Pravni ugao                                                                                                                       

27. marta 2023. 

                                                                          
Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD

                SLUČAJ TUŽITELJKI I TWEET AMBASADE SAD                                             
                   

Nakon kratkog zatišja u aferi premeštaja tužiteljki Savović i Paunović dočekali smo novi obrt. Njihov nedavni razgovor sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom i objava Američke ambasade na Twitter-u koja je nakon toga usledila podstakala je i inspirisala saveznike višeg javnog tužioca g. Stefanovića na direktnu akciju.

Naime, Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost – koji je javnosti od ranije poznat po svojoj inicijativi za izmenu Krivičnog zakonika kojom bi se izlaganje poruzi članova porodice predstavnika najviših državnih organa kažnjavalo i sa do pet godina zatvora – podneo je disciplinku prijavu protiv tužiteljki Savović i Paunović zbog sastanka sa ambasadorom Hilom kojom je takođe traženo i razrešenje ovih tužiteljki sa njihovih funkcija u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

Odakle početi?

Prva stvar koja bi se morala naglasiti jeste da nema uslova za pokretanje postupka za razrešenje tužiteljki Savović i Paunović budući da ne postoji ni jedan od zakonskih razloga predviđenih za to članom 92 Zakona o javnom tužilaštvu.

Iako teži disciplinski prekršaj predstavlja jedan od osnova za pokretanje postupka za razrešenje, nijedna od tužiteljki nije u disciplinskom postupku propisanim zakonom oglašena odgovornom za takav prekršaj.

Pokretanje postupka za utvrđivanje upravo takvog disciplinskog prekršaja je, pretpostavljamo, bila namera Transparentnosti ali ne može se  istim podneskom tražiti i razrešenje zbog disciplinskog prekršaja koji – istaknimo to još jednom – nije ni utvrđen. To bi predstavljalo ekvivalent osuđivanju na zatvorsku kaznu bez utvrđivanja krivice.

Drugi problem odnosi se na samu prijavu i njen sadržaj. Članom 19 Pravilnika o disciplinskom postupku i disciplinskoj odgovornosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca propisana je sadržina disciplinske prijave. U prijavi, osim što moraju biti navedena lica protiv kojih se podnosi, mora biti naveden i činjenični opis događaja i kao i dokazi kojima se potvrđuju navodi iz disciplinske prijave.

Transparentnost se ovde opredelila za jedan prilično kreativan pristup.

Osim Tweet-a američke ambasade u samoj prijavi nije navedeno koji i kakav disciplinski prekršaj je počinjen. Ovo je bitno budući da su disciplinski prestupi taksativno navedeni u čl. 104 Zakona o javnom tužilaštvu. Navedeni tweet bi, prema shvatanju Transparentnosti valjda sam po sebi trebalo da predstavlja Nekakav disciplinski prekršaj.

Osim što ne navodi koji je disciplinski prekršaj počinjen i kako, prijava je inovativna i na druge načine.

Umesto da navodi dokaze kojima bi se utvrdilo postojanje disciplinskog prekršaja njome se samom disciplinskom tužiocu ostavlja da utvrdi postojanje činjenica koje nisu ni u kakvoj korelaciji sa bilo kojim zakonom predviđenim disciplinskim prekršajem, a koje navodno treba da predstavljaju dokaze kojima se potvrđuje postojanje Nekog disciplinskog prekršaja koji bi predstavljao osnov za pokretanje postupka za razrešenje tužiteljki.

Ipak, ostavljajući po strani svu kreativnost, inovativnost i urnebesnost koju je uspeo da stavi na samo dva lista papira, ovom prijavom/predlogom Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost je jasno pokazao makar jednu stvar:

Bura koja je usledila nakon premeštaja tužiteljki Savović i Paunović i protesta koji su se usled toga izlili na ulice cele Srbije do kraja je ogolila mehanizme instrumentalizacije samog tužilaštva i njegovog stavljanja pod političku kontrolu.

Dalji ostanak tužiteljki u javno-tužilačkoj organizaciji preti da do kraja kompromituje sve ove poluge kojima je načelo hijerarhije tužilaštva iskorišćeno za podrivanje njegove samostalnosti od strane jedne političke volje.

Upravo zbog toga njihovo dalje prisustvo u tužilaštvu – posebno u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu – predstavlja najveću opasnost po postojeći status quo.

Remećenje tog zatečenog stanja u Višem javnom tužilaštvu, i tužilaštvu kao takvom, predstavlja osnovnu optužbu koju je Transparentnost stavila na teret tužiteljkama – u svoje ime a za račun višeg javnog tužioca – i nema tog tweet-a niti tog anti-Američkog sentimenta kojim može da se zaseni ta notorna činjenica.

Nakon podnošenja ove prijave postalo je očigledno, ako do sada već nije bilo, da ne može biti mesta i za Stefanovića i za tužiteljke Savović i Paunović pod istim krovom.

Ko će pod njim ostati dobrim delom zavisi od javnosti koja je do sada u ovom sukobu držala stranu upravo tužiteljkama. Ukoliko javnost bude povedena „argumentima“ Transparentnosti navedenim u prijavi protiv tužiteljki to će biti dokaz da kao društvo nismo spremni za javno tužilaštvo u kojem će vodeći ideal biti kompetentnost, a ne politička podobnost.

Protesti su pokazali da građani ipak žele nešto Drugačije, nešto Bolje. Sve što oni sada moraju da urade je da istraju u toj želji. Ukoliko u tome uspeju njihova pobeda je izvesna, a poraz onih koji su se isprečili na putu toj želji neminovan.