photo courtesy: Damir Banda/Ministarstvo odbrane Srbije i BBC na srpskom


Podsetnik za javnost Srbije

Posle litije koja je 25. maja 2023. godine ulicama Beograda pronosila mošti vladike SPC, osveštanog Nikolaja,
praćene vojnicima u uniformama garde nekadašnjeg vrhovnog komandanta jugoslovenskih partizana, NIKOLA BOŽILOVIĆ, sociolog kulture podsetio je javnost u Srbiji na
ono što se sakriva i pokušava izbrisati iz kolektvnog pamćenja i svesti današnje javnosti.

Tekst je objavljen u beogradskom dnevniku DANAS, 27. maja 2023. pod originalnim naslovom
Tako je govorio sveti vladika Nikolaj     


         Nikola Božilović

Srpski nacionalizam, kao vrhunac nacionalnog kiča, nalazi se u bliskoj sprezi sa hrišćanskim (pravoslavnim) kičem u kome se partikularne vrednosti proglašavaju univerzalnim/božanskim.

Evo dobrog primera, a sadržan je u govoru episkopa Nikolaja Velimirovića nad kovčegom Dimitrija Ljotića, političara kome su uzori bili Hitler i Musolini. Elem,
Velimirović besedi da je Ljotić bio državnik, učitelj i hrišćanin, preciznije, „hrišćanski državnik“ i „političar sa krstom“. Ljotić je, po njemu, bio „čovek duboke vere“, ponizan asketa i isposnik Svetogorski.
O tom „najvernijem sinu Srpstva“ knjige će, navodno, pisati ne samo Srbi, nego i svi Evropljani. „Ljotić nije bio samo naš, on je pripadao čovečanstvu, Evropi, svetu“?!
Episkop Velimirović uverava da je pokojnik bio „veliki bogataš duhom, poštenjem i verom (...) Za njega politika nije bila akrobatika, nego etika. On je bio reprezentator duše i srca srpskoga, čari i istine srpske. On je bio ideolog hrišćanskog nacionalizma“ (sic).
Govor pun nacionalistički kitnjastih hvalospeva ovom „velikom čoveku“, „najvećoj žrtvi“ i „kapiji naše nove Otadžbine“ episkop Velimirović završava rečima:
„Nije mrtav Dimitrije Ljotić. On sada pripada čitavom Srpstvu. On sada pripada nebeskoj Srbiji. A mrtvi su jači nego živi... On tek sada radi. Hvala mu“ [izvod iz Feljtona „Kanonizacija proroka antisemitizma“ Jovana Bajforda, Danas, april 2005].

Da bi ovaj patriotizam sa zloslutnim bojama kiča bio razumljiviji, potrebno je dati objašnjenja.

Poslužiću se u tu svrhu tekstom srpskog intelektualca i političkog emigranta Veljka Raševića, objavljenim pre pola veka u Parizu, u časopisu srpske emigracije „Naša reč“.
Po autoru, Ljotićevi zboraši su sa odobrenjem okupatora bili, posle Nemaca, najviša stvarna vlast u okupiranoj Srbiji.
Dimitrije Ljotić je slepo verovao u organicistički projekt društva, duboko mrzeo demokratiju i propovedao ideal države bez političkih stranaka.
Rašević piše: „Zato što je bio duboko ubeđen u vrednost svojih pogleda, mogao je istom snagom da se bori protiv pokreta Draže Mihailovića, kao što se borio protiv komunista dok su bili u Srbiji. Po njegovom ideološkom ubeđenju, ono što je radio nacistički okupator, u Srbiji je bilo opravdano – ono što je radio Draža Mihailović bilo je neopravdano“ (Vidi: Veljko Rašević, „Dimitrije Ljotić, jedna karijera“, Danas, Beograd, 24. 3. 2003).
Posle ovog osvrta moglo bi biti jasnije gde je izvorište bujice nacionalnog kiča koji je zapljusnuo Miloševićevu i postmiloševićevu Srbiju.
Maglovite predstave o Srbima kao „nebeskom narodu“ i večitoj žrtvi („trulog Zapada“, Amerike, Vatikana, masonerije, katolika, ustaša, komunista) moraju ustupiti prostor nekim racionalnim i realnim tezama, primerenim XXI veku.
Izlazak iz nacionalističkog blata prvi je preduslov otrežnjenja srpske nacije. Taj čas nacionalnog izbavljenja nastupiće onda kada kleronacionalistička ideologija (i frazeologija) kvazipatriotizma bude pravilno pročitana i konačno raskrinkana. (Izvod iz knjige Kič kultura, Niš: Zograf, 2006, str. 93-94)

*   Autor je sociolog kulture
** bold, italic i layout FBD





UOKVIRENO


Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji 24. maja 2023, dan uoči litije objavio je ovo saopštenje koje ovde prenosimo u celini i bez izmena   


                                                      SPC podstiče antisemitizam

Helsinški odbor za ljudska prava upozorava da Srspska pravoslavna crkva ovogodišnjom litijom u Beogradu posvećenoj vladici Nikolaju Velimiroviću podstiče rastući antisemitizam u Srbiji.
Nikolaj Velimirović je bio izraziti antisemita i u svojim tekstovima i govorima, rasistički je govorio o Jevrejima.U svom delu “Kroz tamnički prozor” napisanom 1944. godine on je Jevreje optužio za sva zla zapadne civilizacije a tada je već bio dovršen genocid nad evropskim Jevrejima i ubijeno ih je šestmiliona.
Podsećamo da je pre Drugog svetskog rata u Beogradu živelo oko 10 000 Jevreja da bi samo mali broj preživeo rat i genocid. Jevreji u Srbiji su uvek davali značajni doprinos razvoju zemlje i jedan od očeva moderne srpske države knez Miloš Obrenović bio je izrazito naklonjen jevrejskoj zajednici i neki od njenih članova bili su mu i lični prijatelji.
Podsećamo da je pre Drugog svetskog rata u Beogradu živelo oko 10 000 Jevreja da bi samo mali broj preživeo rat i genocid. Jevreji u Srbiji su uvek davali značajni doprinos razvoju zemlje i jedan od očeva moderne srpske države knez Miloš Obrenović bio je izrazito naklonjen jevrejskoj zajednici i neki od njenih članova bili su mu i lični prijatelji.
Smatramo da je u dugoj i bogatoj istoriji SPC bilo mnogo ljudi koji su se iskreno zalagali za prosperitet svih gradjana Srbije bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.
Kakva je potreba da se danas u dvadeset i prvom veku, nose mošti čoveka koji dovodi do novih podela u našem društvu?
Helsinski odbor smatra da litije treba da posalju poruku tolerancije i jednakosti svih gradjana bez obzira kojoj etničkoj ili verskoj grupi pripadaju.