PREAMBULA

Ugovorne strane, 

Sa svešću da nepovredivost granica i poštovanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i zaštita nacionalnih manjina predstavljaju primarni uslov za mir,

Polazeći od istorijskih činjenica i bez predrasuda po pitanju različitih shvatanja Strana po pitanju osnovnih pitanja, uključujući tu i statusna pitanja,

Sa željom da stvore uslove za saradnju između Ugovornih strana u korist naroda,

Dogovorile su se sledeće:

Srbija i dalje nastavlja da poriče dobro dokumentovane zločine iz prošlosti i ne prestaje da koristi uvredljivi rečnik protiv desetina hiljada nedužnih ubijenih ljudi tokom rata na Kosovu i humanitarne intervencije NATO-a (Vučićev govor u Somboru, 24.03.2023.). Neki srpski analitičari tvrde da se Srbija nalazi u situaciji sličnoj onoj iz 1939. godine.

Srbija otvoreno preti da će se oglušiti o teritorijalni integritet Kosova proglašavajući deo kosovske teritorije, konkretno četiri opštine na severu Kosova, „okupiranim“ (Vučićeva konferencija za štampu, 24.03.2023.) Ovo takođe predstavlja i pretnju po mir, budući da se proglašavanjem dela teritorije okupiranim takođe implicira postojanje obaveze da se on „oslobodi“.

Član 1

Ugovorne Strane će međusobno razvijati normalne, dobrosusedske odnose utemeljene na jednakim pravima.

Obe Ugovorne Strane će uzajamno priznavati dokumente i nacionalne simbole druge, uključujući tu i pasoše, diplome, registarske tabilce i carinske pečate

Srbija direktno kontroliše stranku Srpska lista na Kosovu i stoji iza odluke o bojkotu izbora održanih 23. aprila u četiri opštine na severu Kosova. Podstaknut političkim ambicijama, bojkot je išao na štetu lokalne demokratije i sporazuma o integraciji osmišljenih 2013. godine Sporazumom o Principima za normalizaciju odnosa iz Brisela. Ovim se krši implementacija prethodnih sporazuma i to takođe predstavlja neprijateljski akt, kojim se krši ovaj Sporazum.

Srbija nastavlja da oslovljava Kosovo kao „Kosovo i Metohiju“ ili Prištinu. Ovim se direktno krši princip da su ugovorne strane dužne da se poštuju u svojim međusobnim odnosima, što uključuje i pravilno izgovaranje njihovih naziva definisanih Osnovnim Sporazumom. Ponašanje Srbije ozbiljno podriva dobrosusedske odnose utemeljene na jednakim pravima.

Srbija i dalje vodi široki dijapazon administrativnih i uslužnih funkcija unutar teritorije Kosova. Ovim se krši princip prijateljskih odnosa budući da on predstavlja mešanje u unutrašnje poslove.

Srbija i dalje ne dozvoljava kolima sa RKS registarskim tablicama da uđu na njenu teritoriju bez nalepnice. Stoga, ona još uvek ne priznaje RKS tablice. Srbija još uvek nije prestala da izdaje KM registarske tablice; što je u apsolutnoj suprotnosti sa principom uzajamnog priznanja registarskih tablica obeju država u okvirima njihovih nadležnosti. Srbija je zabranila vozilima koja su nedavno imala KM tablice a koja su od skora prešla na RKS tablice da uđu na njenu teritoriju čak i sa nalepnicom. Ovim se krši obaveza o uzajamnom priznavanju registarskih tablica.

Srbija odbija da dozvoli građanima Kosova da putuju u Srbiju i preko teritorije Srbije sa RKS pasošima, što je u suprotnosti sa Čl. 1(1).

U nastojanju da se distancira od sporazuma, kako je sam predsednik Vučić nedvosmisleno izjavio, on je odbio da je potpiše, kako bi izbegao ravnopravnost, koja je eksplicitno predviđena sporazumom (19. marta 2023. dan nakon dogovorenog aneksa).

Član 2

Ugovorne strane će se rukovoditi ciljevima i principima postavljenim Poveljom Ujedinjenih nacija, naročito onima koji se odnose na suverenu jednakost svih Država, poštovanje njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samo-opredeljenje, zaštitu ljudskih prava i zabranu diskriminacije.

Početkom aprila, predsednik Vučić je obećao da će Kosovo ostati deo Srbije do isteka njegovog mandata, što predstavlja jasno kršenje ovog Člana, kao i Člana 6 u kojem se Srbija obavezuje na pristupanje procesu koji vodi ka konačnom rešenju.

Predsednik Srbije Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić su javno obznanili da „nikada neće priznati nezavisnost Kosova.“ Ovim se krši princip uzajamnog poštovanja nezavisnosti i jednakosti suvereniteta. To takođe predstavlja i kršenje principa iz Povelje UN kojim se od država traži da se suzdrže od postupaka kojima se umanjuje njihov subjektivitet po međunarodnom pravu.

Srbija je prekršila Član 2 proglašavanjem za jednu od svojih „crvenih linija“ uspostavljanje odnosa između Kosova i Srbije u kontekstu Povelje UN.

Srbija i dalje odbija da, prema Čl. 2 ovog Sporazuma, prizna da ona treba da se osvrne na nužnost jačanja prava osoba koje su pripadnici dotične manjine.

Predsednik Vučić je najavio da će se uskoro obrazlagati dokument o crvenim linijama koji se odnosi na primenu Osnovnog Sporazuma koji će podneti srpskom parlamentu na usvajanje. Ovaj potez predstavlja kršenje čl. 27 Bečke konvencije o ugovorima, koja propisuje da se ugovorne strane ne mogu pozivati na međunarodno pravo kao obrazloženje za neizvršavanje svojih obaveza iz sporazuma (Osnovni Sporazum).

Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nastavio je da posećuje neke zemlje u cilju njihovog ubeđivanja da „povuku“ - iako pravno neosnovano – njihovo priznanje Republike Kosovo. Ovim se direktno protivreči obavezama predviđenim Poveljom UN o uzajamnom priznavanju suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta.

Nastavak bojkota policije, sudova i drugih ustanova od strane kosovskih Srba predstavlja kršenje prethodnih sporazuma kao i kršenje Člana 1 o dobrosusedskim odnosima jer se time pokušavaju izmeniti uslovi iz prethodnih sporazuma i podrivanje vladavine prava, red i politički procesi unutar „druge strane.“ Upotreba povlačenja  barikada kao instrumenata za kontinuiranu reinterpretaciju postignutih sporazuma je neprihvatljiva.

Član 3

U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, Strane će rešavati sve međusobne nesporazume isključivo mirnodopskim sredstvima i neće pribegavati sili ili pretnjama silom.

Glavni pregovarač Srbije i predsednik stranke Srpska lista sa Kosova su zajedno (što je znak da je u pitanju iskoordinisana akcija) nedavno pozvali institucije Republike Kosovo da oslobode nedavno zadržano lice koje je optuženo za paljenje imovine. Ukoliko se ovaj zahtev ne bi ispunio, Srbija se zarekla da će Srbi reagovati uspostavljanjem barikada na severu Kosova, što predstavlja direktno kršenje principa o mirnom rešavanju sporova. On isto tako predstavlja i kršenje principa nemešanja u unutrašnja pitanja Kosova.

Član 4

Strane dalje postupaju uz pretpostavku da nijedna od njih dve ne može predstavljati drugu u međunarodnim odnosima niti postupati u njeno ime.

Srbija se neće suprotstavljati članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Srbija je direktno prekršila Član 4 glasanjem protiv članstva Kosova u Savetu Evrope na Savetu ministara u Strazburu (24.04.2023.)

Srpski ministar spoljnih poslova kritikuje napore Kosova za učlanjivanje u međunarodne organizacije, poput Saveta Evrope (15. april 2023.). Srbija je lobirala protiv priznanja Kosova u više navrata direktno i indirektno, čak i kroz učešće na Samitima:

(a) Govor Dačića, Kontakt grupa, Samit Nesvrstanih, Baku Azerbejdžan, 02.03. 2023. - „međunarodno pravo, teritorijalni integritet, nepriznavanje kosova – samoproglašena nezavisnost takozvanog Kosova“),

(b) bilateralni susreti (Sastanak sa predsednikom Gvineje Bisao) 06.04.2023;

(c) Susret Dačića sa ministrom spoljnih poslova Kirgistana 06.04.2023; sastanak predsednika Skupštine sa ambasadorom Kazahstana 28.03.2023. - „očuvanje teritorijalnog integriteta“),

(d) telefonski razgovori (Dačić i ministar spoljnih poslova Moldavije 02.03.2023. - „teritorijalni integritet“),

(e) pisma čestitke (Dačić ministru spoljnih poslova Kine, 12.03.2023 - „teritorijalni integritet“) itd.

Stav Srbije da Kosovo ne može pristupiti UN i, kasnije (usled izostanka jake međunarodne reakcije na ovo),  specijalizovanim agencijama UN, predstavlja direktno kršenje neograničene prirode norme o nesuprotstavljanju (Vučić je čak ovaj stav učinio javnim nakon sastanka sa glavnim diplomatom Italije 21. marta 2023.)

*Srbija osporava punopravno članstvo Kosova u CEFTI.

* Predsednik Srbije Vučić se sastao sa predsednikom Grčke (28.03.2023), međutim on nije jasno javno naznačio da Srbija neće više zastupati bilo koju poziciju koja negativno utiče na poziciju Kosova. Ovo predstavlja povredu principa predviđenih Čl. 4 (1).

Član 5

Nijedna Ugovorna strana neće blokirati, niti ohrabrivati ostale da blokiraju, napredak druge strane u njenom putu ka EU zasnovanom na njihovim sopstvenim zaslugama.

Obe ugovorne strane će poštovati vrednosti navedene u Članu 2 i 21 Sporazuma Evropske Unije.

Srbija još nije počela da harmonizuje svoju spoljnu politiku sa EU i Komitetom za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, koji su zabeležili nazadovanje u odnosu na prethodnu godinu, pretežno usled njenog odbijanja da uvede sankcije prema Rusiji.

Srbija se još uvek nije povukla sa svoje pređašnje pozicije da Kosovo ne može biti kandidat za članstvo u EU. Još uvek nije povukla svoja pisma koja je poslala EU 5. Ovo predstavlja i kršenje prethodnih sporazuma u kojima su se Srbija i Kosovo dogovorili da ne postavljaju prepreke jedna drugoj na putu ka EU.

Važan element Čl. 2 SEV je poštovanje strana i prava njihovih manjina. Srbija tek treba da dokaže da je spremna i otvorena za razgovor o elementima politike zaštite manjina za sve zajednice, uključujući tu Albance u Srbiji.

Čl. 2 SEV obuhvata obavezu strana da, među sobom, poštuju vrednosti pluralizma i tolerancije. Predsednik Vučić i dalje otvoreno optužuje sve pripadnike srpske zajednice na Kosovu (uključujući tu i ministra za zajednice i povratak Nenada Rašića) koji obavljaju javne funkcije da su izdajnici. Ovo ukazuje da Srbija namerava da zadrži monopol na predstavljanje Srba na Kosovu pod kontrolom Srpske liste, što je suprotno vrednostima pluralizma i tolerancije.

Pod optužbama za „izdaju“, Srbija je uhapsila nekoliko Srba sa severa, zbog optužbi sa su sarađivali sa kosovskim institucijama. Politika Beograda efektivno kriminalizuje mirovni proces i integraciju Srba u kosovske institucije.

Član 7

Obe Strane se obavezuju na uspostavljanje specifičnih aranžmana i garancija, u skladu sa relevantnim instrumentima Saveta Evrope i, vodeći se postojećim evropskim iskustvima, da obezbede primeren nivo samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu uz mogućnost pružanja usluga u specifičnim oblastima, uključujući tu mogućnost finansijske podrške od strane Srbije i direktan kanal komunikacije između srpske zajednice i vlade Kosova.

Strane će formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i pružiti snažan nivo zaštite srpskim verskim objektima i mestima kulturne baštine, u skladu sa postojećim evropskim modelima.

Srbija ne poštuje odluku Ustavnog suda Kosova o Sporazumu iz 2015. godine (koja je osmišljena u pismima uz Sporazum) niti pismo bivšeg Visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federike Mogerini (24.08.2015).

Srbija ima punu kontrolu nad Srpskom pravoslavnom crkvom u njenim odnosima sa Republikom Kosovo. U tom smislu Vladi Kosova je nemoguće da inicira dijalog sa SPC u skladu sa Sporazumom. Ovo predstavlja kršenje Čl. 7(2) i odvraća od pristupa koji bi omogućio vladi Kosova da formalizuje status Crkve kao pravnog subjekta koji ima pravo na vršenje funkcija u skladu sa kosovskim Ustavom i zakonodavstvom.

Insistiranje Srbije na predstavljanju Srpske pravoslavne crkve u direktnoj je suprotnosti sa Sporazumom i samom prirodom Crkve kao nezavisnog subjekta.

Član 8

Strane će razmeniti Stalne misije. One će biti uspostavljene u sedištima njihovih vlada.

Praktična pitanja koja se odnose na uspostavljanje Misija će biti posebno razmatrane.

Srbija insistira na nedozvoljavanju napretka u razmeni stalnih misija zbog garancija i imuniteta predviđenog za diplomatsko osoblje.

Član 10

Strane će formirati zajedničku Komisiju, kojom će predsedavati EU, za nadzor nad implementacijom ovog Sporazuma.

Obe ugovorne strane potvrđuju svoje obaveze da implementiraju sve prethodne sporazume postignute u Dijalogu, koji ostaju na snazi i obavezujući.

Srbija odbija da sedne sa Kosovom i isplanira derogaciju/abrogaciju svih prethodnih sporazuma iz Brisela koji su zamenjeni Osnovnim Sporazumom i njegovim Aneksom o implementaciji.

IMPLEMENTACIONI PLAN

2. Kosovo i Srbija obavezuju se na poštovanje svih Članova Sprazuma i njegovog Aneksa, i da izvrše sve svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma i Aneksa ekspeditivno i u dobroj veri.

Srbija kontinuirano krši sam Sporazum budući da njeni institucionalni lideri, uključujući Predsednika, tvrde da Srbija nije prihvatila Sporazum o putu ka normalizaciji već da je prihvatila koncept i da je spremna da radi na implementaciji sporazuma do određenih granica (Vučićeva konferencija za štampu, 24.03.2023).

Srbija tvrdi da ugovorne strane nisu jednake te da stoga Vučić nije prihvatio da potpiše sporazum. Ovo predstavlja povredu Člana 1, Implementacionog Aneksa i samog duha Sporazuma.

Srbija ne želi da poštuje Sporazum u celini već do njenih takozvanih „crvenih linija“.
Oni su svoje crvene linije javno istakli: „Bilo kakav oblik formalnog ili neformalnog priznanja nezavisnosti Kosova ili dozvola za priključenje UN (Kosova) su nešto o čemu ne želimo i ne možemo da razgovaramo, a to je integralni deo tog plana.“ (Vučić je obznanio da je preneo ovaj stav Chollet-u na sastanku održanom 12. marta 2023. u Beogradu i izjašnjenje Petkovića pre susreta u Briselu 4. aprila 2023). Ovo predstavlja direktno kršenje slova i duha Sporazuma.

Srbija odbija da prihvati da je Sporazum pravno obavezujući i insistira na tome da niko ne može da preuzima pravne obaveze za Srbiju osim njenog predsednika i u nekim slučajevima predsednika vlade i ministra spoljnih poslova.