Pravni ugao
25. febuara 2023.
Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD
TUŽILAŠTVO PROTIV TUŽITELJKI
Mnogo toga je već rečeno u vezi sa premeštajem (ne smenom!) tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović. Trenutni fokus javnosti je, sasvim opravdano, na političkim implikacijama ovakve odluke – kao i na njenom uticaju na sudbinu predmeta koje je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo u vezi sa malverzacijama u Elektroprivredi Srbije.
Ipak, da bi se o tim pitanjima moglo smisleno raspravljati moramo se makar na kratko osvrnuti na normativni okvir koji je omogućio višem javnom tužiocu g. Stefanoviću da donese ovu – iz ugla javnosti posmatrano – nerazumnu odluku i da se zapitamo li postoji ma kakav korektiv za nju mimo suda javnosti? Krenimo redom...
Javni tužilac na osnovu Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima (koji donosi Ministarstvo pravde) utvrđuje plan rada kojim se vrši godišnji raspored zamenika javnog tužioca po odeljenjima unutar tog tužilaštva.
Ovaj plan utvrđuje i potpisuje javni tužilac na sednici Kolegijuma javnog tužilaštva – sastavljenog od svih zamenika javnog tužioca u tom tužilaštvu – na kojem za plan mora da glasa većina prisutnih tužilaca pri čemu je kvorum za odlučivanje 2/3 od ukupnog broja tužilaca u tom tužilaštvu.
O toku sednice Kolegijuma i donetim odlukama vodi se poseban zapisnik. Kako je izgledala sednica Kolegijuma na kojoj je doneta odluka o premeštanju u slučaju Savović-Paunović u ovom trenutku je nepoznato ali Udruženje tužilaca Srbije je već iznelo ozbiljne optužbe na račun VJT u Beogradu tvrdeći da ono svojim saopštenjima pokušava da obmane javnost i prikrije pravu pozadinu odluke o premeštanju ovih tužiteljki.
Ovako usvojeni plan rada tužilaštvo je dužno da dostavi neposredno višem javnom tužilaštvu u za to ostavljenom roku koje, opet, može po potrebi naložiti da se taj plan rada izmeni ili dopuni. Sam javni tužilac ima gotovo neograničeno pravo da menja tako utvrđeni program rada uz obavezu da o izmenama obavesti neposredno više javno tužilaštvo.
Nadzor nad primenom ovog Pravilnika od strane javnog tužioca vrši ministarstvo. Ukoliko bi tokom nadzora bile utvrđene nepravilnosti u radu tužilaštva o njima bi bilo obavešteno neposredno više javno tužilaštvo a nadzirani tužilac bi bio dužan da podnese izveštaj o radnjama preduzetim u cilju otklanjanja uočenih nepravilnosti.
Koliko je novousvojeni set pravosudnih zakona doprineo poboljšavanju ove zatečene situacije?! (Ovom prilikom mora se naglasiti je da se novi Zakon o javnom tužilaštvu, iako je formalno stupio na snagu 9. februara, neće primenjivati pre konstituisanja Visokog saveta tužilaštva)?
Zatečeno stanje je, za potrebe ovog slučaja, ostalo praktično nepromenjeno.
Sve gore opisano što se odnosi na usvajanje plana rada tužilaštva prepisano je i u novom zakonu, s tom razlikom što sam Pravilnik na osnovu kojeg se taj plan rada usvaja sada ministarstvo donosi nakon pribavljenog mišljenja Visokog saveta tužilaca i što ministarstvo i savet imaju podeljene nadležnosti za vršenje nadzora nad njegovom primenom.
Iako je tačno da je novim zakonom predviđen postupak za prigovor na plan rada kojim je propisano da Visoki savet tužilaštva odlučuje po prigovoru u drugom stepenu on – usled načina odlučivanja i sastava samog Saveta – ne predstavlja pouzdanu branu naspram samovolje kakva je demonstrirana u slučaju Savović-Paunović.
U osnovi, problem sa kojim se trenutno suočavamo nije problem koji je nastao usled nedavno usvojenih pravosudnih reformi već predstavlja problem koji naširoko hvaljene pravosudne reforme nisu bile ni osmišljene da reše.
Što nas, na kraju, ostavlja u istoj situaciji u kojoj smo ne tako davno bili kada se javnost pobunila usled sličnog ničim obručenog diskrecionog odlučivanja g. Dolovac u slučaju člana Državnog veća tužilaca Predraga Milovanovića i po mnogo čemu sličnog pokušaja njegovog „premeštanja“ sa slučaja Grocka.
Kao i tada, javnost sada mora da stane u odbranu tužiteljki Savović i Paunović i omogući im da nastave svoj rad na predmetima koji su pobudili njeno interesovanje.
Ovo je važno ne samo za utvrđivanje odgovornosti za malverzacije u EPS-u već i zbog uspostavljanja odgovornosti samog tužilaštva pred javnošću i kako bi se jasno – ponovo! - akcentovala njegova dužnost da se prilikom donošenja odluka iz svoje nadležnosti rukovodi javnim interesom, a ne ličnim hirovima otelovljenim u diskrecionim odlukama bilo kojeg jednog čoveka ili od očiju javnosti udaljenih interesa koji su tu javnu funkciju okupirali.