BLOG PRAVNI UGAO
24. juna 2024.
Napisao Luka Jovanović,
advokat i programski direktor FBD
LAKMUS TEST ZA SUDIJE I ADVOKATE
Tačno pre nedelju dana, 17. juna 2024. godine krivično veće Osnovnog suda u Novom Sadu donelo je jedno veoma interesantno rešenje u postupku koji se protiv advokata Čedomira Kokanovića vodi pred tim sudom, kojim se taj sud oglašava stvarno nenadležnim da mu u krivičnom postupku sudi zbog dva krivična dela proganjanja.
I ne samo to! Istim rešenjem je kao nadležano za suđenje za krivična dela ometanja pravde određeno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg suda u Beogradu!
Zašto je ovo značajno?
Da bi se to bolje razumelo, moramo se na kratko osvrnuti na sam pojam nadležnosti i njegov procesni značaj u našem krivičnom zakonodavstvu.
Krenimo redom...
Zakonom o uređenju sudova propisano je da se sudska nadležnost određuje zakonom te da sud ne može da odbije da postupa i odlučuje u stvari za koju je nadležan.
Istim zakonom propisano je da osnovni sudovi u prvom stepenu sude za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 10 godina ako za pojedino krivično delo nije nadležan drugi sud.
Upravo to je razlog zbog kojeg je krivično veće Osnovnog suda u Novom Sadu ustupilo predmet Višem sudu u Beogradu.
Zakonom o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala utvrđena je nadležnost Višeg suda u Beogradu za suđenje za krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polnih sloboda, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti RS koja se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava mogu smatrati delima visokotehnološkog kriminala.
Krivična dela proganjanja koja se stavljaju na teret Kokanoviću prema sistematizaciji našeg Krivičnog zakonika predstavljaju upravo krivično delo protiv sloboda i prava čoveka i građanina – što je jasno i naznačeno u samom rešenju o nenadležnosti – a koja upravo po svom načinu izvršenja (budući da su izvršena putem računara i društvenih mreža) predstavljaju dela za čije je suđenje nadležan Viši sud u Beogradu.
Iako je u istom rešenju veće utvrdilo da ometanje pravde koje se Kokanoviću stavlja na teret ne predstavlja delo visokotehnološkog kriminala, ono je ipak delegiralo suđenje za to krivično delo Višem sudu u Beogradu iz razloga celishodnosti usled istovetnosti okrivljenih i oštećenih.
Sud je dužan da tokom celog postupka pazi na svoju stvarnu i mesnu nadležnost kao i da se rešenjem oglasi nenadležnim ukoliko primeti da nije nadležan za odlučivanje.
Ovo je bitno zbog toga što donošenje presude od strane stvarno nenadležnog suda predstavlja bitnu povredu odredbi krivičnog postupka koja predstavlja osnov za pobijanje iste po žalbi.
Još i pre donošenja ove odluke od 17. juna Kokanovićevi branoci, kao i stručna javnost, dovodili su u pitanje upravo nadležnost Osnovnog suda u Novom Sadu za suđenje u ovoj pravnoj stvari, a ovim rešenjem veća taj argument je uvažen i prihvaćen.
Ali priča se ovde ne završava. Naprotiv!
Ovakva odluka baca novo svetlo na postupanje drugih aktera u ovoj pravnoj drami koja se do skora odigravala u Novom Sadu a čija se glavna scena – sva je prilika – uskoro seli u Beograd.
Kao prvo: svi gore navedeni pravni argumenti vezani za nenadležnost morali su biti poznati postupajućem javnom tužiocu u Novom Sadu.
Međutim, ništa od toga ga, naizgled, nije sprečilo da naloži hapšenje Čedomira Kokanovića, da odredi njegovo zadržavanje i da predloži određivanje pritvora zbog sumnje da je izvršio krivična dela u vezi kojih nije postojala sumnja da OJT u NS nije nadležno za krivično gonjenje.
Zbog čega je tužilac postupao po krivičnoj prijavi za koju je morao znati da nije nadležan ostaje nepoznato.
Uprkos svemu tome – ili možda upravo usled toga(?) - isti taj tužilac samo četiri dana nakon što je sve to učinio na sednici Visokog saveta tužilaca koja je usledila će napredovati i biti imenovan za tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu!
Dalje, svi argumenti iz rešenja krivičnog veća OS u Novom Sadu morali su biti poznati sudiji za prethodni postupak koji je po zakonu morao da pazi na svoju nadležnost, ali je uprkos tome držao Kokanovića u pritvoru puna 83 dana!
Prilika da se ovo ispravi postojala je i prilikom kontrole optužnog predloga (koji je potpisao ranije pominjani tužilac) ali ni sudija koji je kontrolisao taj akt nije našao za shodno da predmet ustupi stvarno nadležnom sudu.
Zbog čega je do ovog “propusta” došlo do danas nije poznato.
Na kraju (ali nikako na poslednjem mestu!) stiže se i do Advokatske komore Beograda, konkretno njenog Upravnog odbora u kom sede advokati kojima nisu smeli biti nepoznati pravni argumenti iz obrazloženja rešenja OS u Novom Sadu.
Podsetimo se, jedan proklamovanih ciljeva AKB upravo je zalaganje za vladavinu prava, pri čemu sam UO ima statutarnu obavezu da se stara o ugledu advokature. Polazeći od toga, jedino pitanje koje im ima smisla postaviti glasi:
Zbog čega su sve ovo oćutali?
Da li je moguće da su smatrali kako pokretanje postupka od strane nenadležnog tužilaštva pred nenadležnim sudom protiv njihovog kolege, nezakonito pretresanje sedišta advokatske kancelarije njihovog kolege, kao ni nezakonito držanje u pritvoru njihovog kolege 83 dana nije nešto o čemu su morali javno da se oglase ako se zalažu za vladavinu prava?
Da li je moguće da su oni svoje „zalaganje za vladavinu prava“ sveli na glasanje o privremenoj suspenziji njihovog kolege i to na telefonskoj sednici Upravnog odbora – zato što oni moraju da poštuju zakon?
Da li su taj presudni iskorak ka staranju o ugledu advokature napravili svojim saopštenjem od 20. marta (!?!) – dva dana nakon što je zbog pogoršanog zdravstvenog stanja usled neprimanja redovnih terapija Kokanović, njihov kolega, bio primljen u KC Vojvodine! – u kom su reakli da „izražavaju zabrinutost zbog zdravstvenog stanja okrivljenog Čedomira Kokanovića, a istovremeno i zadovoljstvo što je sudija za prethodni postupak OS u Novom Sadu prihvatio njihovu inicijativu i omogućio okrivljenom Čedomiru Kokanoviću da ima adekvatan medicinski tretman?“
Dok iščekujemo nastavak suđenja Kokanoviću u Beogradu, valja očekivati i da će javnost, kao i Kokanovićeve kolege, dobiti objašnjenje zbog čega su se svi odgovorni za ovu kafkijansku karikaturu sudskog postupka postupali na način koji jesu do donošenja ovog rešenja.
Odgovore zaslužujemo makar onoliko koliko svako od nas – pa i sam Kokanović – zaslužuje pravo na pravično suđenje.
Ukoliko ih ne budemo dobili sve ovo čemu svedočimo neće samo biti nekažnjeno već će se i ponavljati, u kojem slučaju ni od prava na pravično suđenje, ni od vladavine prava, ni od ugleda advokature neće ostati ni kamen na kamenu.
Molimo vas da razmislite o vašoj podršci
Forumu za bezbednost i demokratiju.
Možete nas podržati na sledeće načine
