BLOG PRAVNI UGAO
14. septembra 2025.
Napisao
Luka Jovanović, advokat i programski direktor FBD
Mogućnost protesnih skupova bez dozvole
U poslednje vreme često smo imali priliku da čujemo kako su građanski protesti koji nastavljaju da traju širom Srbije nezakonita okupljanja.
Takva tvrdnja najčešće je korišćena u kontekstu razgovora i rasprava o policijskoj brutalnosti, kojoj se svedočilo prilikom nasilnih prekidanja građanskih i studentskih skupova.
Glavni zagovornici pomenute tvrdnje kao krunski argument koji potvrđuje njihove navode ističu okolnost kako nijedan od tih protestnih skupova nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu nije prijavljen policiji u skladu sa zakonom.
Ovaj argument duboko je obmanjujući i cilj mu nije zalaganje za poštovanje zakona već pružanje pokrića za kršenje ustavnih prava koja bi zakon morao da štiti.
Krenimo redom...
Na samom početku valja reći da Zakon o javnim okupljanjima zaista propisuje obavezu organizatora javnog skupa da njegovo održavanje prijavi policiji.
Koliko je ova obaveza propisana radi zaštite ustavnog prava na slobodu okupljanja, a koliko radi ostavljanja mogućnosti policiji da zabranjuje održavanje “nepoželjnih” okupljanja možda se najbolje vidi na primeru skupova koje je u borbi za svoja prava uredno prijavljivala LGBTQ zajednica – posebno Europride-a 2022. godine.
Policija, takođe, u rešenju kojim se zabranjuje bilo koji skup navodi samo pravni osnov za zabranu, ali ne i obrazloženje zabrane – što već predstavlja problem samo po sebi. Često se čak ni u postupku po žalbi na rešenje o zabrani nekog skupa ne može nazreti šta je policiju rukovodilo prilikom odlučivanja da skup zabrani.
Štaviše, u postupku po žalbi protiv rešenja o zabrani održavanja pomenutog Europride-a, sud čak nije ni naveo na osnovu čega je odbio žalbu organizatora! Sud je samo istakao kako je takvu odluku doneo nakon što je imao uvid u tajne podatke koje opet – zbog njihove „tajnosti“ – nije mogao da navede u obrazloženju presude!
Uzimajući ovo u obzir, kao i istoriju postupanja policije prilikom donošenja odluka o održavanju sličnih politički osetljivih skupova, koliko je realno bilo očekivati da nakon pada nadstrešnice policija dozvoli bilo koji od skupova koji su u poslednjih 10 meseci održavani u Srbiji, a koji se etiketiraju kao nezakoniti?
Koliko je zapravo licemerno isticati nedostatak dozvole za održavanje okupljanja u sistemu u kojem obaveza prijavljivanja postoji najviše zato da bi onima čiji je politički interes da se neka okupljanja ne održe pružila pravno pokriće za njihovu samovolju?
Ali kriminalizatori okupljanja studenata i građana u svojoj rigidnosti ili čak mržnji previđaju krucijalni podatak kako i obaveza prijavljivanja okupljanja, međutim, predviđa izuzetke!
Članom 13 istog zakona na koji se pozivaju kritičari i mrzitelji građanskih i studentskih okupljanja taksativno se navode vrste skupova čije se održavanje ne mora prijaviti policiji. Među tim izuzecima nalaze se i ''spontana mirna okupljanja, bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni događaj, nakon tog događaja, koji se održavaju na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, radi izražavanja mišljenja i stavova povodom nastalog događaja.''
Štaviše, ne postoji bilo kakvo zakonsko ograničenje u vezi sa tim kada takav skup sme da se održi i koliko dugo može da traje.
Ipak, sve i da je ovakva karakterizacija tih protesta kao spontanih sporna – što ne bi smela da bude – nameće se pitanje: Kako bi policija, prema školi mišljenja koja nalaže da je za održavanje protesta protiv vlasti neophodna saglasnost te iste vlasti, trebalo da postupa u situaciji u kojoj nisu prisutni drugi zakonom propisani uslovi za prekidanje tih skupova?
Dosolimo ovo tvrdnjom kako održavanje tih skupova ne ugrožava bezbednost ljudi, već to čini njihovo samovoljno prekidanje od strane policije ako za njeno postupanje ne postoje drugi zakonski uslovi osim što se ona pritiska „s vrha“ da to čini.
Rasturanje tih skupova, čini se, za vlast više i nema nikakve veze sa poštovanjem zakona, ionako skrojenih po njenoj meri, koliko sa borbom za opstanak same te vlasti.
Nikavi dalji pokušaji diskreditacije i kriminalizacije tih protesta ne mogu opovrgnuti ovu notornost.
Pitanje je samo da li će se u danima koji slede građani i studenti za svoja prava boriti makar onoliko koliko se vlast bori za svoj goli opstanak.
U takvoj situaciji sledi i pomisao kako bi dalja prekomerna upotreba sile kojoj se pribegava posredstvom policije prilikom prekidanja tih skupova sama po sebi bila svojevrsna provokacija – čak i izazivački poziv na nasilje – kojom se krše ljudska prava ne samo učesnika tih skupova već i svih građana Srbije.
Način na koji policija i vlast pokušavaju da se politički izbore sa tim skupovima – pribegavanjem prekomernoj sili kao prvom i najpouzdanijem adutu – vodi, zapravo, prevashodno ka daljem urušavanju javnog reda i mira u razmerama usled kojih su novi protesti zbog takvog njihovog postupanja više nego izvesni.
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
