RUSKO ISPIRANJE MOZGA

Kako ruska propaganda funkcioniše danas i šta joj omogućava da uspešno manipuliše svešću miliona ljudi u različitim zemljama.
O tome je stručni ekspert za dezinformacije PEKKA KALLIONIEMI govorio novinarki  JULIJI AKHMEDOVOI. 
Dnevnik NOVA GAZETA u EU, njihov razgovor objavio je 16. oktobra 2024. pod originalnim naslovom 
“Rusija je razvila najbolji svjetski model informacionog ratovanja”

U septembru je objavljena knjiga finskog istraživača propagande i doktora informatike Pekka Kallioniemija „Vatnik supa: Definitivni vodič za ruske dezinformacije“ , zasnovana na njegovoj popularnoj seriji publikacija na društvenoj mreži ''X''. 
U knjizi autor objašnjava kako funkcionišu ruske dezinformacije, razotkriva lažne narative i govori o ljudima koji su ih širili.
Kalioniemi je posebno ispitao kako ruska propaganda koristi strane blogere kao što su Alina Lip iz Nemačke, LJubov Sivaja iz Španije, Eva Bartlet iz Kanade, stvarajući sadržaj na stranim jezicima za zapadnu publiku.
Takvi blogeri se često ispostavljaju kao širioci narativa koji su potrebni Kremlju, zajedno sa uobičajenim teorijama zavere ili kritikama zapadnog establišmenta i političkog sistema.

— U okviru vašeg projekta Vatnik supa proučavali ste više od 300 ljudi koji su se bavili širenjem ruske propagande. Razumete li kako razlikovati one koji rade iz ideoloških razloga od onih koji rade za novac?

Razumevanje pravih motiva osobe je teško, ali postoje određeni tragovi. Dakle, mnogi Amerikanci koji šire propagandne narative su ljudi koji gaje pritužbe protiv Sjedinjenih Država, NATO-a i drugih američkih institucija. Recimo da su služili vojsku ili mornaricu, imali dobru poziciju, ali u nekom trenutku više nisu napredovali i karijera im je prekinuta. Jedan od ovih ljudi je, na primer, penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor, koji je iznenada počeo da daje komentare prokremljskim medijima i stalno ga citiraju.

Da bih opisao šta motiviše ove tipove ljudi, često se oslanjam na tipologiju MICE-a – novac, ideologiju, prinudu i ego – koja se koristi u kontraobaveštajnoj službi da opišem motive koji bi mogli da navedu osobu da počini izdaju ili sarađuje sa neprijateljskom organizacijom . To jest, nekoga istinski pokreće novac. Neki, poput američkih komunista, podržavaju Putina jer osećaju nostalgiju za komunističkim sistemom. U nekim slučajevima ljudi su primorani na to jer ruska strana ima neke kompromitujuće materijale. I na kraju, naravno, ego – svako želi da bude cenjen, da ga se sasluša. Motivacija mnogih ljudi koji šire propagandne narative nužno sadrži neki od ova četiri elementa.

— Koje od platformi koje koristi ruska propaganda u većoj meri obezbeđuju njen uspeh? Telegram kanali? Botovi na X?

Zavisi od toga kako merimo uspeh, kao i od konteksta. Rekao bih da je sveukupno X (ranije Tviter) jedna od platformi sa najvećim uticajem. Često se naziva i elitističkom platformom jer mnogi političari koriste X za komunikaciju. Ili, na primer, jedan od najbogatijih ljudi na planeti, Ilon Mask, danas vodi kampanju u korist Donalda Trampa.

Ako govorimo o mladima, za njih je TikTok mnogo važniji. Za starije ljude, Fejsbuk je i dalje relevantan. A Telegram radi bolje za rusku i ukrajinsku publiku. Naravno, Instagram takođe ima propagandni sadržaj, ali je ipak fokus tamo malo drugačiji - više na prevaru i prevaru sa kriptovalutama.
Takođe, zaboravljamo da većina starijih ljudi i dalje dobija informacije sa TV-a. Dakle, naravno, bitan je kontekst, geografija, demografija, starost publike.

— Koje su glavne strategije ruske propagande?

Po mom mišljenju, Rusija je razvila najbolji model informacionog ratovanja na svetu, koji se stalno razvija i prilagođava novim izazovima.

Sve ove farme botova i trolova o kojima nastavljamo da raspravljamo na međunarodnim konferencijama sada čine samo mali deo [ruskih dezinformacionih alata].

Modernija strategija je korišćenje ogromne mreže sajtova koje stvara veštačka inteligencija (AI). U suštini, oni generišu redovne vesti koje preuzimaju sa drugih sajtova sa vestima, ali se s vremena na vreme tamo pojavi po jedna lažna priča. Na primer, da je Zelenski kupio jahtu ili stari auto Hitlera. Ispostavilo se da je ovaj lažnjak objavljen na sajtu vesti gde su sve ostale vesti pouzdane.

Druga strategija je rad sa uticajnim osobama na društvenim mrežama. Plaćate velike YouTube blogere sa milionima pretplatnika i kažete im: „Recite im da su teroristički napad na Crocus Citi Hall planirali i izveli Ukrajinci. Kada ove priče emituju popularni nalozi, dolazi do takozvanog pranja informacija. Poslednji ugledni primer za to je slučaj američke kompanije Tenet Media.

Prema američkom Ministarstvu pravde, Tenet Media je primila 10 miliona dolara od zaposlenih na RT Konstantina Kalašnjikova i Elene Afanasjeve. Sa novcem, kompanija je angažovala istaknute američke konzervativne blogere poput Tima Pula, Benija DŽonsona i Dejva Rubina, svaki sa milionskom publikom, da kreiraju video snimke i drugi sadržaj koji „podpaljuje političke podele u Sjedinjenim Državama“ u korist Rusa vlada. Svi ovi blogeri, za koje kažu da nisu znali za Tenetove veze sa Rusijom, navodno su primali do 400.000 dolara mesečno.

Uplate Tenet Media su slate preko fiktivnih kompanija u Turskoj, UAE i Mauricijusu i bile su propraćene komentarima da se radi o transferima za kupovinu elektronske opreme. Odnosno, prvo se pere novac, a onda se peru informacije. Ali u početku priča [koja se predlaže za emitovanje] dolazi iz Kremlja, čega ni sami blogeri možda zaista nisu svesni. Ovo je genijalna i veoma efikasna strategija.

Kada imate veliku publiku, oni su skloni da veruju u sve što kažete. Upravo ovaj fandom stvara auru poverenja kod velikih blogera i omogućava da se koriste u propagandne svrhe.

Rusija koristi istu strategiju u TikTok-u. Mnogi mladi blogeri su plaćeni da govore lepe stvari o Putinu, o „specijalnoj vojnoj operaciji“ i tako dalje. Dakle, Kremlj veoma agresivno koristi ovaj ekosistem uticajnih kreatora sadržaja.

— Da li je tačno da mnoge ruske lažne stvara veštačka inteligencija?

Da. AI se koristi za kreiranje lažnih komentara, diskusija, sajtova sa vestima, fotografija, video zapisa, audio snimaka. Na primer, u Slovačkoj, dva dana pre parlamentarnih izbora u jesen 2023. godine, navodni snimak razgovora lidera liberalne proevropske stranke Progresivna Slovačka Mihala Šimečke i novinara o tome kako će „manipulisati” pojavili su se „ciganski glasovi“ u korist njegove kandidature. Ispostavilo se da je snimak lažan, generisan od strane veštačke inteligencije, ali to nije bilo moguće odmah proveriti i dokazati. Hiljade korisnika uspelo je da podeli ovaj audio snimak na društvenim mrežama, a to je negativno uticalo na imidž proevropskog kandidata. (Usled toga je na izborima u Slovačkoj pobedio Robert Fico, čiju retoriku nazivaju proruskom. – prim Red. NG ).

Upravo se toga plašim u slučaju američkih izbora. Mislim da će tamo biti pokušaja da se uradi nešto slično. Štaviše, Elon Musk je već distribuirao sadržaj sa snimkom na kojem je glas Kamale Haris imitiran pomoću veštačke inteligencije.

— U kojim zemljama se proruski narativi uspešnije šire i gde mogu da predstavljaju zaista ozbiljnu pretnju Evropskoj uniji?

Zemlje sa niskim nivoom poverenja u vlast, sa visokim nivoom korupcije i sa visokim stepenom polarizacije društva su izuzetno dobre za rusku ili bilo koju drugu propagandu. Ako političari već imaju lošu reputaciju, ljudima je lakše da poveruju u još više laži o njima.

Ovde su primer SAD – izuzetno polarizovana zemlja u kojoj postoje samo dve stranke – demokrate i republikanci. Ovo ekstremno crno-belo društvo sa potpunom slobodom govora je opasna kombinacija. Ne kažem da treba gušiti slobodu govora, ali ispada da su SAD idealno tlo za ovakve informativne operacije, jer se društvo vrlo lako polarizuje. I za to postoji potvrda: zbog političkih sukoba, kada su se dve stranke međusobno potukle i nisu mogle da donesu odluku, vojna pomoć Ukrajini je odložena šest meseci. Kao rezultat toga, poginule su hiljade vojnika, ali i civila.

Ovako funkcioniše efekat polarizacije, a Rusija ga i dalje koristi. Zato često kažem da za borbu protiv štetne propagande i dezinformacija moramo stvoriti što otvorenije društvo, gde se o problemima priča i gde se oni ne prećutkuju. Ali ovo je težak zadatak.

„Ali, po mom mišljenju, sada je društvo polarizovano i ne veruje baš svojim političarima u mnogim zemljama. Dakle, dezinformacije su uspešne širom sveta?

Ne, nije baš efikasan, na primer, u nordijskim zemljama.
Često govorim o kognitivnoj otpornosti koju ljudi razvijaju kada ih od detinjstva uče kritičkom razmišljanju i medijskoj pismenosti. U mnogim severnoevropskim zemljama, decu iz škole uče da kritički razmišljaju o informacijama, pronalaze njihove izvore, analiziraju rezultate laži itd.

Ovo mora biti integrisano u obrazovni sistem.

-Šta je sa Nemačkom?

U zemljama kao što su Nemačka i Francuska, populističke političke partije često uživaju podršku Kremlja. Oni nude jednostavna rešenja za veoma složene probleme - imigraciju, nezaposlenost i tako dalje.

Nemačka ima desničarsku partiju Alternativa za Nemačku (AfD) i levičarsku partiju Unija Sara Vagenkneht, a to su najpopularnije stranke u istočnom delu zemlje sa siromašnijim regionima gde je jaka antiimigrantska retorika. LJudi tamo su nezadovoljni svojim životima i žele promene . Kao rezultat toga, oni glasaju za populiste ne zato što zauzimaju otvoreno prorusku poziciju – neki od glasača možda uopšte ne podržavaju Rusiju. Ovi ljudi samo žele promene u društvu.

I sada vidimo da ove stranke jačaju svoje pozicije u mnogim zemljama. Dakle i Rusija je veoma dobra u ovoj strategiji – podržava [evropske] partije, koje je onda podržavaju.

— U jednom od svojih intervjua rekli ste da EU ne čini dovoljno u borbi protiv dezinformacija. Koji alati postoje za borbu protiv ovoga?

„Imamo Zakon o digitalnim uslugama (DSA), koji velike tehnološke kompanije i platforme poput Fejsbuka ili Gugla smatra odgovornim za informacije koje šire propagandu, mržnju ili ilegalne usluge. Sviđa mi se ova ideja, ali u praksi ne funkcioniše. Zašto?

Prvo, EU zapravo nije tako homogena struktura i ne može brzo da donosi odluke, za razliku od autoritarnog režima ili diktature. Postoji mnogo neslaganja unutar EU, uključujući i oko Zakona o digitalnim uslugama.

Drugo, kazne nisu dovoljno velike da bi napravile razliku u poslovanju. Na primer, Elona Maska neće biti briga ako bude kažnjen sa 10 miliona dolara. Štaviše, to nije bitno ako se odluka o novčanoj kazni donosi nekoliko godina nakon objavljivanja dezinformacija, kada je šteta već učinjena. Odnosno, regulacija u demokratskim zemljama uvek kasni.

U međuvremenu, situacija u Rusiji je asimetrična. Ako Roskomnadzor vidi pretnju u informacionom prostoru, on jednostavno nameće zabranu. Treba li Tviter biti zabranjen? U redu. Da li Discord treba zabraniti? Nema problema. Sve se radi veoma brzo i bez nepotrebnih diskusija. Ali to ne funkcioniše tako u demokratskim zemljama.

— Šta je sa blokiranjem nekih ruskih izvora u EU? Na primer, RT i Sputnjik su bili blokirani, ali da li je ovo pomoglo?

RT i Sputnjik nikada nisu bili popularne platforme u Evropi. Ali nešto je moralo da se uradi, pa su odlučili da zabrane ruske državne medije. Efekat ovoga je nula, jer Rusija ima zaobilazna rešenja za pranje informacija.

Osim toga, uvek to kažem za Evropu cenzura nije opcija.

Ako zaista želimo da kontrolišemo protok informacija, moraćemo da počnemo da cenzurišemo hiljade veb lokacija. Mislim da ovo nije dobra opcija.

— Ali nije samo Rusija ta koja proizvodi dezinformacije. Ko se još može nazvati glavnim igračima u ovoj oblasti?

Kina: ima ogromne resurse, može da izvodi operacije veoma velikih razmera. Ono što Kini nedostaje je milost.
Peking razume zapadni način razmišljanja gore od Kremlja. Stoga se kineske propagandne kampanje često prave pomalo grubo i lako ih je prepoznati. Ali kako AI napreduje, ovo se postepeno menja i Kina uči i prilagođava se. Ekspert za dezinformacije i zamenik direktora Hibrid CoE, organizacije posvećene suprotstavljanju hibridnim pretnjama, Jakub Kalenski je jednom rekao da ako Kina može da uči od Rusije o kvalitetu svojih informacionih operacija, onda će Zapad zaista imati velike probleme.

Pored toga, na Bliskom istoku postoji mnogo velikih komercijalnih preduzeća koja se bave dezinformacijama. Na primer, Saudijska Arabija ima ogromnu sajber armiju koja je spremna da napadne svaku opozicionu figuru koja kritikuje saudijsko rukovodstvo. Iran takođe ima veliku sajber vojsku, a takođe sprovodi operacije hakovanja i curenja informacija. U DNRK rade zaista dobri hakeri, ali oni ne vode informacione ratove ili to rade samo na korejskom prostoru a ne na Zapadu.

I da ne zaboravimo na SAD koje decenijama sprovode mnogo psiholoških operacija.

— Želela bih da govorim odvojeno o američkoj propagandi. Mislite da ima nešto zajedničko sa ruskim?

Ruske operacije se obično vode u tajnosti, a ruski dezinformatori deluju u senci, skrivajući svoje poreklo. Amerika više radi na dnevnom svetlu. U skoro svakom holivudskom filmu videćete američku zastavu, a likovi će piti koka-kolu i pričati o slobodi. Sva ova retorika promoviše američku ideju da možete biti šta god želite. Drugi deo filmova pokazuje kako Amerika spasava svet. A sve ovo je takođe propaganda.

— Shvatajući kako funkcioniše propaganda, da li verujete da rad nezavisnih novinara može promeniti položaj ljudi koji su izloženi ovoj propagandi?

Ne baš. U najmanju ruku, takva promena je dug proces. Kada ljudi, na primer, uđu duboko u teorije zavere, počinju da čitaju sve više i više o tome, uče još luđe priče, i sve im to ima smisla. Naučnici ovo zovu "zečja rupa". Ali kada ljudi uđu dovoljno duboko u to, veoma im je teško da se iz toga vrate.

Postoji primer Engleza Brenta Lija , koji je petnaest godina bio pristalica teorija zavere (na primer, verovao je da politiku, banke i industriju zabave kontrolišu tajna društva i da su većina terorističkih napada zapravo organizovana ritualna žrtvovanja od strane vlade - Ed . Zatim se oporavio, kaže, i sada govori na međunarodnim konferencijama o dezinformacijama i vodi podkast u kojem razotkriva teorije zavere. Ali ovo je izolovan slučaj. Takva „isceljenja“ se ne dešavaju često i to je veoma dug proces.

I opet, Kremlj odlično koristi ovaj efekat zečje rupe, pa kombinuje sopstvenu propagandu u teorije zavere i stvara neku vrstu teorije kišobrana o tome kako se Rusija, sa svojim tradicionalnim, konzervativnim vrednostima, bori protiv zapadne dekadencije.

Zato često govorim o potrebi preispitivanja obrazovnog sistema i uvođenja časova medijske pismenosti u školu. Mislim da je ovo protivotrov i treba da učimo iz njega.

Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.

DONIRAJTE ODMAH
i male sume mnogo nam znače