Traženje krivica za zastoj dijaloga BG-PR
Izjava MIROSLAVA LAJČAKA u intervjuu Radiju Slobodna Evropa kako napretka u dijalogu Beograda i Prištine nema zato što društva u Srbiji i na Kosovu za to nisu spremna
potakla je da AUGUSTIN PALOKAJ kolumnist prištinskog dnevnika KOHA kritički preispita ovu izjavu.
Njegov tekst objavljen je 2. septembra 2024 pod originalnim naslovom
Društva su se zasitila dijaloga. 
Augustin Palokaj
Proces dijaloga između Kosova i Srbije je od početka potpuno politički.
Tako je i danas, kada je prošlo više od 12 godina od njegovog početka. Kao krajnje netransparentan proces, u kojem se mediji moraju zadovoljiti jednostranim izjavama učesnika u njemu, ili opštim objavama na društvenim mrežama voditelja, što se u većini slučajeva sažima sa rečima da se "razgovaralo o napretku u procesu dijaloga", ostavio je zbunjenim mišljenje i društvo.
Ni do danas javnosti nije jasno o čemu se radi, a o čemu ne radi. Barem nemaju isto razumijevanje za to. A društvo je barem krivo.
Društvu na Kosovu je rečeno da proces dijaloga ima za cilj normalizaciju odnosa sa Srbijom, kako bi Kosovo moglo da napreduje u evropskim integracijama i međunarodnim organizacijama, uz normalizaciju međuetničkih odnosa i na Kosovu.
Društvu u Srbiji je rečeno da se dijalog vodi o "kosovskom problemu" ili "kosovskom pitanju", čime se stvara utisak da Kosovo nema status i da se može rešiti samo kada i Srbija pristane na tako nešto. A društvo u Srbiji to doživljava kao gubitak u dijalogu svaki put kada se postigne nešto što jača suverenitet Kosova, dok društvo na Kosovu pravi kompromise koje u normalnim uslovima nezavisna država ne bi napravila. A ono što su iskusila oba društva je zamor od procesa dijaloga, koji nije uspeo da dovoljno normalizuje odnose.
U nastojanju da se pronađu krivci za hronični nedostatak napretka u dijalogu, specijalni izaslanik EU Mirolslav Lajčak pomenuo je i društva na Kosovu i u Srbiji koja, prema njegovim rečima, nisu spremna za normalizaciju izveštaja. Nije lako definisati šta znači pojam "društvo", ali ako mislite na građane, dosta im je dijaloga i više bi voleli da se odmah završi rešenjem i normalnošću.
Od početka dijaloga društvo je isključeno iz ovog procesa i nije imalo tačne informacije o tome šta se u njemu dešava.
Postojali su napori EU da uključi civilno društvo u proces, ali ne sa ciljem da se osluškuje mišljenje civilnog društva, već više da se koristi onima koji podržavaju stavove Evropske unije.
Sastanci zvaničnika EU sa predstavnicima civilnog društva bili su dovoljni da se kaže da su se desili.
I nisu ništa promenili.
Više od 12 godina predstavnici Kosova i Srbije davali su dijametralno suprotne izjave nakon sastanaka koji su se odvijali u procesu dijaloga.
EU nije razjasnila šta se zapravo dogodilo. Na taj način EU nije igrala ulogu „facilitatora“ da društvo shvati šta je istina. Stoga je EU namjerno ostavila prostor za različite interpretacije koje su stvorile apsurdnu i često opasnu situaciju.
Na primer, u Srbiji sa svih nivoa godinama insistiraju da je Kosovo u procesu dijaloga preuzelo odgovornost da ne šalje specijalne policijske snage na sever Kosova. Ovo se potom pretvorilo u kampanju podsticanja i kritike kosovske policije od strane srpskih političara, koji su koristili i nastavljaju da koriste izraze kao što su „teror kosovske policije“ ili „albanska okupatorska čizma“.
Do sada, osim nekih nezvaničnih izjava da je "uobičajena praksa da specijalna policija ne ide na sever", nismo vidjeli dokaze bilo koga iz EU da je Kosovo u dijalogu zaista pristalo da ne šalje specijalne policijske jedinice. Jedino što je potvrđeno je da je Kosovo razmenom pisama bivšeg premijera Hashima Thaçija sa NATO-om obećalo da neće slati jedinice KBS-a bez prethodnog odobrenja komandanta KFOR-a.
Ista konfuzija i suprotno značenje stvoreno je i oko paralelnih struktura Srbije na severu Kosova.
Kada je međunarodna zajednica demantovala da postoje, onda im je rečeno da su, iako „ne postoje“, ugašeni ili integrisani u strukture Kosova.
Sada se govori da im treba dozvoliti da rade, a njihovo jednostrano proterivanje sa Kosova podstiče tenzije.
Do nesporazuma ne bi došlo da je EU imala jasan stav. Jasan stav nije "konstruktivna dvosmislenost" koju EU i dalje ima kao princip u svom pristupu dijalogu.
Nije krivica društva, ni na Kosovu ni u Srbiji, što se ne sprovodi ono što EU naziva "sporazumom na putu normalizacije odnosa".
Da li je društvo krivo što je Srbija rečima, slovima i delima izrazila da ne namerava da sprovodi glavne delove Sporazuma?
Još manje je društvo krivo što EU nije reagovala na ovo.
Sada Miroslav Lajčak priznaje da implementacija tog sporazuma uopšte nije počela. I ne očekuje da će početi tek posle izbora na Kosovu.
Dakle, na neki način prihvata da se ništa neće desiti u dodatnih pet meseci njegovog mandata, jer su na Kosovu izbori.
I šta su društva kriva što su izbori u jednoj ili drugoj zemlji koja je uključena u dijalog.
Ili zašto su bili izbori u Evropi a biće i u Americi.
Društvo nije krivo što proces dijaloga nije izgrađen na zdravim temeljima gde neće zavisiti od izbornih procesa u regionu i svetu.
Nije krivo društvo jer je u dijalogu uvek bilo samo improvizacija, koje se vide kao neuspešne.
I insistiranje EU da je "sporazum pravno obavezujući, iako nije potpisan", je improvizacija.
A Lajčak je čak preuzeo i ulogu portparola Srbije kada je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da „Srbija nije istupila iz sporazuma“: srpski lideri govore suprotno.
Društvima na Kosovu iu Srbiji se može manipulisati. Ona takođe mogu biti neobaveštena. Ali ne može im se zamjeriti da nisu spremni za normalizaciju.
Nikome, ni u Briselu, ni u Berlinu i Parizu, ni u Vašingtonu i Londonu, nije potrebna veća normalizacija odnosa. Ali, čini se da to nije potrebno političkim strukturama, koje proces dijaloga drže kao dobru priliku za manipulaciju.
Dakle, krivca treba videti u politici, a ne u društvu.
*Radni prevod i design FBD
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
