KO SVE BIRA PREDSEDNIKA SAD
Za razliku od mnogih drugih zemalja, gdje se predsjednik ili premijer bira direktnim glasanjem naroda, u Sjedinjenim Državama kandidat može pobijediti na izborima, a ipak neće biti izabran na najvišu funkciju u državi .
SAD se takođe razlikuju od većine drugih demokratija prema tome što nemaju nezavisnu izbornu komisiju koja bi potvrdila konačno prebrojavanje glasova.
Internacionalni portal novinara i akademika THE CONVERSATION sa sedištem u Parizu tekst o tome, koji je napisala AMY DACEY objavio je 1. novembra 2024. pod originalnim naslovom
>Ko formalno proglašava pobednika američkih predsedničkih izbora?<
Amy Dacey
Pa ko zapravo potvrđuje pobednika?
Korak 1: Pre dana izbora
Američka demokratija ima mnogo izabranih zvaničnika – državnih, lokalnih i nacionalnih – i mnogo procesa za dolazak u funkciju.
Ono što je upečatljivo je da je svaka trka drugačija, početak roka i procesa prijave do sertifikacije. Evo, fokusiraću se na predsjedničku trku.
Neobičan i komplikovan proces certifikacije predsedničkih izbora u SAD-u povezuje svih 50 država i Distrikta Kolumbije, Senata, Predstavničkog doma, Nacionalnog arhiva i Kancelarije federalnog registra. To takođe uključuje Izborni koledž Electoral College – jedinstvenu američku instituciju koja se nalazi na 51 odvojenoj lokaciji svake četiri godine kako bi izabrala predsednika.
Overeni rezultati predsedničkih izbora trajno se čuvaju u Državnom arhivu.
Ovaj višemesečni proces bio je osmišljen kompromis prikladnog osnivača SAD , koji nisu verovali da američki narod treba direktno da bira predsednika i potpredsednika , ali nisu želeli da moć izbora prepusti Kongres SAD .
Ustav propisuje da se američki predsednički izbori održavaju prvog utorka u novembru, svake četiri godine. Ali proces saveznih izbora zapravo počinje u oktobru, kada arhivar Sjedinjenih Država – koga inače imenuje Predsednik a koji je odgovor i za čuvanje najvažnijih službenih dokumenata vlade – šalje pismo guverneru svake države.
U dokumentu su navedene njihove odgovornosti u vezi sa Izbornim kolegijumom, koji nije telo već proces u kojem birači – ljudi koje biraju njihova stranka – glasaju za predsedničkog kandidata svoje stranke.
Mašinerija elektorskog koledža je komplikovana , ali ukratko, Amerikanci glasaju za elektore, a elektori za predsednika. Tada se proglašava pobjednik – zar ne? NE BAŠ!
Korak 2: Nakon dana izbora
Kada se završi konačni zbir glasačkih listića sa izbornih mjesta , onih pristiglih putem pošte i privremenih glasačkih listića, svih 50 guvernera priprema Potvrdu svoje države, dokument koji navodi broj glasova svakog kandidata .
Svaka država završava taj proces sopstvenim određenim brzinom. Ove godine, zbog svih tužbi kojima su se osporava li rezultati izbora 2020. godine , uvedene su nove procedure za ubrzavanje osporavanja državnog uverenja o priznanju od strane oštećenog kandidata. Kada se popuni, kopije Potvrde o utvrđivanju dostavljaju se američkom arhivu .
Nakon što guverner dostavi imena arhivaru , birači Izbornog kolegijuma svake države sastaju se u glavnom gradu svake države kako bi formalno dali svoje glasove za predsednika i potpredsednika prvog utorka nakon druge sredine u decembru. Ove godine, do 17. decembra 2024 .
Na načine koji se razlikuju od države do države, birači svake države pripremaju šest potvrda o glasanju. Jedan od njih se šalje preporučenom poštom predsedniku američkog Senata, a drugi A rhiv aru Sedinjenih Država. Preostala četiri potvrde šalju se državnim službenicima.
Vrijeme se do narednih predsjedničkih izbora ispunjava dužnosti Izbornog kolegijuma
Korak 3: Kongres se sastaje
Dana 6. januara, Kongres se sastaje kako bi prebrojao elektorske glasove i potvrdio pobednika izbora.
Budući da je aktuelni potpredsednik ujedno i predsednik Senata, Kamala Haris će predsedavati ovim prebrojavanjem 2025. godine, baš kao što je učinio potpredsednik Majk Pens u januaru 2021. kada je Džo Bajden zvanično postao novoizabrani predsednik. Svaka država, prozivana po abecednom redu, daje svoje glasove.
Ovaj proces je uglavnom ceremonijalan, jer do januara mediji proglašavaju pobednika i obično se držao pobednički govor. Ali, službeno tek je 6. januara istine.
Dana 6. januara 2021. naoružana pro-Trampova gomila upala je na Kapitol u pokušaju da spriječi Kongres da potvrdi Bajdenovu pobjedu. U napadu su evakuisana oba doma Kongresa, ubijena je pet osoba .
Poslanici su se ponovo sastali nekoliko sati kasnije. Zadatak potpredsednika je da objavi rezultate i da pita ima li prigovor . Nakon nasilnog napada na Kapitol, većina republikanaca u Senatu odustala je od svojih planova da ospori Bajdenovu pobedu 2021., ali šestorica su se tad ipak usprotivila .
Prigovori nisu bez presedana. 2001. godine predstavnici Demokratskog doma pokušavali su 20 minuta da blokiraju veoma sporne izborne glasove Floride za Džordža W. Busha.
Oba ova pokušaja su propala jer su prigovore morali potpisati i član Doma i Senat a pre nego što su o njima glasala oba doma Kongresa. Izazovi u vezi sa smještajem postali su teži nakon zakona usvojenog 2022. Sada, 20 senatora i 87 članova Predstavničkog doma moraju podržati svak o osporavanje s ertificiranjem rezultata državnog izbornog kolegija.
Godine 2021. na Pensu je, kao predsedniku Senata, bilo da proglasi Bajdena – a ne Trumpa – sledećim predsednikom Sjedinjenih Država. Ispunio je svoju ustavnu dužnost uprkos ogromnom pritisku Trampa da podrži gomilu .
Nakon što Senat overi izborne rezultate, sve Potvrde o utvrđivanju i Potvrde o glasanju postaju dostupne javnosti na uvid u Uredu saveznog registra u periodu dugom godinu dana, a zatim se prenose u Državni arhiv na trajnu evidenciju .
Drugim rečima, svi oni koji dovode u pitanje ishod američkih izbora mogu sami da provere tabele.
Šta se dešava pri nerešenom rezultatu?
U vanrednom slučaju da nijedan kandidat ne pobedi na Izbornom kolegijumu, da bi postao Predstavnički dom koji će ostati izabere sljedećeg predsjednika. Tako je Džon Kvinsi Adams postao predsednik 1824.
Osnovan prie skoro 250 godina, ovaj složeni proces je temelj američke demokratije . Mnogi su se pitali da li ovaj zastarjeli sistem zaista predstavlja volju ljudi u modernoj Americi.
Ali za 2024. godinu, uz nekoliko izmena, ostaje ovakav proces koji će odlučiti o predsedničkoj trci.
Ovaj članak je prvobitno objavljen tokom predsedničkih izbora 2020. Ažuriran je 1. novembra 2024.
Molimo vas da razmislite o vašoj novčanoj pomoći
Forumu za bezbednost i demokratiju.
