Pravni ugao                                                                                                                       
30. septembra 2023. 

                                                                                                                                
Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD

               
                 KO ĆE TUŽITI I KO ĆE SUDITI RADOIČIĆU?

Nepunih nedelju dana nakon incidenta u Banjskoj u kojem je, prema dostupnim informacijama, stradalo petoro ljudi, domaća javnost počinje da postavlja, a međunarodna javnost da insistira na pitanju odgovornosti Milana Radoičića, koji je od strane predsednika Vučića naveden kao lice koje je bilo direktno umešano u događanja od 24. septembra.

To pitanje odgovornosti – krivične, ne političke – nije nimalo jednostavno.
Postoje različita shvatanja oko pitanja za šta bi se moglo suditi Radoičiću i grupi iz Banjske kao i oko toga da li bi trebalo da im se sudi u srpskim ili kosovskim institucijama.U tom smislu pominje se da Srbija, usled potpisanih međunarodnih sporazuma, ne može krivično da goni ove pojedince već da je to u isključivoj nadležnosti Kosova.

Sam Radoičić je, u pismu koje je na konferenciji za novinare preneo njegov advokat g. Petronijević, javno preuzeo odgovornost za organizovanje grupe koja je izazvala incident koji će još dugo biti predmet interesovanja šire, a nadati  se i stručne, javnosti.

Logično pitanje koje se nakon objavljivanja tog pisma postavlja je za izvršenje kojih konkretnih dela bi Radoičić – koji je u istom pismu izrazio punu spremnost na saradnju sa pravosudnim organima Republike Srbije – mogao da odgovara u Srbiji?

Krenimo redom.

Pre analize eventualnih krivičnih dela u vezi kojih bi mogla da se pokrene istraga u Srbiji mora se razmotriti pitanje važenja krivičnih zakona Srbije.

Članom 6 Krivičnog zakona propisano je da krivično zakonodavstvo Srbije važi za svakoga ko na njenoj teritoriji počini krivično delo. 
Međutim, kako je Briselskim sporazumom Srbija priznala nadležnost kosovskih institucija i važenje kosovskih zakona na teritoriji Kosova, prednost za gonjenje i kažnjavanje krivičnih dela počinjenih na teritoriji Kosova imaju kosovske institucije.

Ova naizgled prosta jednačina se komplikuje ako se uzme u obzir određivanje mesta izvršenja krivičnog dela.

Prema zakonima Srbije mesto izvršenja krivičnog dela je ono gde ga je izvršilac počinio kao i mesto na kojem su u celini ili delimično nastupile njegove posledice.
Ovo je značajno zbog toga što su pojedina krivična dela u pravnom smislu izvršena i pre nastupanja njihovih posledica.
Dobar primer za ovo je krivično delo udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz čl. 346 KZ koje je izvršeno i pre nego što je „realizovano“ krivično delo zarad čijeg izvršenja je do udruživanja došlo.

Dakle, uzmajući sve to u obzir, u vezi sa kojim krivičnim delima bi se u Srbiji mogla otvoriti istraga bez rizika da se postavi pitanje nadležnosti kosovskih institucija za krivično gonjenje zbog njihovog izvršenja?

Počnimo od krivičnih dela nabavljanja oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela iz čl. 347 i nedozvoljeno držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz čl. 348 KZ.

Tužilaštvo bi u istrazi povodom postojanja osnovane sumnje za izvršenje ovih dela moralo da utvrdi gde je oružje koje je korišćeno u sukobu sa kosovskom policijom u Banjskoj nabavljeno kao i da li je ono pre korišćenja i zaplene na Kosovu čuvano u Srbiji i gde.

Dalje, polazeći upravo od javnog „priznanja“ g. Radoičića, tužilaštvo bi moglo da pokrene istragu u Srbiji u vezi sa ranije pominjanim udruživanjem radi vršenja krivičnih dela iz čl. 346 KZ.
U ovoj istrazi moralo bi biti utvrđeno ko su bili članovi grupe koju je Radoičić, kako u pismu tvrdi, sam organizovao kao i izvršenje kojih krivičnih dela je bilo cilj udruživanja.

Posebno valja naglasiti da već samo formiranje grupe predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela i kao takvo je kažnjivo po zakonima Srbije.

Pitanje od značaja za utvrđivanje nadležnosti institucija Srbije u ovom slučaju tiče se mesta delovanja grupe – konkretno da li je ona delovala i u Srbiji ili samo na Kosovu? Ukoliko je  neka od krivičnih dela zarad čijeg je izvršenja bila formirana grupa izvršila u Srbiji to bi moglo da predstavlja dovoljan osnov za uspostavljanje nadležnosti Srbije za krivično gonjenje u ovom slučaju.

Najzad, mora se na ovom mestu razmotriti pitanje kvalifikacije dela događanja u Banjskoj kao terorističkih aktivnosti.

Iako kosovski istražni organi događanja u Banjskoj nedvosmisleno kvalifikuju sukob Radoičićeve grupe sa kosovskom policijom kao teroristički akt takva kvalifikacija nije obavezujuća za pravosudne organe Srbije.

Kako zakoni Srbije tumače pojam terorizma?
Terorizmom se, prema čl. 391 KZ, smatra delo čija je namera da prinudi Srbiju, stranu državu ili drugu međunarodnu organizaciju da nešto učini, ne učini ili da ozbiljno ugrozi ili povredi osnovne ustavne, političke, ekonomske ili društvene strukture Srbije, strane države ili međunarodne organizacije.

Upravo usled ovakve definicije malo je verovatno da će Srbija, koja ne priznaje Kosovo kao suverenu državu, postupke Radoičića i njegove grupe okarakterisati kao terorističke i da će pokretati bilo kakvu istragu koja bi vodila ka tome.

***

Ipak, bez obzira na to da li Srbija ono što se dogodilo u Banjskoj smatra terorističkim činom ili ne, pitanje odgovornosti za ono što se tamo dogodilo neće moći da bude odgađano u nedogled.

Ukoliko Srbija ne bude bila u stanju da u okviru svojih nadležnosti i poštujući sopstvene zakone istraži aktivnosti Radoičića i njegove grupe to će u svojim okvirima  činiti institucije Kosova i u tome će gotovo sigurno imati podršku međunarodne zajednice.

Koliko bi ishod takve istrage bio povoljan za Srbiju i preostale Srbe na severu Kosova procenite sami...