Vučićev Turčin

Komandant KFOR general major Özkan Ulutaş

Novinar AUGUSTIN PALOKAJ u svojoj najnovijoj kolumni u kosovskom dnevniku KOHA osvrnuo se na najnovija zbivanja oko zatvorenog mosta u Kosovskoj Mitrovici i posebno na komentar predsednika Srbije Alkesandra Vučića koji je apostrofirao tursku nacionalnost Komandanta KFOR.
Njegov tekst objavljen 24. avgusta 2026. pod originalnim naslovom 
>Vučićev Turčin<

 Augustin Palokaj

Otvaranje glavnog mosta preko reke Ibar, koji deli, a ne ujedinjuje grad Mitrovicu, ponovo je postalo glavna tema na Kosovu, u Srbiji i ima odjeka u Briselu. Taj most više nema veliki praktični značaj, jer se drugi mostovi koji povezuju grad nalaze u blizini. Otvaranje ovog mosta neće ni povećati ni smanjiti sigurnost na obe strane grada. Ali ima snažan simbolički i politički značaj. Razlozi zašto još nije otvoren su isključivo politički. Da li će se otvoriti ili ne postalo je takmičenje ko ima najveći uticaj. Čija reč više važi i ko odlučuje hoće li se otvoriti ili ne.

Najveći gubitnik u priči o mostu je Evropska unija. Dopustila je sebi da plati nekoliko miliona eura za taj most (ne računajući troškove patrola EULEX-a i KFOR-a) kako bi ga držala zatvorenim. I dokazala je da je dijalog u Briselu, umesto da se koristi za otvaranje mosta, korišten da bi se on držao zatvorenim. I teško je naći bolji simbol za dokazivanje neuspeha dijaloga u normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, od mosta koji je 27 godina zatvoren za saobraćaj preko Mitrovice. Srbija i Srpska lista, na Kosovu, pozvane su na Briselski dijalog da kažu da se most može otvoriti samo kroz dijalog, i samo uz njihovu dozvolu. A oni su uviek govorili i reći će ne. Njihovi argumenti idu u potpunoj suprotnosti s onim što NATO kaže, odnosno s procenom da se sigurnosna situacija na Kosovu poboljšala.

Ako se most otvori, bez obzira na to što se to u praksi neće mnogo promieniti, Beograd, a posebno srbijanski predsednik, Vučić, doživeće to kao gubitak. I nema sumnje da će se odlazeća ili aktuelna vlada, ili kakav god bio njen status na Kosovu, ponašati trijumfalno ako se most potpuno otvori. Tako su NATO i Evropska unija, nenamerno ili ne, ušli u situaciju u kojoj ne smeju dozvoliti da političke agende ni u Beogradu ni u Prištini diktiraju procene beybednosne situacije. Često su misija NATO-a i prisustvo EU na Kosovu bili žrtve političkih kalkulacija u Briselu i drugim priestolnicama. Čak su i vojnici NATO-a patili jer njihove matične zemlje i NATO nisu učinili dovoljno da upru prstom u glavne krivce za napade na njih, samo da bi održali sliku političke saradnje. Najozbiljniji slučaj bio je u maju 2023. godine, kada je skoro 100 vojnika NATO-a teško povrieđeno u napadima srpskih ekstremista na severu. Pozivi na preduzimanje mera protiv počinilaca ovih napada kako bi se priveli pravdi nisu imali nikakvog efekta, osim za one koje su zarobile beybednosne snage  na Kosovu.

U ovom trenutku, NATO procenjuje da se sigurnosna situacija na Kosovu značajno poboljšala. Ovo poboljšanje omogućava postepeno smanjenje broja vojnika na Kosovu i prenos većeg bzoja odgovornosti na organe bezbednosti Kosova. Srbiji, Srpskoj listi i Srbima, koji su pod njihovim uticajem na Kosovu, ne odgovara bilo kakvo jačanje uloge Kosova i njegovih državnih organa, bilo unutar ili izvan Kosova. Oni će iskoristiti svaki mogući incident kako bi stvorili utisak da Policija Kosova ne može da garantuje bezbedsnost za Srbe. Svaki napad na Srbe na Kosovu, svaka zloupotreba ovlaštenja i prekomerna upotreba sile od strane bilo kojeg policajca Kosova protiv Srba, služiće upravo cilju Srbije.

Ali NATO i EU su predugo na Kosovu da bi upali u zamku propagande Beograda, koja govori o "teroru nad Srbima", iako se a priori ne može isključiti da može doći i do napada na Srbe. Stoga su otvaranje mosta preko rieke Ibar i prenos ovlaštenja za zaštitu verskih objekata na Policiju Kosova postali test za NATO i EU, da se vidi hoće li delovati na osnovu istinske procene bezbednosne situacije ili će postati alat dnevne politike.

Prošle sedmice, NATO je pojasnio svoju ulogu u vezi s mostom. 

Zvaničnik NATO-a je u odgovoru KOMA-i rekao da se pokreti u prisustvu KFOR-a sprovode uz potpunu transparentnost i uz učešće svih relevantnih strana, uključujući i Srpsku listu.

„KFOR je započeo postepeni prelazak na stalno prisustvo na glavnom mostu u Mitrovici, u skladu s poboljšanom sigurnosnom situacijom na Kosovu. Ovo je deo procesa optimizacije prisustva KFOR-a, koji se sprovodi uz potpunu transparentnost svih uključenih strana i uz inkluzivno vođstvo komandanta KFOR-a, general-majora Ulutasa“, navodi se u odgovoru zvaničnika NATO-a. Zvaničnik NATO-a dalje objašnjava da je proces postepen, zasnovan na uslovima i reverzibilan, ako je potrebno na osnovu bezbednosne situacije.

Srpski predsjednik Aleksandar Vučić, koji je usred izborne kampanje u kojoj je ekstremno pojačao napade na Kosovo, izjavio je da je pisao generalnom sekretaru NATO-a Marku Rutteu i očekuje da će razgovarati s njim kako bi ga uverio da se usprotivi otvaranju mosta. U međuvremenu, za korake koje NATO preduzima na Kosovu, a kojima se Srbija protivi, Vučić je direktno okrivio komandanta KFOR-a, general-majora Ulutasa. Čak ga je nazvao "taj Turčin". Vučić sigurno nema ništa protiv Turske, s kojom, kako srbijanski zvaničnici često kažu, "Srbija ima najbolje odnose ikada u historiji". Pre nekoliko dana, Vučić je čak viđen kako grli turskog biznismena, čija kompanija gradi autoput u Srbiji. Ali razlike oko Kosova i podrška Turske državnosti Kosova ne zadovoljavaju Vučića. 

Nazivajući komandanta KFOR-a "Taj Turčin", srbijanski predsednik je prvi put izazvao NATO, postavljajući pitanje da li je bitno ko je u datom trenutku zadužen za misiju KFOR-a. Do sada su kružile samo glasine da su neke komande KFOR-a bile manje-više uspešne. Ali niko u NATO-u nikada nije spomenuo da misija zavisi od nacionalnosti komandanta. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte trebao bi imati mnogo razloga da razgovara s Vučićem. Između ostalog, da ga pozove na odgovornost za Banjsku. Sam Rutte je rekao da mu je Vučić lično obećao da će se preduzeti mere protiv odgovornih za Banjsku. A napad na Banjsku bio je ozbiljan udarac i NATO-u i misiji KFOR-a. Osuda počinilaca napada na vojnike KFOR-a u proleće 2023. i napada u Banjskoj, koje je sama EU nazvala terorističkim, a za koje NATO vrlo dobro zna kako i od koga, doprinela bi bezbednosti na Kosovu i u širem regionu, više od bilo kojeg političkog sastanka ili diskusije. I to bi trebalo da  bude glavna tema razgovora koje bi generalni sekretar NATO-a trebalo da vodi s političkim liderima u Srbiji.  

*layout i bold FBD

Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće način
DONIRAJTE ODMAH
ili na