BLOG PRAVNI UGAO
21. maja 2026.
Napisao
Luka Jovanović, advokat i programski direktor FBD
Spasavanje načelnika Milića
Slučaj bivšeg načelnika policije Veselina Milića, kao i ubistvo(?) na Senjaku od 12. maja ne prestaju da opsedaju pažnju celokupne javnosti. Zvanične informacije koje su o ovom slučaju izašle iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu ostavljaju previše prostora za sumnje da će se ovaj izuzetno važan slučaj temeljno istražiti, da ćemo saznati sve okolnosti pucnjave na Senjaku i - najbitnije - da će svi odgovorni biti kažnjeni u skladu sa zakonom.
Takve sumnje posebno potpiruje pravna kvalifikacija dela za koje je osumnjičen Veselin Milić, koja sama priziva tumačenja da je nekakva vrsta "zlatnog padobrana" za bivšeg načelnika već dogovorena i da to predstavlja “završenu stvar.”
Ipak, da bismo bolje mogli da procenimo da li je neki vid takve "nepristojne ponude" već realizovan ili se možda tek trasira njena realizacija moramo da obratimo posebnu pažnju na zakonske odredbe kojima je regulisan krivični postupak.
Najpre, u javnosti je već istaknuto da se za krivično delo za čije izvršenje se Milić sumnjiči usled visine zaprećene kazne za njega vodi skraćeni krivični postupak. Ovo se pre svega pominjalo u kontekstu trajanja pritvora, ali povlačilo bi sa sobom i neke druge značajne implikacije - više o njima kasnije.
Na ovom mestu nužno je istaći da se protiv Milića u ovom trenutku *ne vodi* skraćeni postupak, budući da je on kao pomagač obuhvaćen nalogom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužilaštva u Beogradu protiv lica koja se sumnjiče za krivično delo teškog ubistva.
Članom 30 Zakona o krivičnom postupku propisano je - između ostalog - da će se jedinstveni krivični postupak sprovesti prema saučesnicima, prikrivačima, licima koja su pomagala u izvršenju krivičnog dela, kao i licima koja nisu prijavila pripremanje krivičnog dela, izvršenje krivičnog dela ili učinioca. Istim članom propisano je i da ako je za neka od krivičnih dela nadležan osnovni, a za druga viši sud, da će za sprovođenje jedinstvenog krivičnog postupka biti nadležan viši sud.
Ovo, međutim, ne znači da tako mora i da ostane.
Tužilaštvo može krivični postupak protiv Milića izdvojiti iz istrage u ovoj ranoj fazi istrage (ovo se čini malo verovatnim usled povezanosti krivičnih dela obuhvaćenih istragom kao i usled toga da se u tim krivičnim delima izvode isti dokazi), neposredno pre podizanja optužnice, pa čak i na glavnom pretresu ima pravo to da predloži i tada sud može o krivičnim delima koja mu se budu stavljala na teret odlučivati zasebno ili bi odlučivanje o tome mogao da prepusti drugom nadležnom sudu.
Ukoliko "razlozi celishodnosti, pravičnosti ili drugi važni razlozi" budu nalagali da se postupak protiv Veselina Milića izdvoji, velika je verovatnoća da će se odluka o tome doneti pre podizanja optužnice (u svakom slučaju u fazi postupka u kojoj takva odluka u potpunosti zavisi od tužilaštva) kako bi postupak protiv Milića mogao biti nastavljen po pravilima koja važe za skraćeni postupak - a koja su ovde značajna zbog dužine trajanja pritvora, razloga za njegovo određivanje i, možda bitnije, labavije sudske kontrole optužnog akta.
Put za ovakav razvoj događaja već je prokrčen pravnom kvalifikacijom dela za koje se sumnjiči Milić! U vezi sa njom - kao i sa naredbom o sprovođenju istrage - već je u više navrata isticana diskrepanca između te kvalifikacije i obrazloženja koje je u samoj naredbi navedeno za pokretanje krivičnog postupka protiv Milića.
Da li je izreka same naredbe postupajućeg tužioca "nesrećno" sročena ili je (moguće?) sama izreka naredbe o sprovođenju istrage u delu koji se odnosi na kvalifikaciju dela za koje se sumnjiči Milić modifikovana "naknadno" ostaje nepoznato.
Naročitu zanimljivost u vezi sa tim predstavlja i okolnost da je Milić jedino lice koje je pred tužilaštvom iznelo odbranu - u koju javnost nije imala uvid ali na kojoj je verovatno bazirana blaža kvalifikacija krivičnog dela - dok su se ostalih devet lica obuhvaćena istragom branila ćutanjem.
Šta možemo, onda, iz svega ovoga da zaključimo? U najkraćim crtama:
- U ovom trenutku se protiv Veselina Milića vodi redovan a ne skraćeni krivični postupak- Najveći deo pripremnih radova za njegovo izdvajanje iz tekuće istrage i nastavak vođenja postupka po pravilima koja važe za skraćeni krivični postupak već je pripremljen manjkavom (ili možda pre dogovorenom?) naredbom o sprovođenju istrage i odbranom osumnjičenog
- Skraćeni postupak je povoljniji za tužilaštvo (“formalno” ne i za okrivljenog Milića) zbog toga što optužnica u takvim postupcima podleže slabijoj sudskoj kontroli u odnosu na redovni postupak
- Za realizaciju ovog plana čeka se pogodan procesni trenutak koji će verovatno prethoditi podizanju optužnice protiv grupe obuhvaćene tekućom istragom
Ništa od ovoga nam, međutim, ne objašnjava kako se načelnik beogradske policije mogao zateći usred mafijaškog obračuna? Da li je tamo bio kao posmatrač, posrednik ili pak kao nešto mnogo gore ostaje nepoznato.
Ipak, sve i da se od javnosti skrivaju odgovori na ova pitanja, pravni mehanizmi kojima se to čini biće vidljivi svima koji budu imali strpljenja da ih prate i vremena da ih rastumače.
* *
*
Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće način
DONIRAJTE ODMAH
ili na
