitarizma. Naglašavam da je to pristup koji ću slediti, a ne tvrdnja da je rezolucija automatski uspostavila takav izuzetak."

Kako određujete ko treba da bude uvršten na liste sankcija? Da li već postoje liste i gde treba dostaviti informacije?

"Važno mi je da svako uključivanje bude potkrepljeno opravdanjem koje može izdržati sudsku kontrolu. Položaj osobe može biti značajan, posebno ako uključuje vođenje represivnog mehanizma. Ali je takođe potrebno svaki put dokazati da položaj i aktivnosti određene osobe ispunjavaju kriterije za sankcije. Evropski sudovi zahtevaju dovoljno čvrstu činjeničnu osnovu za takve odluke."

To može uključivati ​​potpisane odluke, učešće u političkom progonu, organizovanje glasanja na okupiranim teritorijama ili dokumentovano učešće u pritisku na građane. Sankcije ne zahtevaju prethodnu osudu, ali zahtevaju dokazno opravdanje. Trenutne liste već postoje. Pored oktobarskih dodataka, EU je 28. septembra uvela sankcije protiv deset pojedinaca, uključujući sudije i tužioca, koji su učestvovali u sprečavanju Jabloka da učestvuje na izborima i progonu njenih političara. 

Te informacije se mogu podeliti s organizacijama za ljudska prava koje dokumentuju represiju, a mogu se uputiti i nama u Evropskom parlamentu: možemo olakšati distribuciju materijala nadležnim telima EU i državama članicama. Moj savetnik, Petar Tanev , aktivno i uspešno se bavi ovim poslom .

— Gde je granica između državne izolacije i ograničenja za sportiste i umjetnike?

"Ovu granicu povlačim na osnovu prirode reprezentacije, veza s državom i postupaka pojedinca. Sam ruski pasoš ne čini umetnika ili sportistu predstavnikom Kremlja. Ali povratak nacionalnog tima s nacionalnom zastavom i himnom jeste stvar zvanične reprezentacije."  

Sve dok agresija traje, takav povratak omogućava ruskim vlastima da svojoj publici pokazuju kako je međunarodna izolacija završena. Protiv sam ove normalizacije.

Individualno učešće u neutralnoj situaciji zahteva posebnu procenu: da li se neutralnost zaista održava, da li postoje veze sa vojnim strukturama i da li je učesnik podržavao agresiju. Istovremeno, ne može se slepo zahtevati da svi daju javnu izjavu koja bi mogla da ugrozi njihove voljene.

U slučaju Venecijanskog bijenala , na primer, moramo razmotriti ko imenuje rukovodstvo paviljona, ko finansira projekat i koga on zvanično predstavlja. Državni paviljon je deo međunarodnog predstavljanja zemlje. Nezavisni umetnik, posebno onaj kojeg progone ruske vlasti, nalazi se u potpuno drugačijoj poziciji. Kremlj nastoji da sebi prisvoji pravo da govori u ime cele ruske kulture. Evropska politika mora ostaviti prostora za one koji se tome opiru, za one koji protestuju protiv rata i vlasti.

— Da se glasanje održalo samo unutar međunarodno priznatih granica Rusije, kakva bi bila reakcija?

"Da su ostali isti uslovi, ocena Evropskog parlamenta o demokratskoj legitimnosti ovih izbora ostala bi nepromenjena. Glasanje na okupiranim teritorijama je nezavisan i ozbiljan osnov za nepriznavanje [legitimnosti]. Ali i unutar same Rusije, sami uslovi za slobodan izbor su uništeni: politička konkurencija je potisnuta, protivnici rata su progonjeni, a nije bilo ni nezavisnog međunarodnog nadzora. Isključenje Jabloka dodatno je lišilo birače mogućnosti da podrže antiratnu alternativu. Čak i ako mentalno uklonimo okupirane teritorije iz ovog krvavog buketa zločina, ruski politički zatvorenici neće biti pušteni, nezavisni mediji se neće pojaviti, a birači neće imati pravi izbor."

Stoga bismo se, čak i u takvom slučaju, protivili priznavanju ove Dume kao legitimne. Za nas, prava ruskih građana moraju imati samostalni značaj. Okupacijski režim je najsramnija, ali nažalost, ne i jedina stigma koja obezvređuje ove takozvane izbore.

— Kakvu konkretnu pomoć nudite ruskim demokratskim snagama — onima koje su otišle i onima koje su ostale?

— Za one u egzilu koji se protive kriminalnoj agresiji, vidim tri prioritetna zadatka: održivo finansiranje njihovog rada, pravnu sigurnost i zaštitu od progona u inostranstvu. 

Urednički odbori i organizacije za ljudska prava moraju biti u mogućnosti da planiraju svoj rad nekoliko godina. Ljudi koji legalno borave u EU i nisu u mogućnosti da sigurno obnove svoje ruske dokumente trebaju koordinirana rešenja u vezi s dokumentima i održavanjem svog pravnog statusa. Takođe im je potrebna zaštita od pretnji i situacija u kojima ruske politički motivisane liste automatski postaju osnova za ograničenja od strane evropskih banaka.

Za one koji su ostali u Rusiji, prioriteti su pristup nezavisnim informacijama, digitalna sigurnost, pravna pomoć i podrška onima koji dokumentuju represiju. Takav rad mora uzeti u obzir sigurnost ljudi: publicitet nije uvijek koristan.

Koje nove stvari želim postići? Predvidljivu podršku s jasnim rokovima, odgovornim telima i budžetom. I stalni mehanizam dijaloga putem kojeg će zabrinutosti ruskih demokratskih snaga doći do evropskih donosilaca odluka. Temelj već postoji: u junu smo održali drugi Briselski dijalog u Evropskom parlamentu, uz podršku Evropske komisije i Kancelarije za spoljne poslove EEAS-a, uz učešće ruskih demokratskih i antiratnih snaga i evropskih institucija. Ovaj rad mora se nastaviti i nakon konferencija.

Partnerstvo mora uključivati ​​jasan stav protiv agresije, priznavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i spremnost za razgovor o odgovornosti Rusije za krivična dela.

— Šta Evropski parlament može učiniti protiv ruskog uticaja unutar vlastitih redova? Da li se to mora tolerisati radi pluralizma?

"Demokratija je obavezna da štiti slobodu političkog mišljenja. Istovremeno, obavezna je da istražuje korupciju, tajno finansiranje i aktivnosti u interesu stranih obaveštajnih službi."

Objavljivanje informacija o putovanjima, kontaktima i mogućem finansiranju [članova Evropskog parlamenta od strane Rusije] zahteva suštinsku proveru: ko je platio posete, koji su sastanci prijavljeni i koje su obaveze mogle nastati. Pravila Evropskog parlamenta već predviđaju objavljivanje relevantnih sastanaka i sankcije za kršenje kodeksa ponašanja. Ova pravila moraju se dosledno sprovoditi.

Tvrdnja da Evropski parlament ne radi ništa je takođe lažna. U maju 2025. godine, moj Odbor za pravna pitanja ukinuo je imunitet [poslaniku u Evropskom parlamentu] Petru Bystronu u vezi s istragom o navodnoj korupciji, pranju novca i drugim kršenjima, uključujući sumnje vezane za Glas Evrope. To je omogućilo nastavak istrage; pitanje njegove krivice sada se odlučuje na sudu. 

Moj stav je da se opravdane sumnje moraju istražiti, da se osigura saradnja s istragom, da se osigura transparentnost i da se političke izbjeglice zaštite od zastrašivanja.

Pluralizam postoji radi slobodne debate. Ne može se koristiti kao izgovor za neaktivnost u slučaju dokazanih kršenja.

Postoji li neformalna "ruska grupa" u Evropskom parlamentu? Ko su njeni članovi i koliko je velika? 

Postoji međufrakcijski krug poslanika koji su dosledno angažovani u vezi s Rusijom, posledicama ruske represije i podrškom demokratskim snagama. Ova mreža nema fiksno članstvo, tako da ne bih izmišljao tačan broj. Imenovao bih Villea Niinistöa , koji vodi delegaciju za odnose s Rusijom, Bernarda Goettu , Sandru Kalniete i Pinu Picerno . Imamo različita politička i nacionalna iskustva, ali ruska demokratska agenda zauzima istaknuto mesto u našem radu. To su često isti poslanicii koji su aktivno i nedvosmisleno angažovani u podršci Ukrajini.

Istovremeno, moramo praviti razliku između radnog kruga i obima političke podrške. Za rezoluciju je glasalo 482 poslanika. Ovo je mnogo šira podrška od kruga ljudi koji svakodnevno rade na ruskim pitanjima. I želeo bih da konsolidujemo naš rad u trajnijem formatu, kao što se trenutno dešava, na primjer, u PSSE: sa redovnim sastancima, dogovorenim prioritetima i praćenjem onoga što se dešava nakon usvajanja rezolucija. Ruski demokrati moraju imati jasne partnere u Evropi i priliku da sarađuju s njima kako bi postigli konkretna rešenja.

*Sergej Lagodinski je nemački advokat, publicista i političar ruskog porekla, rođen u Astrahanu 1975. godine. Od 2019. godine je član Evropskog parlamenta za stranku Savez 90/Zeleni i član frakcije Zeleni - Evropski slobodni savez, koja ujedinjuje zelene, ekološke i regionalističke stranke.
Dana 14. oktobra ponovo je izabran za zamenika predsednika ove frakcije.