|
|
Piše Milan Jovanović, predsednik FBD |
Pobedu Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke na lokalnim izborima u Beogradu niko od ozbiljnijih poznavalaca političkih prilika u Srbiji nije dovodio u pitanje. Pitalo se samo kako će na njima proći opozicija.
Pretpostavke da će se skupiti ona polovina mandata i onaj jedan zlatni glas više, koji bi bili dovoljni za uspostavljanje alternative političkoj vlasti države u njenom glavnom gradu, od početka su bile u domenu mašte. Čak i političke neozbiljnosti.
To je bilo prepoznatljico gotovo odmah nakon Vučićeve velike pobede na predsedničkim izborima prošlog proleća, kadaje usledilo nesnalaženje i međusobno nadmudrivanje njegovih političkih protivnika.
Što su izbori za Beograd bivali bliži, ono je bilo sve vidljivije.
Na kraju, najvidljiviji bili su spoznaja nemoći i njoj gotovo proporcionalna mržnja usmeravana prema predsedniku Srbije i Naprednoj stranci - koji još od 2012. godine dominiraju, vedre i oblače političkom scenom i zemljom.
Ali, ako niko i nije sumnjao u Vučićevu pobedu, malo je bilo onih koji su verovali da će ona biti baš toliko velika i ubedljiva!
I da će iz parlamenta glavnog grada biti glasovima Beogradjana, biti izbirisane skoro sve ostale stranke, a posebno one koje su i Beograđanima i građanima Srbije bile označitelji postmiloševićevske Srbije!
U gradski parlament ušle su samo dve političke stranke. Druge dve liste biile su okupljene oko dve poznate ’’vanpartijske’’ ličnosti.
Šta će se dešavati sa opozicionim političkim partijama Srbije neučtivo je i pitati.
Učesnici beogradskih izbora koji su ispali iz trke još su ošamućeni i trebalo bi im dati vremena da razmisle šta im je činiti.
Kao i etabliranom i renomiranom tajkunu i isto takvom sportistu. Oni bi tek trebalo da vide šta mogu da urade sa svojim novim kapitalom.
Meni se čini da je mnogo bitnije šta će sa ovom velikom pobedom učiniti sam Vučić!
On i njegov SNS dobili su u Beogradu, kako i sami kažu, više glasova nego prošle godine!
Apsolutna većina u parlamentu Beograda veća je i od pobede Vučića i SNS na prethodnim parlamentarnim izborima!
Vučiću sad baš niko nije potreban da bi sastavio vladu u gradu.
Psihološka dimenzija beogradske pobede je još značajnija. Vučić je sad, u mnogo povoljnijoj poziciji i sa ojačanim legitimitetom.
Čak i kad se prisetimo njegove prve velike pobede i prilika oko formiranja Vučićeve prve vlade; kojima ni on sam, kako su mi pričali, mada je imao većinu dovoljnu da vlada sam, nije bio preterano zadovoljan tvrdeći pred svojima da vlada kojuje sastavio nije baš bila po njegovom ukusu.
Glavno pitanje je šta će sad, tako ojačan, Vučić moći da uradi? U kom pravcu će svoju moć usmeravati.
Da li će posle grogiranih političkih protivnika pažnju konačno (pre)usmeriti i pozabaviti se ’’mangupima’’ u svom okruženju?! Onima čiju je političku aroganciju, ponekad otvorenu i potpuno disnonantnu u odnosu na ono za šta se i on sam zalagao, prethodnih meseci strpljivo podnosio.
Da li će novu moć iskoristiti za svestraniju afirmaciju političke platforme za efikasnije reforme i promene u pravcu evrointegracija i jasnijeg distanciranja od protivnika i mrzitelja EU i Zapada oko njega?
Da li će, sad kad je u poziciji, uložiti veći trud i podržati i inicirati osposobljavanje srpskog društva za produktivan i demokratski dijalog, sličan onom kroz koji su davno prošli Poljaci?
Ili će opet neko, ovde ili sa strane, (s)pomenuti ’’ukrajinski scenario’’.
