Pravni ugao                                                                                                                       
10. oktobra 2023. 

                                                                                           Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD

       MEĐUNARODNA ISTRAGA I DOKAZI U SLUČAJU BANJSKA

Poslednjih dana sve češće se pominje ideja o pokretanju međunarodne istrage u vezi sa događanjima u Banjskoj 24. septembra u kojima su stradli jedan kosovski policajac i trojica pripadnika naoružane grupe koju je – prema sopstvenom priznanju – predvodio Milan Radoičić.

Kosovske vlasti, kao i svi međunarodni posrednici u briselskom dijalogu, tretiraju ovaj događaj kao teroristički akt, dok je u Srbiji težište na sumnjama da je Radoičićeva grupa na nezakonit način nabavila oružje koje je sa teritorije (uže) Srbije prebacivala na Kosovo iz motiva koji ovom trenutku nisu predmet bilo kakve istrage u Srbiji.

Jasno je, dakle, da Srbija i Kosovo na događaje u Banjskoj zvanično gledaju iz veoma različitih perspektiva koje su, prirodno, uticale na njihove pravne kvalifikacije ovog incidenta unutar njihovih pravosudnih sistema.

Upravo usled ovog velikog jaza između pravnih percepcija događaja u Banjskoj, a kao pokušaj njegovog prevazilaženja u cilju potpunijeg utvrđivanja svih činjenica, zalaganja za pokretanje međunarodne istrage događaja u Banjskoj počinju da dobijaju na sve većem značaju.

Za bolje razumevanje ovih zalaganja za međunarodnu istragu – kao i njihovih mogućih ishoda – važno je uzeti u obzir dve stvari.

Prvo, čini se da kosovske institucije, uprkos diplomatskoj ofanzivi vidljivoj od izbijanja samog incidenta, nisu napravile dovoljno merljive pomake u svojoj istrazi.

Iako je kosovska policija zaplenila veliku količinu oružja nakon samog incidenta i uprkos tome što se protiv nekoliko učesnika u događanjima od 24. septembra vodi istraga od strane kosovskih vlasti najveći deo dokaza i pojedinaca koji su upleteni u ove događaje nalazi se u Republici Srbiji.

Sam prvookrivljeni Radoičić se nalazi u Srbiji gde se u ovom trenutku protiv njega vodi istraga zbog krivičnih dela za koje se sumnja da ih je počinio na teritorji (uže) Srbije pri čemu je – kako smo to ranije već isticali – pravno gotovo nemoguće da on bude izručen kosovskim vlastima.

U tom smislu zalaganje za međunarodnu istragu za Kosovo predstavlja potencijalno jedini način – iako posredan – da dođe do dokaza (ali verovatno ne i samih osumnjičenih) koji su njihovom tužilaštvu neophodni za podizanje kvalitetnih optužnica pred kosovskim sudovima.

Drugo, učestalije pominjanje međunarodne istrage predstavlja odraz nezadovoljstva dela međunarodne zajednice – konkretno posrednika u briselskom dijalogu – dosadašnjim tokom istrage u postupku protiv Radoičića u Srbiji kao i jasan znak da dosadašnje mere koje je preduzela Srbija u rasvetljavanju ovog slučaja nisu ispunile njena očekivanja.

Pored kontroverznih odluka u prethodnom postupku koji se tiču predlaganja i (ne)određivanja pritvora u ovom slučaju, detalj koji gotovo sasvim sigurno ne uliva poverenje međunarodnoj zajednici u ozbiljnost istrage u Beogradu je okolnost da je sam Milan Radoičić i dalje jedino imenovano lice u ovom postupku i da se više od dve nedelje nakon događanja u Banjskoj ne znaju imena ostalih (preživelih) članova njegove grupe.

Upravo to ćutanje istražnih organa po pitanju Radoičićevih saučesnika, kako pomagača tako i saizvršioca, predstavlja ključni razlog za podozrenje prema istrazi koju vodi Više javno tužilaštvo u Beogradu. Njihova identifikacija – makar onih koji su neposredno učestvovali u samom incidentu na teritoriji Kosova – svakako bi učinila mnogo da se odgnaju ove sumnje ali tako nešto u ovom trenutku nije izvesno.

Ukoliko bi Srbija, eventualno, pristala na pokretanje međunarodne istrage, malo je verovatno da bi takav pristanak podrazumevao saglasnost da predmet takve istrage budu krivična dela počinjena na teritoriji (uže) Srbije kao i da bi takav pristanak obuhvatao bilo kakvo pružanje međunarodne pravne pomoći u vidu izručenja osumnjičenih vlastima Kosova.

Na kraju ali ne manje bitno - i  samo pominjanje međunarodne istrage nesporno predstavlja jedan vid političkog pritiska na tekuće istrage koje su već pod velikim pritiskom od strane domaćih političkih garnitura koje od njih imaju svoja očekivanja koja su više fokusirana na potvrđivanje njihovih političkih narativa nego na utvrđivanje činjenica i pružanje odgovora na pitanje šta se zapravo dogodilo 24. septembra.

Potvrđivanje ili opovrgavanje ovih narativa će, prema tome, biti ključni faktor za određivanje vlasti Srbije i Kosova prema ovakvim i sličnim inicijativama, dok je do istine – čini se – stalo najviše onima koji najmanje mogu da utiču da se do nje dodje.

 POVEZANI TEKSTOVI

KO ĆE TUŽITI I KO ĆE SUDITI RADOIČIĆU?

MOŽE LI SE RADOIČIĆ IZRUČITI KOSOVU I ZAŠTO NE ?