BLOG PRAVNI UGAO                                                                                        
31. maja 2026.                                                                                                                                                                                                           
                                                                                                                                                                                                                                        
                                                                                                                                                 
                                                                                      
Napisao
Luka Jovanović, advokat i programski direktor FBD

Šta je ''Radar'' uhvatio na radaru

Ni više od dve nedelje od kada je javnost saznala za slučaj “Senjak” i istragu koju Više javno tužilaštvo u Beogradu vodi u vezi sa ubistvom Aleksandra Nešovića nismo ništa bliži utvrđivanju toga šta se tog 12. maja dogodilo u restoranu “27”.

Štaviše, uz postojeća nerešena pitanja samo su se gomilala nova – posebno nakon što je tužilaštvo objavilo da je istragom o tom ubistvu obuhvaćen i bivši načelnik beogradske policije i njegovo lično obezbeđenje.

Ipak, kada se činilo da ne postoji prostor da se ceo slučaj dodatno zakomplikuje, toj gomili pitanja nakon pisanja “Radara” od 28. maja moraju se dodati i neka pitanja koja se odnose na postupanje samog tužilaštva – pre svega na njegovu strategiju komunikacije sa javnošću – u vezi sa slučajem “Senjak” - nakon što je, čini se, ono uhvaćeno u pokušaju obmanjivanja javnosti u pogledu nekih potencijalno bitnih okolnosti vezanih za samu istragu.

Podsetimo se: Nedeljnik “Radar” je 28. maja na svom portalui objavio niz tekstova koji direktno protivreče saopštenjima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o toku istrage u slučaju “Senjak.”

Naime, u dosadašnjem toku istrage VJT je istrajno tvrdilo da su se sva lica koja su obuhvaćena istragom izuzev bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića branila ćutanjem i da je bivši načelnik Milić jedini izneo odbranu prilikom svog saslušanja.

Iz tekstova “Radara”, međutim, saznajemo da ne samo što su i neka od tih lica iznosila svoje odbrane već su u toj odbrani navodila neke detalje za koje tužilaštvo, čini se, nije želelo da izađu u javnost – posebno navode o policijskoj torturi o kojima je VJT bilo primorano da formalno obavesti nadležno tužilaštvo.

Međutim, ti navodi iako su izuzetno ozbiljni (i pored nedoumice zbog čega VJT po navodima iz tih iskaza nije i samo počelo da prikuplja dodatne informacije?) ne predstavljaju osnovno pitanje u vezi sa postupanjem tužilaštva.

Osnovno pitanje je Zašto je tužilaštvo – ukoliko su informacije koje je objavio “Radar” verodostojne – javnosti reklo da su se SVI osumnjičeni osim Veselina Milića branili ćutanjem?

Tužilaštvo, u smislu vođenja istrage, nije “moralo” u svojim saopštenjima za javnost da naglasi taj detalj! Isto kao što ni na koji način nije “moralo” da se bavi pitanjem odbrana drugih osumnjičenih, ali je to ipak činilo – i to u više navrata!
Da li je ovakvo postupanje tužilaštva bilo motivisano sadržajima tih iskaza ili je u pitanju strategija tužilaštva za ostvarivanje ciljeva koji nisu komplementarni sa procesnom svrhom istrage u krivičnom postupku?

Upravo u vezi sa tim strahovanjima u delovima iskaza koje je objavio “Radar,” konkretno onih osumnjičenih koji tvrde da su bili podvrgnuti policijskoj torturi, pojavljuju se nepoznata lica koja su – prema tim iskazima – pomagala učiniocima prikrivanjem tragova, a za koja nije jasno da li su obuhvaćena trenutnom istragom.

Čak i u slučaju da ta lica jesu obuhvaćena istragom, stiče se utisak da se imenovanje ovih lica u ovoj fazi istrage pokušava izbeći ili makar odložiti, a u prilog takvoj sumnji ide i činjenica da je tužilaštvo naizgled pokušalo da “sakrije” iskaze osumnjičenih koji bi mogli da otvore to pitanje.

Već neposredno nakon vesti o hapšenju Milića mogla su se čuti brojne sumnje (pa čak i optužbe!) da VJT vodi istragu na način kojim se pokušava izdvojiti slučaj bivšeg načelnika i ojačati njegova procesna pozicija u istrazi u odnosu na ostala osumnjičena lica.

Ovakvi postupci tužilaštva samo dodatno produbljuju te sumnje i oni – više nego bilo šta drugo – zapravo ugrožavaju istragu koja je u toku budući da stvaraju bojazan da u slučaju “Senjak” neće biti procesuirana sva lica koja su imala veze sa ubistvom Aleksandra Nešovića.

Sve ove nedoumice zapravo demonstriraju koliko može biti štetan – pa čak i opasan(!) – informacioni monopol koji tužilaštvo pokušava da uspostavi nad pisanjem i izveštavanjem u ovakvim predmetima.
Takav monopol nema za cilj objektivno informisanje već uspostavljanje kontrole nad informisanjem.
Ta kontrola gotovo po definiciji ide na štetu slabije procesne strane u krivičnom postupku, pa samim tim i šire javnosti i prava koja Ustav garantuje svim licima, a bez kojih se ne može pričati o pravičnom suđenju u bilo kakvom postupku.

Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće način
DONIRAJTE ODMAH
ili na