BLOG PRAVNI UGAO
18. oktobra 2026.
Luka Jovanović,
advokat i programski direktor FBD
Opasni zid ćutnje oko Vučićevog milosrđa
Kada sam pre gotovo mesec dana ukazivao na mogućnost da bi bivši predsednik Aleksandar Vučić “na izlasku” mogao da potpiše odluke o pomilovanju svojih partijskih kolega i saradnika teško da je iko slutio kako ćemo se u vezi sa tim njegovim poslednjim aktom (sic!) “milosrđa” kao društvo naći u situaciji u kojoj se nalazimo danas.
Ni tri nedelje nakon što je Vučić potpisao odluku o pomilovanju 49 lica javnost još uvek ne zna koja lica su pomilovana tom odlukom od 27. septembra. Niti je poznato za koja dela je dato to poslednje sporno pomilovanje.
Špekulacije i nagađanja u vezi sa tim nepoznanicama su mnogobrojne. I još gore malo je verovatno da će one biti razrešene pre dana određenog za glasanje na ranije raspisanim vanrednim parlementarnim izborima - što na izbore baca ozbiljnu senku, koja bi nakon izbora mogla postati još grđa.
Upravo zbog ovakve situacije – koja protokom vremena ne postaje ništa jednostavnija i upravo zato što spisak pomilovanih lica i sadržina tog pomilovanja nisu poznati javnosti, želeo bih da podsetim na neke detalje koji mogu i moraju biti legitimno razmatrani a koji savršeno ilustruju koliko je zid tišine kojim su informacije o ovim pomilovanjima zaštićene opasan.
Počnimo sa, naizgled, jednostavnim pitanjem. Za koja krivična dela se može dobiti pomilovanje?
Iako je tek sa početkom studentskih protesta krajem 2024. i početkom 2025. godine u javnosti prihvaćeno kao opšte mesto da se pomilovanjem osim oslobađanja od kazne (pomilovanje) primalac pomilovanja može osloboditi i od krivičnog gonjenja (abolicija), nekako se još uvek pretpostavlja da se ono (abolicija) može odnositi samo na ona krivična dela u vezi sa kojima je pokrenut krivični postupak.
Ovo, međutim, nije sasvim tačno.
Naime, čl. 284 Zakona o krivičnom postupku, kojim su regulisani uslovi za odbacivanje krivične prijave, propisano je da javni tužilac rešenjem odbacuje krivičnu prijavu u slučaju da je krivično delo na koje se odnosi prijava obuhvaćeno amnestijom, ''pomilovanjem'' ili ukoliko postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.
Podsetimo se, formalni početak krivičnog postupka u našem krivičnom zakonodavstvu ne predstavlja podnošenje krivične prijave već donošenje naredbe o sprovođenju istrage od strane javnog tužioca.
Ovo konkretno znači da pomilovanjem (abolicijom) mogu biti obuhvaćena krivična dela u vezi sa kojima u trenutku davanja pomilovanja nije pokrenut bilo kakav krivični postupak!
Ukratko: Hipotetički, Vučićevim pomilovanjem mogu biti obuhvaćena i krivična dela koja nisu ni prijavljena, pa čak još ni počinjena!
Naravno, uslov za davanje takve vrste pomilovanja (abolicije), i dalje ostaje ispunjavanje procedu propisane zakonom. Ona, podsetiću opet, predviđa da se ovakvo pomilovanje može dati samo u postupku pomilovanja po službenoj dužnosti - a koji je ovlašćen da pokrene samo i jedino ministar pravde.
Kako bi ministar pravde uopšte formulisao takav predlog predsedniku Republike – kojim predlaže oslobađanje od krivičnog gonjenja lica protiv kojih u vezi sa tim konkretno određenim krivičnim delom za koje predlaže pomilovanje nikakav krivični postupak još nije ni pokrenut! – ostaje (za sada!) nepoznanica.
Kako bi ministar u takvoj – nadati se! – hipotetičkoj situaciji (sa)znao da su izvršena krivična dela za koja predlaže oslobađanje od krivičnog gonjenja (aboliciju) i čije pomilovanje (aboliciju) će da predloži?
Na ovom mestu se još jednom mora ukazati i na to da je javnosti i dalje nepoznato da li je ministar pravde (u tehničkom mandatu) uopšte i predložio davanje ovih najnovijih pomilovanja, kao i koji razlozi su navedeni u korist njihovog davanja – ukoliko je takav predlog uopšte i izašao iz Ministarstva pravde, a o čemu postoje oprečne informacije!
Problem je tim veći ukoliko se uzme u obzir dosadašnje postupanje Ministarstva pravde u vezi sa prethodnim pomilovanjima koja su naišla na snažne kritike i osude zaprepašćene javnosti, pa tako i dalje ne znamo čime se odlazeći ministar rukovodio kad je predlagao oslobadjanje ''Novosadske četvorke'' koji su Ani Vučak slomili vilicu.
Sve gore navedeno pokazuje koliko je za vladavinu prava značajno da postupak davanja pomilovanja bude što transparentniji i to upravo zato što pomilovanje daje predsednik Republike koji simbolizuje državno jedinstvo, zbog čega bi Predsednikova odluka morala predstavljti akt milosti u ime celog društva, a ne personalni akt “milosrđa” (sic!) jednog čoveka i njegove klike.
To nas, opet, sve vraća na osnovno pitanje: Koga je sve bivši predsednik Aleksandar Vučić pomilovao odlukom o pomilovanju od 27. septembra?
Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
DONIRAJTE ODMAH
ili na
