Ono što bi o Putinovoj Rusiji u Srbiji trebalo da se zna,
ali se retko ističe

Govor nobelovca za mir DMITRIJA MURATOVA glavnog i odgovornog urednika NOVE GAZETE održan na Global Media Forumu DW u Bonu objavljen 23. juna 2023. godine pod originalnim naslovom
''Svet treba da čuje zvuk rata''

Živim i radim u Moskvi i nemam izvoznu verziju ovog govora za vas. Pošto je reč „rat“ zabranjena u Rusiji, ali reč „pakao“ nije, koristiću ovu drugu.

Rusko tužilaštvo juče je označilo grupu za ljudska prava Agora „nepoželjnom“. Odnosno, narodnim neprijateljem. Sada ćete se suočiti sa zatvorom zbog saradnje sa njim. To znači da bi na stotine ljudi koje je branila Agora moglo ostati bez advokata.

Juče je, dok sam bio na putu ovamo, počelo  još jedno suđenje protiv opozicionog političara [Alekseja] Navaljnog. Njemu se sudi dok je u zatvoru. Zbog njegovog  političkog delovanja prieti mu nekoliko desetina godina iza rešetaka.
Suđenje je zatvoreno za novinare.

Od 2012. godine broj sudskih postupaka zatvorenih za štampu porastao je 25 puta.
Nekada je godišnje bilo 1.000 sudskih postupaka zatvorenih za javnost, a sada ih je 25.000!
Stopa oslobađajućih presuda u ruskim sudovima je 0,01%.

Ima li još pitanja o [ruskom] pravosudnom sistemu?
To je jedna od posledica onoga što oni nazivaju “specijalnom vojnom operacijom” — demontaža pravosuđa.

Rezultati specijalne vojne operacije 

“Specijalna vojna operacija” je još uvek u toku, ali su mnogi njeni ishodi, začudo, već jasni. Navešću neke od njih.

Nikad više Ukrajina i Rusija neće biti zajedno. Oni više nikada neće biti „bratske nacije“. Ne kad jedan brat uvek sebe smatra najstarijim.

Postoji još jedna posledica.

U Rusiji je napravljeno veliko geografsko otkriće. Reći ću ako niste čuli. Rusija više nije deo Evrope. Prozor u Evropu je zatvoren i zabravljen.

I još jedna posledica.
U Rusiji je došlo do promene Boga. Ruska pravoslavna crkva podržala je „specijalnu vojnu operaciju“ i počela da podržava smrt. Vjerujem da će uskoro proglasiti zapovijest “Ne ubij” dubokom pogrešnom. Nova religija je umrijeti za otadžbinu, a ne živjeti za otadžbinu.

Evo jednog jedinog citata ruskog sveštenika — pokušajte da ga shvatite. Protojerej Vasiljev objašnjava majkama zašto plaču nad telima svojih ubijenih sinova. Kaže: „Da niste koristile kontracepciju, imali biste još djece i ne bi ga bilo teško izgubiti da nije bio jedinac“. I ovo se prikazuje na TV-u.

U međuvremenu, otac Ioann Koval biva smijenjen jer je u svojoj molitvi reč “pobeda” zamenio rečju “mir”.
Sumnjam da se otac Joan udaljio dalje od crkve i da je bliže Bogu.

Druga posledica je gubitak generacije.

Generacija rođena pod Gorbačovim i one nešto kasnije nije spremna da se žrtvuje. Ta generacija gradi budućnost dok ruske vlasti pokušavaju da ulepšaju prošlost. To je neverovatno jedinstvena generacija, oni su profesionalci, oni su ljudi sa velikom empatijom. Mnogi od njih su napustili svoju domovinu, često zauvek.
 

Ovo bi vas moglo zanimati, drage moje kolege. Možemo reći ko je verovatno otišao zauvek. Ljudi su poveli i svoje kućne ljubimce sa sobom. Broj čipsa za kućne ljubimce povećan je 26 puta, jer ljudi odlaze zauvek.
700.000-1.000.000 ljudi, većinom mladih, napustilo je Rusiju.
Oni ne žele da ubiju ili budu ubijeni.
Mislim da je veoma važno spasiti ovu generaciju — ne samo zbog Rusije, već i zbog svih nas. Treba im pomoći, podržati ih kao ugroženu vrstu, a ne blokirati im bankovne kartice.

Najteže pitanje: Zašto Rusi ćute

Najteže pitanje – i ono koje mi se često postavlja – jeste zašto Rusi ćute? Zašto se ne pobune? Jesu li svi Rusi robovi?
Neću pobeći od ovog pitanja i postaviću kontrapitanje. Gde mogu da govore? Gde mogu da protestuju? Demonstracije su zabranjene.
Iza rešetaka se trenutno nalazi 600 političkih zatvorenika.
Protiv onih koji pozivaju na mir otvoreno je 20.000 slučajeva.
Ugašeno je 300 nedržavnih medija.
U parlamentu nema nijednog poslanika koji podržava mir.
Oni koji su zatvoreni treba da izazivaju naše poštovanje, saosećanje i želju da im pomognemo.

Apel Crvenom krstu

Iskreno, došao sam da ispričam nekoliko kratkih priča, jer za to još imam vremena.
Uputio sam zvaničan apel Crvenom krstu, koristeći činjenicu da je [Novaya Gazeta] dobila Nobelovu nagradu.

Dragi Crveni krstu, pomozite da se zaustavi zatvorska tortura Alekseja Navaljnog, lidera vanparlamentarne opozicije!
Od 2,5 godine iza rešetaka, proveo je 165 dana ne samo u zatvoru, već u zatvoru unutar zatvora (samnici op.fbd). 

To je mjesto gdje se ljudi pretvaraju u žive leševe.
Crveni krst je rekao da se ne može mešati u ovo i da im je glava sada u Siriji. Zapravo, njihov šef je u to vreme bio u kancelariji [ruskog] ministra vanjskih poslova Sergeja Lavrova.

Moskovski poslanik Aleksej Gorinov osuđen je na 7 godina zatvora zbog upotrebe troslovne reči koja se u Rusiji ne može izgovarati — prve reči iz naslova čuvenog romana Lava Tolstoja, gde je druga reč „mir“.
Gorinov ima 61 godinu. On je naučnik. Ima ozbiljnih zdravstvenih problema. Usudio se reći da nije vreme da se održavaju takmičenja dječjih crteža dok se vode krvave borbe. To mu je donelo 7 godina zatvora.

Neposredno pre kazne pokupio je psa lutalicu na ulici. Nakon osude, pas nije puštao nikoga  da mu priđe i umro je od tuge i gladi.
Da li je prikladno da pričam o jednom psu tokom ove strašne tragedije? Verujem da jeste.
Jer u ovoj priči životinje su plemenitije od sudija i dželata.

Evan Gerškovič, naš zajednički kolega, novinar Wall Street Journala, dobro je poznat u Moskvi. Voli zemlju u kojoj radi, i odličan je novinar. Nikad, niti jednom, nije bio špijun. Ipak je bio u zatvoru zbog špijunaže. Ranije je novinar [Ivan] Safronov osuđen na 25 godina [ sic: stvarna kazna je 22 godine ].

Želim da konačno progovorimo: dragi političari, hoćete li zamijeniti političke zatvorenike za zatvorenike u vašim zemljama?

Političar Vladimir Kara-Murza osuđen je na 25 godina logora.
Jedan je od tvoraca Zakona o Magnitskom. Možda se sjećate priče kada su korumpirani ruski zvaničnici stavljeni na listu sankcija. Magnitsky je otkrio da su ukrali 280 miliona dolara.
Vladimir Kara-Murza je izradio taj akt.
Sudija Sergej Podoprigorov je bio na toj listi. On je bio taj koji je Magnitskog poslao u smrt.
Ušao sam u sudnicu [tokom suđenja Kara-Murzi] — to je bilo zatvoreno suđenje, ali sam tamo bio svjedok. I šta misliš koga sam tamo vidio? Sudiju Podoprigorova, predsjedavajućeg slučaja Kara-Murza. Osudio je Kara-Murzu na 25 godina.
Šta je ovo ako ne osveta?
Kara-Murzi otkazuju noge, smršao je dvadesetak kilograma. Svoje troje dece nije smeo da pozove ni jednom tokom cele godine.

[Onda je tu] Lilija Čaniševa. Ona je prelijepa 40-godišnja žena. Njen zločin bio je umešanost u politiku unutar Navalnijeve organizacije. Nikoga nije ubila, ništa nije ukrala. Ona nije silovatelj. Ona je aktivistkinja za građanska prava.
Jeste li ikada vidjeli nekoga kako poludi od ljubavi i nepravde? To se dešava sa njenim mužem Almazom Gatinom.
Svaki dan je čeka na kapiji zatvora sa cvećem.
U posljednjoj riječi na sudu, Lilija nije govorila o sebi. Rekla je samo jednu rečenicu koja se odnosi na sebe: „Ako me osude i strpaju u zatvor, neću imati vremena da imam bebu. Dajte mi šansu da budem majka.”
Sudija Bekčurin nije dao Chanysheva tu šansu. Dobila je 7,5 godina iza rešetaka.
Okrutnost je sada oličenje državnog patriotizma. Zlo je postalo herojski čin.

Zhenya Berkovich i Svetlana Petriychuk bačene su iza rešetaka zbog optužbi za terorizam. Njihova predstava osvojila je najveću rusku pozorišnu nagradu, Zlatnu masku. Ali neki stručnjak je napisao da oni idu “protiv androcentrične ruske države”. Šta je androcentrično stanje? Muško stanje. [Stručnjak je napisao da su] Berkovič i Petrijčuk protiv izgradnje muške države u Rusiji. Feminizam i pacifizam se smatraju zločinom. Obje žene su trenutno u zatvoru, suočavajući se sa drakonskim kaznama.

Štaviše, brojni krajnje desničarski nacisti sada slobodno raspravljaju o jevrejskom poreklu Berkovich.
U Rusiji više od 30 godina nije bilo državnog antisemitizma. Putin sigurno nije antisemita. To je nešto za šta ga niko ne može optužiti.
Ali neonacisti su počeli da učestvuju u oblikovanju ruske političke agende. Izašli su iz podzemlja.

Neko me je danas pitao: da li je politička represija već toliko velika kao što je bila pod Staljinom?

Sigurno nije, ako pogledamo brojke hapšenja i pogubljenja. Ali postoji jedna specifična stvar u vezi sa represijom. Represija je kada niko ne zna po koga večeras dolaze.

Trebalo bi da završim.
Trenutno se vodi bitka za budućnost. Bitka za to kakvo će društvo [Rusija] biti. Ko će pobediti, hunta ili slobodni građani.
Program hunte formulisao je možda najpopularniji šef PMC-a, milijarder i supermenadžer Jevgenij Prigožin. Podsjećam vas na program koji je postavio:

„Dosta je sa gradnjom mostova i pozorišta. Svi Rusi treba da rade u vojnim fabrikama. Na neko vrieme Rusija mora postati Severna Koreja. Deca elite moraju biti vraćena iz inostranstva. Opšta mobilizacija se mora objaviti. Granice moraju biti zatvorene.”

Zaista, ovo je program vojne hunte.
Želeo bih da istaknem da će ovo biti nova vrsta hunte. To će se dogoditi bez svrgavanja sadašnjeg predsednika. To će biti državni udar bez promene vlasti.

Mogu odmah da vam kažem: kada neki ljudi kažu da Putin nema podršku u stanovništvu, greše. Starija generacija podržava Putina. Starija generacija je njegov stub. Ima ih na koje se može osloniti. To je generacija napuštenih staraca koji žele ponovo da dožive život, koji žele da još jednom doprinesu veličini svoje domovine. Putin to savršeno razume.

Pa ko se može suprotstaviti nadolazećoj hunti, suprotstaviti se ovim naoružanim ljudima?
Začudo, samo sposobnost da govorimo istinu omogućava nam da se suprotstavimo naoružanim ljudima koji traže vlast.
Molim vas, nemojte dozvoliti da se YouTube i Wikipedia ugase!
Ovo je posljednja prilika za isporuku sadržaja koji stvaraju novinari.
U 19. i početkom 20. veka golubovi pismonoše su trovani kako neprijateljska vojska ne bi dobijala izvještaje.
Slično, [ruske vlasti] mogu i žele da uništw YouTube, Wikipediju, VPN-ove i druge servise za pristup blokiranim web stranicama.
Inženjeri su sada okosnica borbe za slobodu govora. Inženjeri protiv diktatora — to je ono što je važno u antiratnom pokretu.

I na kraju, molim vas za tačno jedan minut. Možete li mi dati jedan minut?
Hvala. UNICEF, organizacija UN za zaštitu dece, spremna je da se uključi u povratak ukrajinske djece. Znam da Rusija i Ukrajina to podržavaju. Podržimo napore UNICEF-a da se ukrajinska djeca vrate svojim roditeljima i svojoj domovini.

Još jedna stvar.
Evo Ukrajine, a evo Rusije. Samo dvojica njihovih službenika mogu međusobno razgovarati. To su ukrajinski komesar za ljudska prava Dmytro Lubinets i njegova ruska koleginica Tatjana Moskalkova. Jednog dana će se snimati film o tome kako su ovo dvoje ljudi, oboje vrlo različiti, koji služe različitim predsednicima, koji se nalaze u nasilnom sukobu, ipak već razmenili stotine i stotine ratnih zarobljenika. Ovi ljudi se ne vole, ali rade ogroman i važan posao. Podržimo oboje poverenika. Čak iu ovom paklu trebamo nastojati da smanjimo broj udovica i siročadi.

Televizija i nuklearno oružje 

U posljednje dve nedelje ruska televizija je 200 puta spomenula mogućnost upotrebe nuklearnog oružja. 200 puta za dve nedelje. To je učestalost reklama za pseću hranu.

Niko od nas ne zna da li će Vladimir Putin pritisnuti dugme ili neće.
Hoćemo li imati priliku, kako je rekao [lik Jaroslava Hašeka] vojnik Švejk, “da se nađemo u 18 sati posle rata”? Kada će doći to „posle“? Hoćemo li imati tu priliku? Koliko god nam je vremena preostalo, proživimo ga kao ljudska bića.

Imam nešto da te pitam. Briljantni ukrajinski reporteri Mstislav Černov i Evgenij Maloletka i njihova ekipa snimili su neverovatan film pod nazivom „Dvadeset dana u Mariupolju“.
Oni su bili posljednji novinari koji su ostali u ovom umirućem gradu. Sudbina novinara i sudbina ljudi koje su snimali bila je ista. Mogli su umreti svake sekunde. Oni nisu bili posmatrači. Bili su unutar katastrofe. Sada žele da uspostave nagradu za ukrajinske dokumentariste - ljude koji sada snimaju na prvoj liniji fronta. Oni koji snimaju borbu u paklu. Snimanje tragedije ovog pakla. Podržimo ih. Pozivam Deutsche Welle da podrži ideju Mstislava Černova i Evgenija Maloletke.

Možda ćemo tada konačno imati naše “18 sati posle rata”.

 

UOKVIRENO

Drage kolege!

Dok sam držao ovaj govor na DW Global Media Forumu, ukrajinski novinari su uključili zvuk alarma za vazdušni napad na svojim telefonima.

Stojeći na podijumu, mislio sam da je tehnički problem. Nije bio.

Da sam to znao, prekinuo bih svoj govor i tražio da pojačam zvuk sirena za vazdušni napad.

Svet treba da čuje zvuk rata, a svako mesto je prikladno za to.

Nemam problema sa organizatorima foruma i saosećam sa akcijom ukrajinskih novinara.

S poštovanjem, D. Muratov



*radni prevod, bold i medjunaslovi FBD