Pravni ugao                                                                                                                       
03. oktobra 2023. 

                                                                                             Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD

               
                  MOŽE LI SE RADOIČIĆ IZRUČITI KOSOVU
                                         I ZAŠTO NE ?

Nakon saslušanja u Milana Radoičića u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, neka pitanja u vezi sa daljim razvojem pravne situacije i sa incidentom u Banjskoj više ne spadaju u predmet spekulacije.
Koliko god se suđenje Radoičiću za bilo šta u ovakvoj situaciji činilo “nameštenom igrom,” dela za koje ga tužilaštvo sumnjiči ozbiljna su i ne izlaze u bitnijoj meri izvan okvira pravno mogućeg, u današnjim uslovima.
Međutim jedna dilema koja još uvek predstavlja predmet javnih rasprava jeste - može li Milan Radoičić biti izručen vlastima Kosova?

Ovo pitanje dodatno čine aktuelnim najave iz Ministarstva pravde Kosova da će za njim biti raspisana poternica kao i da će vlasti Kosova insistirati na tome da on bude predat kosovskim vlastima.

U više navrata sam iznosio svoje viđenje da ne postoji delotvoran zakoniti način na koji bi Srbija bila u stanju da izruči g. Radoičića vlastima Kosova. Ovom prilikom bih želeo da detaljnije pričam o tim razlozima kako bi se diskusija o ovoj temi izmestila iz političkih u pravne okvire.

I opet - krenimo redom.

Izručivanje okrivljenih/osuđenih predstavlja jedan od oblika međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima koja je regulisana posebnim zakonom.

U okviru osnovnih odredbi ovog zakona propisane su neophodne pretpostavke za pružanje međunarodne pravne pomoći (čl. 7 Zakona) koje moraju biti kumulativno ispunjene da bi se postupak za izručenje – kao i bilo koji drugi oblik međunarodne pravne pomoći – vodio.

Tu već nailazimo na prvi problem.

Stavom 1 tačkom 5 pomenutog člana propisano je da pružanje pravne pomoći moguće ukoliko se na taj način ne bi povredio suverenitet, bezbednost, javni poredak ili drugi interesi od suštinskog značaja za Republiku Srbiju.

O ispunjenosti ove pretpostavke postupajućem sudu daje svoje mišljenje Ministarstvo pravde.

Ne treba trošiti previše reči na to koliko je iluzorno očekivati ocenu tog ministarstva da je ova pretpostavka za međunarodnu pravnu pomoć ispunjena – posebno u ovako politički delikatnom slučaju.

Međutim, čak i ukoliko bi nekim čudom nadležni ministar procenio da je ova pretpostavka za pružanje pravne pomoći ispunjena, postoji još jedna velika prepreka za izručenje u ovom slučaju.
Naime, članom 16 istog zakona propisan je niz pretpostavki koje isto tako moraju biti kumulativno ispunjene za izručenje okrivljenog lica.
Jedan od tih uslova jeste da lice čije se izručenje traži ne sme biti državljanin Republike Srbije.

Isto tako, neophodno je da delo povodom kojeg se zahteva izručenje nije izvršeno na teritoriji Republike Srbije.

Mora se, ipak, primetiti da su ove smetnje iako su propisane zakonom makar jednim svojim delom ( Ne malim!) i - političke prirode.

Ipak, kakva god da je njihova priroda, i kakav god da je odnos političkog i pravnog u okviru njih, upravo te smetnje Srbiji nameću obavezu – pravnu, političku i svaku drugu – da u okviru svojih nadležnosti procesuira Radoičića i njegovu grupu.

Propuštanje da se ova obaveza izvrši u potpunosti bilo bi pravno neprihvatljivo, a politički kratkovido.