DVA POSLEDNJA DANA
IZ ZATVROSKOG DNEVNIKA
ALEKSEJA NAVALJNOG
Amazon.com će 2o. oktobra početi prodaju američkog izdanja dnevnika koji je u zatvoru od avgusta 2021. godine,čim vratio u Rusiju, gde je odmah na aerodromu uhapšen, pa sve neposredno do svoje smrti ispisivao, utamničen i ubijan,
najveći Putinov opozicionar ALEKSEJ NAVALJNI.
Iz tih njegovih dnevničkih zapisa preuzeli smo dva poslednja dnevnička dana iz 2024. godine dok je THE NEWYORKER 11.oktobra 2024. objavio sve što je Navaljni ispisivao od 2022. godine pod originalnim naslovom
>Zatvorski dnevnici Alekseja Navaljnog<
2024
9. januara
Ova ideja koju sam imao, da će Putin sada biti zadovoljan jednostavnom činjenicom da me drži u ćeliji na krajnjem severu, a ne da me samo drži u ŠIZO*, bila je ne samo preoptimistična već i naivna.
Upravo sam izašao iz tog karantina kada je dojavljeno kako je „osuđenik Navaljni odbio da se predstavi po propisima, da se nije odazivao na vaspitni rad i da za sebe nije izveo odgovarajuće zaključke“.
Dobio sam novih sedam dana u SHIZO-u .
Divan detalj: u kaznenoj ćeliji dnevna rutina je malo drugačija. U normalnoj ćeliji, vaša “vežba” se odvija popodne. Iako je polarna noć, popodne je ipak nekoliko stepeni toplije.
U SHIZO-u , međutim, “vežba” počinje u šest i trideset ujutro.
Ali već sam sebi obećao da ću pokušati da prošetam bez obzira na vremenske prilike.
Moje dvorište za “vežbanje” je jedanaest koraka od jednog zida i tri do drugog; nije to puno za šetnju, ali je bar nešto, pa izlazim napolje.
Ne biva hladnije od -32°C. Čak i na toj temperaturi možete hodati više od pola sata, ali samo ako ste sigurni da može da vam izrastu novi nos, uši i prsti.
Malo stvari je tako osvježavajuće kao šetnja Jamalom u šest i trideset ujutro.
I kakav divan povetarac duva u dvorištu uprkos visokoj betonskoj ogradi, pa to je vauuuuu!
Danas sam otišao u šetnju i smrznuo se. Pomislio sam na Leonarda Di Capria i trik njegovog lika sa mrtvim konjem u “Povratniku”.
Mislim da to ovdje ne bi uspelo. Mrtav konj bi se smrznuo za petnaestak minuta.
Ovdje vam treba slon. Vrući ili čak pečeni slon. Kad biste razrezali trbuh sveže pečenog slona i uvuklie se unutra, možete biste se i zagrijali neko vreme.
Ali gdje da nabavim vrućeg, pečenog slona u Jamalu, posebno u šest i trideset ujutru?
Tako ću nastaviti da se smrzavam.
17. januara
Prije tačno tri godine vratio sam se u Rusiju nakon lečenja posle trovanja. Uhapšen sam na aerodromu. I već sam tri godine u zatvoru.
I već tri godine odgovaram na isto pitanje.
Zatvorenici me pitaju jednostavno i direktno.
Zatvorski službenici se pak raspituju oprezno, kad su isključen uređaji za snimanje.
“Zašto si se vratio?”
Odgovarajući na ovo pitanje, osećam se dvostruko frustriran.
Najpre, zbog nezadovoljstva samim sobom jer nisam pronašao prave reči da ih svi razumu i stanem na kraj ovom neprestanom ispitivanju.
Zatom, postoji ta frustracija političkim pejzažom poslednjih decenija u Rusiji.
Ovaj pejzaž je u društvo toliko duboko usadio cinizam i teorije zavere da ljudi instiktivno ne veruju stvarnim, iskrenim motivima. Čini se da vjeruju, ako si se vratio, mora da je bio neki dogovor koji si sklopio. Jednostavno nije išlo. Ili još ne ide.
Misle, postoji neki skriveni plan koji uključuje tornjeve Kremlja. Mora da postoji neka tajna koja vreba ispod površine. Da u politici ništa nije tako jednostavno kao što se čini.
Ali nema tajni ili izokrenutih značenja. Sve je zaista tako jednostavno.
Ja imam svoju zemlju i svoja uvjerenja.
Ne želim da se odreknem svoje zemlje ili da je izdam. Ako vaša uverenja nešto znače, morate biti spremni da se zauzmete za njih i žrtvujete se ako je potrebno.
A, ako niste spremni na to, onda ni nemate uvjerenja. Samo mislite da ih imate. Ali to nisu uverenja i principi; to su samo misli u tvojoj glavi.
Naravno, to ne znači da svi koji trenutno nisu u zatvoru nemaju osuđujuće presude. Svako plaća svoju cenu. Za mnoge ljude, cena je visoka čak i bez zatvora.
Učestvovao sam na izborima i borio se za liderske pozicije.
Poziv lidera je za mene drugačiji.
Proputovao sam Rusiju uzduž i popreko, izjavljujući svuda sa pozornice:
„Obećavam da vas neću izneveriti, neću vas prevariti i neću vas napustiti.”
Povratkom u Rusiju ispunio sam obećanje glasačima.
I u Rusiji moraju postojati ljudi koji ih ne lažu.
Ispostavilo se da u Rusiji, da biste odbranili pravo da imate, a ne da krijete svoja uverenja, to morate da platite sedeći u samici.
Naravno, ne volim da budem u njoj. Ali neću ni da odustanem, ni od svojih ideja ni od svoje domovine.
Moja uvjerenja nisu egzotična, sektaška ili radikalna.
Naprotiv, sve u šta verujem je zasnovano na nauci i istorijskom iskustvu.
Oni koji su na vlasti treba da se promene.
Najbolji način za to je da se izaberu lideri koji su pošteni i slobodni izbori.
Svima je potreban pravičan pravni sistem.
Korupcija uništava državu.
Ne bi trebalo da postoji cenzura.
Budućnost leži u ovim principima.
Ali, za sada su na vlasti sektaši i marginalci. Nemaju apsolutno nikakve ideje. Njihov jedini cilj je da se održe na vlasti.
Potpuno licemjerje im omogućava da se umotaju u bilo koju masku.
Tako su poligamisti postali konzervativci.
Članovi Komunističke partije Sovjetskog Saveza postali su veliki pravoslavci i vernici. Vlasnici "zlatnih pasoša" i ofšor računa, ono su agresivni patrioti.
Sve je laž, i ništa osim laži.
Ali srušiće se, srušiti.
Putinistička država nije održiva.
Jednog dana ćemo ga pogledati, a neće ga biti.
Pobeda je neizbježna.
Ali za sada, ne smemo odustati, i moramo ostati pri svojim uverenjima.
Aleksej Navaljni umro je 16. februara 2024. ♦
* samica
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
DONIRAJTE ODMAH
i male sume mnogo nam znače
