VREME OSVETE DONALDA TRUMPA
Ilustracija courtesy The Mercury News
Istaknuta novinarka i kolumnistkinja SUZAN B. GLASSER je Amerikance u jutarnjim časovima posle održanih izbora za predsednika SAD ovestila je da se desio ''najgori scenario'' i da i njih i svet očekuje osveta još starijeg, još bešnjeg i još neobuzdanijeg starca Donalda Trumpa.
THE NEW YORKER JE 6. novembra 2024. njen komentar objavio pod originalnim naslovom
''Osveta Donalda Trumpa''
Suzan B. Glasser
Nekadašnji izbor Donalda J. Trumpa mogao bi se odbaciti kao slučajnost, aberacija, užasna greška – sigurno posledična, ali ipak suštinski greška. Ali Amerika ga je sada drugi put izabirala za svog predsjednika. T
To je katastrofalno otkriće o tome šta Sjedinjene Države zaista jesu, za razliku od zemlje kojoj su se mnogi nadali da bi mogla biti. Njegova pobeda je bio najgori scenario – da osuđeni zločinac, hronični lažov koji je loše upravljao smrtonosnom pandemijom jednom u veku, koji je pokušao da poništi poslednje izbore i pokrenuo nasilničku gomilu na državnom Kapitolu, koji naziva Ameriku “kantoma za svetsko đubre”, i koji preti odmazdom svojim političkim neprijateljima koje bi mogao pobediti – ipak, se u ranim jutarnjim satima srede, to i desilo.
Trampov poraz od Kamale Haris nije bio uznemiravajući, niti je bio toliko nezamisliv kao kad je pobedio Hilari Klinton, 2016. Ali nije bio ništa manje šokantan. Za veći dio zemlje Trumpovi raniji prekršaji su jednostavno bili diskvalifikujući. Pre samo nedelju dana, Haris je dala završnu reč naciji uoči glasanja. Tramp je "proveo deceniju pokušavajući da drži američki narod podeljen i da se plaši jedni drugih - to je on", rekla je ona. “Ali, Ameriko, večeras sam ovdje da kažem: to nismo mi.” Milioni glasača u državama koje su im bile najvažnije, ipak su ga izabrali. Na kraju, Trumpova zapaljiva retorika o invaziji imigrantskih hordi, njegovo mačo držanje protiv ženske protivnice i obećanja da će podstaći inflacijom pogođenu američku ekonomiju jednostavno su odjeknula više od svih predavanja o njegovim brojnim nedostacima kao ličnosti i budućeg Predsednika.
Prije osam godina, u zoru onoga što će istoričari nazvati Trumpovim dobom u američkoj politici, odlazeći predsjednik, Barack Obama, slavno je insistirao da “ovo nije apokalipsa”. Privatno, sažeo je ono što će postati uobičajeno gledište u Washingtonu. Četiri godine Trumpa bile bi loše, ali izvodljive - nacija je, rekao je grupi novinara samo nekoliko dana prije Trumpove inauguracije, bila poput čamca koji propušta vodu, ali, nadamo se, još je uvek dovoljno čvrsta da ostane na površini. Dva Trampova mandata, upozorio je, bila bi sasvim druga stvar.
Četiri godine kasnije, nakon što je Joe Biden pobedio Trumpa, demokrate i sve manji redovi anti-Tramp republikanaca napravili su fatalnu pogrešnu procenu misleći da je Trump taj koji je potonuo. Previše njih je bilo uvereno da su ga oholost i glupost njegovog nevoljnog izlaska iz Predsedništva politički uništili. Videli su ga kao ništa drugo do sporednu predstavu - zlonamernu figuru u svom izgnanstvu u Mar-a-Lagu, ali bez obzira na to kao osramoćenog gubitnika bez izgleda da se vrati na vlast.
Pogrešili su. Pravilo br. 1 u politici je nikada ne potcenjujte svog neprijatelja. Trumpovi neprijatelji su žudeli za obračunom, da Trump plati cenu, pravno i politički, za štetu koju je naneo američkoj demokratiji. Umesto toga, Trump je sada postigao nezamislivo uskrsnuće. Čak su i njegove četiri krivične optužnice poslužile samo za oživljavanje i jačanje njegovog držanja nad Republikanskom strankom, koja je sada više nego ikada usredsređena na ličnost i primedbe jednog čoveka. Skoro šezdeset tri miliona Amerikanaca glasalo je za Trampa 2016. godine; više od sedamdeset četiri miliona glasalo je za njega 2020. Godine 2024. čak je moguće, pošto se glasovi broje preko noći, da bi Tramp mogao da pobedi na izborima po prvi put u svoje tri trke. Uz takvu podršku, Trump je, kao prvi predsjednik nakon Grovera Clevelanda koji je vraćen na funkciju koju je izgubio, obećao drugi mandat odmazde i osvete. Hoćemo li ga, ovog puta, konačno shvatiti ozbiljno?
Predsednik Bajden će snositi veliki deo krivice za ovaj katastrofalan ishod – odbijanjem da se povuče kada je trebalo, osamdesetjednogodišnji predsednik, koji je pre četiri godine racionalizirao celu svoju kandidaturu egzistencijalnom potrebom da Trumpa drži podalje od Ovalnog ofisa, umnogome će doprineti Trumpovom povratku. Bidenovo bezobzirno insistiranje da se ponovo kandiduje uprkos vidljivim znakovima njegovog starenja možda je bila najposledičnija odluka kampanje 2024. Kada je konačno pokleknuo, krajem jula, nakon katastrofalne debate sa Trampom, da li je već bilo prekasno? Ovo će biti hipotetika za buduće vekove. Političari obe strane američkom biračkom telu stalno daju neispunjena obećanja. Ali implicitna premisa Bidenove kandidature mogla je biti jedno od najžalosnijih nemogućih predizbornih obećanja ikada – kako se ispostavilo, nije trebalo biti vraćanja normalnosti, povratka u Ameriku pre Trampa.
Harris je brzo i uglavnom uspešno zamenila Bajdena na listi demokrata. Vodila je uglađenu kampanju, iako je kasno počela tokom narednih sto sedam dana - kratak odlazak na dan izbora koji je uobičajeniji za parlamentarne izbore u Britaniji nego za višegodišnju parolu beskonačnog politikantstva koje Amerikanci zahtevaju od svojih kandidata. Ali Haris je, uprkos četiri godine kao potpredsednice, imala malo nacionalnog identiteta ili biračko telo na koje bi se mogla osloniti. Prigrlila ju je njena zabava, priredila je veselu konvenciju sa slavnim ličnostima u Čikagu i navijala nakon što je potisnula Trampa u njihovoj jedinoj debati, u septembru, ali konačni efekat njenog uspona bio je da vrati trku tamo gde je bila pre Bajdenove implozije: u ćorsokak.
U nedeljama pre izbora, anketa za anketom u sedam država na bojnom polju tvrdila je da je nadmetanje unutar statističke greške. Pensilvanija i Nevada su bile mrtve tačke u konačnim anketnim prosecima; Michigan i Wisconsin su završili sa jednim bodom prednosti za Harrisa; a Arizona i Džordžija su pokazale blagu prednost za Trumpa. Čak se i to, retrospektivno, pokazalo previše optimističnim za Harisa, koji je gubio, tesno, ali odlučno, u svim državama na bojnom polju u vreme kada su izbori raspisani. Njen poraz u Pensilvaniji – koji se dugo smatrao njenim bedemom koji se mora osvojiti – verovatno će dovesti do godina preispitivanja njene odluke da zaobiđe popularnog guvernera države, Josha Shapira, kao svog potpredsedničkog kandidata, u korist Tima Walza, guvernera bezbedne demokratske Minesote. Ali, s obzirom na njen svestrani poraz, možda to ne bi bilo važno.
Harris sada postaje jedan u dugom nizu aktuelnih potpredsednika koji su pokušali, ali nisu uspeli da obezbede unapređenje; njena teškoća da se odvoji od obaveza u Bajdenovom dosijeu dokazala je zašto je samo jedan broj 2, George HW Bush, izabran za Predsednika otkako je to uspeo Martin Van Buren, 1836. Činilo se da je previše glasača smatralo Harrisovu sadašnjim predsednikom u utrci – u vreme kada velika većina Amerikanaca govori s nezadovoljstvom u smeru zemlje. To je, prema rečima Douga Sosnika, političkog direktora Bele kuće predsednika Billa Clintona, razlog zašto je deset od dvanaest izbora koji su prethodili ovim rezultiralo promjenom kontrole u Domu, Senatu i/ili Beloj kući.
Trumpova pobeda je, u tom smislu, bila predvidiv ishod za republikanskog kandidata, možda čak i očekivan. Pa ipak, kakav je skok nepromišljene privrženosti i kolektivne amnezije bio potreban njegovoj stranci da prigrli ovog dva puta optuženog, četiri puta optuženog, jednom osuđenog prevaranta iz New Yorka.
Trump 2024. nije bio redovni kandidat GOP-a. Bio je izvan sebe na svaki mogući način. U 2016. godini, možda je bilo zamislivo da birači uznemireni statusom quo vide Trumpa, poznatog biznismena, kao autsajdera koji će konačno uzdrmati stvari u Washingtonu. Ali ovo je Trump nakon 2020. – stariji, bešnji, profaniji Trump, koji je zahtevao da njegovi sledbenici prihvate njegovu veliku laž o prošlim izborima i čija će kampanja proći kao jedna od najrasističkih, najseksističkijih i najksenofobičnijih u modernoj istoriji. Njegov slogan je sada otvoreno stvar moćnika – samo Tramp to može popraviti – i on će se vratiti na funkciju nesputan republikancima iz establišmenta koji su ga izazvali na Kapitol Hilu i onima iz njegovog vlastitog kabineta. Mnoge od tih ličnosti odbile su da podrže Trumpa, uključujući i njegovog potpredsednika Mikea Pencea. Trumpov šef osoblja Bele kuće s najdužim stažom, penzionisani general marinaca sa četiri zvjezdice John Kelly, rekao je za Times tokom kampanje da je Trump ispunio doslovnu definiciju “fašiste”, ali čak ni to nije bilo dovoljno da odvrati one koji omogućavaju i koji su olakšali Republikanskoj stranci i koji su glasali za Trampa.
Nova banda koja okružuje Trumpa imaće malo Kellyevih nedoumica. On će se pobrinuti za to.
Jedna od glavnih lekcija koje je Trump izvukao iz svog Predsedništva bila je o moći osoblja koje ga okružuje; njegov zet Jared Kushner napustio je Belu kuću zaključivši da loše kadrovske odluke predstavljaju najveći problem za njihovu administraciju.
Ubrzo nakon što je Trump napustio funkciju, intervjuisala sam visokog službenika nacionalne bezbednosti koji je proveo dugo vremena sa njim u Ovalnoj kancelariji. Zvaničnik me je upozorio da bi drugi Trumpov mandat bio daleko opasniji od njegovog prvog mandata, posebno zato što je naučio kako bolje da postigne svoj put - bio je, rekao je zvaničnik, poput velociraptora u prvom filmu "Jurassic Park", koji su se pokazali sposobnim za učenje dok love svoj plen. Već je jedan od Trumpovih predsednika u tranziciji, milijarder Howard Lutnick, javno rekao da će poslovi u novoj administraciji ići samo onima koji obećaju lojalnost samom Trumpu. Nakon što je dva puta odbio impičment, ovaj drugi Trump neće imati mnogo straha od toga da će ga Kongres obuzdati, pogotovo sada kada su republikanci uspeli da ponovo preuzmu kontrolu nad Senatom. A Vrhovni sud, sa svojom krajnje desničarskom većinom učvršćenom zahvaljujući trojici sudija koje je imenovao Trump, nedavno je dodelio Predsedništvu skoro potpuni imunitet u slučaju koji je pokrenuo Trump u želji da poništi slučajeve protiv njega nakon 6. januara.
Tokom ove kampanje, Trump je namerno bio stidljiv u pogledu svoje ekstremne i radikalne agende za drugi mandat. Odrekao se Projekta 2025, plana upravljanja na devet stotina stranica koji je predvodio niz njegovih bivših savetnika, izbegavajući specifičnosti koje su mogle odbiti glasače u swing državama. Trump je, na primer, rekao da više nije za nacionalnu zabranu abortusa, uprkos tome što je obećao da će potpisati zabranu na dvadeset sedmica kada je prvi put bio na vlasti. Projekat 2025, ako bi Trump prihvatio njegove predloge kao svoje, uključuje opsežan izbor načina za dalje ograničavanje pristupa žena uslugama abortusa, kontracepcije i reproduktivnog zdravlja.
Ali i plan na koji se Trump javno obavezao dovoljan je razlog za veliku uzbunu.
Rekao je da će započeti "masovne deportacije" migranata bez dokumenata čim počne njegov novi mandat; da će biti diktator od dana kada položi zakletvu, 20. januara; da će pomilovati hiljade „talaca“ 6. januara koji su upali u američki Kapitol 2021. godine u njegovo ime; da će krenuti za svojim protivnicima, političkim “neprijateljem iznutra”, raspoređujući američku vojsku da uguši domaće nemire i čak sugerišući da je Mark Milley, bivši predsednik Združenog generalštaba, koji se usudio da ga izazove dok je nosio američku uniformi, bio je kriv za izdaju i zaslužan za egzekuciju. Nije nezamislivo da će Trump brzo krenuti u realizaciju ranijih pretnji otpuštanjem nezavisnih zvaničnika, uključujući dvojicu koje je sam imenovao i koje je kasnije preokrenuo – direktora FBI-ja Christophera Wraya i Jaya Powella, predsednika Federalnih rezervi.
Čak i pre njegove inauguracije, Trumpova pobeda će uzdrmati saveze i ohrabriti autokrate širom sveta. Kakvu moć će imati NATO garancija za međusobnu odbranu iz člana 5 s američkim predsednikom koji je javno rekao da, što se njega tiče, Rusija može činiti šta god želi članicama NATO-a koje, po Trumpovom mišljenju, ne plaćaju poštenih 2%? I šta sa zaraćenom Ukrajinom, čiju sposobnost da se bori protiv Rusije podržavaju milijarde dolara američke vojne pomoći kojoj se Trump protivio? Tramp je obećao da može okončati rat za dvadeset četiri sata – kako će to učiniti, osim da pritisne Ukrajinu da ustupi svoju ukradenu teritoriju Rusiji u zamenu za mir pod uslovima Vladimira Putina?
Što se tiče ekonomije, činilo se da su mnogi Trumpovi glasači poverovali u njegovo obećanje da će obnoviti najveću ekonomiju u istoriji sveta – iako to nikada nije bilo. Nezavisni stručnjaci veruju da njegova obećanja da će uvesti sveobuhvatne carine na robu iz drugih zemalja i deportovati imigrante verovatno neće rezultirati procvatom, već spiralom inflatornog rasta, koja će te iste glasače učiniti nostalgičnima za rastom cena iz Bidenove ere koji je doprineo Trampovom povratku na vlast. Najbogatiji čovek na svetu, Elon Musk, potrošio je više od stotinu miliona dolara pomažući pri izboru Trumpa i promovišući njegove laži, propagandu i teorije zavjere na svojoj stranici društvenih medija X; šta, sada, možemo očekivati dok Musk, glavni državni izvođač kroz svoj SpaceX poduhvat, nastoji da naplati svoju investiciju? Čak i pre nego što je objavio da planira učiniti Muska svojim nezvaničnim “sekretarom za smanjenje troškova”, Trump je već imao planove da izvršnom naredbom smeni ogroman broj nestranačkih federalnih službenika i zameni ih političkim imenovanim osobama – potez koji je pokušao neposredno prije poraza, u 2020., ali koji je brzo poništen kada je Bajden preuzeo dužnost.
Sve to predstavlja duboko destabilizirajuće razdoblje za zemlju i svet, koji još uvek u velikoj meri zavisi od američke moći i vodjstva. I to će se verovatno dogoditi brzinom koja bi mogla zaprepastiti Trumpove protivnike.
Na skupovima Harisove, njena publika u proteklih sto sedam dana bi skandirala njen slogan: „Nećemo se vraćati unazad!” Ali, ispostavilo se da jesmo. Harris nije uspela. Amerikanci, bar njih dovoljno da nagnu ishod, odabrali su Trumpovu retrogradnu privlačnost. Pitanje je sada drugačije: nije više da li se vraćamo unazad, već koliko daleko?
Molimo vas da razmislite o vašoj novčanoj pomoći
Forumu za bezbednost i demokratiju.
