Studentski memorandum i Koštuničine mačke

Kosovski dnevnik KOHA godine objavio je kolumnu koju je napisao VETON SURROI u kojoj se bavi Memorandumom o Kosovu koju su u Kragujevcu objavili srpski studenti.
Tekst je objavljen 20. maja 2026. pod originalnim naslovom
>Rizik od povratka mačkama<
s podnaslovom
Studentski pokret Srbije predstavio je svoj Memorandum o Kosovu. Ako ponavlja iste stavove kao i V. Koštunica, gde je tu njegova relevantnost?

1.

Dr. Vojislav Koštunica može se osjećati ispunjeno, njegov eksperiment je uspio, na sceni se pojavila nova generacija nacionalista koja će nastaviti izgubljene bitke.

Nova generacija nacionalista, Studentski pokret u blokadi, oglasila se Memorandumom "o Kosovu i Metohiji" u kojem je prva tačka "Kosovo i Metohija su neotuđivi i sastavni deo Republike Srbije" uz sledeće objašnjenje: "Ova činjenica nije samo ustavna kategorija, već i historijski i moralni imperativ koji u suštini nije predmet pregovora.
Očuvanje ustavnog poretka Srbije na prostoru Kosova i Metohije temelj je opstanka srpske države i garancija za pravedan mir u regionu."

Dr. Koštunica je imao bogat životni ciklus. Bio je jedan od mladih pravnika izbačenih sa Fakulteta sedamdesetih godina (upravo zbog neslaganja sa slobodama koje su tada date Kosovu), bio je prevodilac "Federalističkih dokumenata", ustavnih debata očeva američke demokratije, deo demokratskih pokreta u Srbiji nakon pada komunizma i ostao bi kod kuće sa svojim mačkama (urbana legenda je rekla da ih je bilo 17) čitajući knjige i pišući o trajnim nepravdama koje se čine srpskom narodu da se nije ukazala prilika da njegovo ime iz redova nacionalista bude odabrano kao najbolji kandidat za svrgavanje Slobodana Miloševića na izborima 2001. godine. A, putevi su mu se još više otvorili kada je nekoliko metaka blokiralo put njegovom tadašnjem vladajućem partneru, gospodinu Đinđiću. U to vreme, dr. Koštunica i Srbija bili su na historijskoj raskrsnici: slediti evropski put i ući u EU zajedno sa Hrvatskom (što su mnogi ljudi u EU željeli) ili slediti utabani put Slobodana Miloševića.

Koštunica je izabrao ovo drugo, insistirajući da je Kosovo pravno deo Srbije, gajeći ogorčenost prema stvarnosti, pravnoj nauci, Srbiji i svima ostalima osim mačkama, kojima se i okrenuo.

2.

Četvrt veka kasnije, deca koja su odrastala uz Koštuničin bes napisala su dokument u kojem su pisale iste stvari koje je i on njima rekao, s jednom razlikom. Studenti su, što Koštunica nije dozvoljavao jer bi to bio topao zagrljaj,  koristili poetski, ili patetični, jezik, a bilo je mesta za   „bojno polje okupano krvlju“ i „duhovni horizont s kojeg i danas nad nama sijaju crkve Prizrena, narteks Peći, zlato Banjske i stubovi lukova Gračanice“.

Ali, s dodatnom dozom diplomatije, ponovili su ono što je Koštunica rekao, pre nego što su se okrenuli mačkama: „Srbija mora aktivno i konstruktivno sarađivati ​​sa svim relevantnim međunarodnim organizacijama, prepoznajući ih kao neizbežne partnere u pronalaženju najadekvatnijeg i najodrživijeg rešenja u okviru svog Ustava.“

3.

Možda izgleda kao mladalačka opsesija da se četvrt veka nakon Koštunice u Srbiji nudi generacija mladih ljudi koja kaže da će, ako pobedi na sledećim izborima, sarađivati ​​sa svetom kako bi se svet prilagodio srpskom Ustavu.

Dakle, da, mladi ljudi ponekad imaju iluziju da se svet vrti oko njih, i to se možda dogodilo i sa srpskim studentima. Problem je kontinuitet, jer je tokom celog ovog, pa čak i prošlog veka, značajan deo srpske politike dizajniran s idejom da se Zapadni Balkan i politika oko njega prilagode srpskoj osovini; bezbednost, nesigurnost, integracije, dezintegracije, razvoj, mir i rat, a sve ostalo zavisi od Srbije.

Studenti ovde su saučesnici u grešci.

Potpuno je nebitno za Kosovo, Zapadni Balkan i Evropu što studenti koji protestuju veruju da je Kosovo deo teritorije Republike Srbije. Da svi oni - Kosovo, Zapadni Balkan i Evropa - funkcionišu sasvim dobro uprkos ovom uverenju  funkcionisali bi jednako dobro i kada bi studentski pokret izjavio da veruju da je Zemlja ravna ploča.

Ali, istovremeno, time što ne stvara relevantnost za Kosovo, Zapadni Balkan i Evropu, Studentski pokret rizikuje vlastitu relevantnost. Ako se četvrt veka nakon Koštunice pojavi nova generacija koja ponavlja njegove postulate, a njegovi postulati bi trebali stvoriti kontinuitet Miloševićeve politike drugim sredstvima, onda koja je dodatna vrednost pokreta?

U nedostatku ovog pitanja, i odgovora na njega, studenti rizikuju da figurativno pošalju Koštunicu, da brine o mačakama.

4.

Tokom celog ovog stoleća, sagovornici različitih sila Srbije pokušavali su interpretirati njihove stavove i postupke kao da su u pitanju kodirane poruke. Svi su ponavljali želju ili ambiciju da Srbija bude deo Evrope. Nakon svakog ponavljanja, dokazi za to bili su sve manji: Srbija je danas dalje od Evrope nego što je bila kada su počeli pregovori o članstvu u Evropskoj uniji.

Umesto projiciranja stranih želja, možda bi za sve koji pokušavaju razumeti Srbiju vredilo prihvatiti stvari onakvima kakve jesu. Dakle, ne, većinska Srbija ne vidi sebe kao deo Evrope. I ne, činjenica da postoji studentski pokret protiv vlade ove Srbije i sa stavovima ove Srbije ne kvalifikuje je automatski bez dokaza da bude vizija evropske budućnosti.

Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće način
DONIRAJTE ODMAH
ili na