BLOG PRAVNI UGAO                                                                                        
20. aprila2026.                                                                                                          
                                                                                                                                                                                                                                        
                                                                                                                                                 
                                                                                      
Napisao
Luka Jovanović, advokat i programski direktor FBD

Srbija u Mrdićevoj čorbi

Izjave Komesarke EU za proširenje Marte Kos o zamrzavanju 1.5 milijardi eura namenjenih Srbiji u okviru "Plana rasta" 20. aprila 2026. vratile su u prvi plan tzv. Mrdićeve zakone koje je početkom godine usvojila Narodna skupština.

Već prve reakcije koje su se mogle od domaćih zvaničnika čuti nakon ove najave ukazuju na to da se one shvataju izuzetno ozbiljno, tim pre što se već najavljuje početak rada na izmenama pravosudnih zakona i pre objavljivanja izveštaja Venecijanske komisije!

Međutim, ono o čemu bi u ovom trenutku moralo primarno da se razgovara jeste na koji način može da se “obustavi” primena Mrdićevih zakona – kako je to traženo iz Brisela – koliko brzo bi takva obustava mogla da se izvede kao i šta bi tom “obustavom” moralo biti obuhvaćeno kako bise povratilo poverenje Brisela koje je nepromišljeno prokockano proglašavanjem ovih zakona?

Potencijalno najbrži način za postizanje ovog efekta mogao bi biti donošenje odluka o zahtevima za ocenu ustavnosti ovih zakona koje su podneti Ustavnom sudu nedugo nakon njihovog usvajanja u Skupštini.
Nedavni TV nastup predsednika tog suda, g. Petrova, u kojem je neuvijeno objasnio kako politčki prioriteti diktiraju o kojim će predmetima sud odlučivati i kada, moglo bi predstavljati indikator da će se baš ovi zahtevi vratolomnom brzinom probiti do veća Ustavnog suda koje će o njima odlučiti "objektivno i nepristrasno," ali svakako (ne)diskretno rukovođeno političkim interesima većine koja je oblikovala trenutni sastav ovog suda.

Ova opcija popravnog od Ustavnog suda, iako bi bila najeskpeditivnija, predstavljala bi svojevrsnu pobedu parlamentarne opozicije i strukovnih udruženja koji su od početka ukazivali na problematičnost ovih zakona - što bi za vladajuću većinu moglo biti neprihvatljivo, naročito ako se uzme u obzir da nas očekuje skoro raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Pored toga, odlukom Ustavnog suda ne bi se nužno sanirale posledice koje su Mrdićevi zakoni imali na Tužilaštvo za organizovani kriminal.

U ovom trenutku ne bi smela biti sporna teza da je upravo pritisak na ovo tužilaštvo bio glavni motiv za donošenje ovih zakona.
Nju dodatno podupire i činjenica da je u okviru malobrojnih mandata koji su usvojeni na ovaj set zakona bilo predviđen i prestanak upućivanja tužilaca u ovo tužilaštvo – a što je de facto bilo osmišljeno kako bi se ovo tužilaštvo desetkovalo,  u kojem su, u tom trenutku, brojni tužioci upućeni iz drugih tužilaštava radili na pojedinim politički osetljivim i javnosti interesantnim predmetima.

Ovu konkretnu posledicu biće izuzetno teško “ispeglati” bilo odlukom Ustavnog suda ili bilo kakvim novim izmenama zakona koje se već negde planiraju (da li u kabinetu ili u šatoru sasvim je svejedno) i koji će se sasvim sigurno usvojiti po hitnom postupku “radi usklađivanja sa propisima Evropske unije” - upravo onako kao što su iz istog razloga po hitnom postupku bili usvajani i tzv. Mrdićevi zakoni.

Štaviše, plasiranje u javnosti priča o izmenama ovih zakona potencijalno je sračunato upravo na skretanje pažnje sa ovog najotrovnijeg ploda tzv. Mrdićevih zakona, a koje se ne mogu direktno sanirati u Narodnoj skupštini već isključivo preko Visokog saveta tužilaca koji se takođe nalazi blokadi - koja predstavlja direktnu posledicu pokušaja političkog podjarmljivanja ovog tela u cilju ostvarivanja većeg političkog upliva u rad svih tužilaštava u Srbiji.

“Obustava” primene tzv. Mrdićevih zakona morala bi, prema tome, da obuhvati deblokadu rada Visokog saveta tužilaca kao i prestanak opstrukcije i političkih pritisaka na Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Sve navedeno, naravno, ne isključuje pitanje političke odgovornosti vlade g. Macuta i njenog ministra pravde za ovaj debaklv-  možda čak i odgovornosti predsednika koji je proglasio  tzv. Mrdićeve zakone uprkos brojnim upozorenjima  jer je više verovao svojoj vladi i  stručnjacima za pravo iz njegove .

Pametan čovek je nekada davno govorio kako se od akvarijuma može napraviti riblja čorba ali da se od riblje čorbe ne može napraviti akvarijum. Ovu “Mrdićevu čorbu” upravo zato bi prvo morali da “kušaju” oni koji su je napravili. Prvo u Skupštini, a uskoro i na biralištima.

Predlažemo da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće način
DONIRAJTE ODMAH
ili na