>''MOĆ NARODA'' PROTIV CIVILNOG DRUŠTVA''<  je orignalni naslov članka koji je u Nemačkoj ruski dnevnik NOVA GAZETA objavio 16. februara 2023. a iz Gruzije napisala IJA BARATELLI povodom pripreme Zakona o stranim agentima, koji kopira rusku praksu, i koji je dostavljen gruzijskom parlamentu - uporedo s očekivanjdem Gruzije da dobije status kandidata za članstvo u EU?

GRUZIJA: Ofanziva protiv NVO


U Gruziji su mladi i NVO najžešći kritičari Putina i Rusije

„Ni pod kojim uslovima ne dozvolite usvajanje zakona o stranim agentima!“, „U Rusiji su takođe rekli da je to bezazlena stvar, a sada i sami znate kako se završilo“, poslalo mi je ove nedelje nekoliko moskovskih novinara koje poznajem.

Nekoliko mojih kolega u Tbilisiju je u šali prevelo na gruzijski i objavilo na svojim društvenim mrežama tekst koji je Rusima odavno poznat, u kojem se navodi da je sadržaj kreirala osoba koja je proglašena stranim agentom. Videti takav tekst na gruzijskom do juče je izgledalo nezamislivo, ali možda će to postati norma i za Gruziju.

To će se dogoditi ako gruzijski parlament usvoji zakon koji je izradila grupa poslanika iz stranke  Snaga naroda.

Svih devet članova grupe Snage naroda otvoreno kaže da su napustili vladajuću stranku Gruzijski san radi istog zadatka - da glasno i zdušno ruže Zapad.

To ih ne sprečava da zajedno sa vladajućom partijom Gruzijski san formiraju parlamentarnu većinu.

Predlog zakona dostavljen je parlamentu ove sedmice, dokument se zove "O transparentnosti stranog uticaja" i odnosi se isključivo na medije i nevladine organizacije.

Opozicija smatra da je prijedlog "Snage naroda" kopija ruskog zakonodavstva, a inicijativa se pojavila samo kako bi se ograničile aktivnosti medija i civilnog društva. Čini se da je malo ljudi u opoziciji do posljednjeg trenutka verovalo da je takva inicijativa uopšte moguća u gruzijskom parlamentu.

Predlog zakona predlaže da se kao "agenti stranog uticaja" registruju oni mediji i nevladine organizacije koje dobijaju sredstva iz stranih zemalja.

Prema zakonodavnoj inicijativi, sva nekomercijalna pravna lica, uključujući i nevladine organizacije, treba da budu smatrane kao agenti ako više od 20 odsto njihovih godišnjih prihoda čine finansije dobijene iz "strane države", u šta se ne računaju reklame.

Snaga naroda predlaže da se strani agenti registruju u Nacionalnoj državnoj agenciji za registre, gde je u Gruziji registrovano gotovo sve: od vlasništva nad stanom do sopstvenog biznisa. U slučaju odbijanja registracije, predlaže se novčana kazna - prema preliminarnim podacima, u iznosu od 25 hiljada larija (oko 9.400 dolara).Tekst zakona se i dalje distribuira samo u nezvaničnoj formi.

Inicijatori predloga zakona podsjećaju da takav zakon postoji u Americi, pa ga čak nazivaju "najboljom praksom u demokratskim zemljama". O tome kakve je ružne forme zakonodavstvo o stranim agentima steklo u Rusiji, autori zakona ne govore ništa.

Svemoćno civilno društvo

U Gruziji se nevladine organizacije nazivaju OCD, a ne NVO, kao u Rusiji. Takođe, za razliku od Rusije, ovde OCD imaju ozbiljan autoritet i uticaj. Smatra se da postoji nekoliko desetina organizacija koje ne zavise ni od vlasti ni od opozicije. Sprovode istraživanja i pišu izvještaje o različitim aspektima situacije sa demokratijom u zemlji, čija većina stanovnika već dugi niz godina izražava želju da postane deo Evropske unije i NATO-a.

Nijedan ozbiljan politički događaj u zemlji nije potpun bez sveobuhvatne procene nevladinih organizacija: izbori, reforme, slučajevi korupcije, čak i bilo kakva premijerova najava uspeha. Nema sumnje da će se sve proučiti, ispitati a sud objaviti.

Ukratko, gruzijske nevladine organizacije su ozbiljan politički faktor, i to se ne odnosi samo na unutrašnju politiku. Njihov stav o raznim političkim događajima važan je za strane partnere. Upravo se te organizacije slušaju i njima se pre svega veruje. Stoga, obično na Zapadu dobijaju dva izvještaja o implementaciji reformi odjednom: jedan je službeni od vlade, a drugi, nezavisni, je od nevladinih organizacija.

Michael Pompeo u Tbilisiju. Fotografija: screenshot

U novembru 2020. godine, avion američkog State Departmenta sletio je na aerodrom u Tbilisiju. Tadašnji državni sekretar Michael Pompeo iznenada je posjetio Gruziju - vrlo kratko, gotovo u tranzitnu. Dan i po sastajao se samo sa zvaničnicima, a umesto razgovora s opozicijom, visoki američki gost radije je održao zatvoren sastanak s predstavnicima pet uticajnih nevladinih organizacija („International Transparency - Georgia“, „Demokratska inicijativa Gruzije“, „Centar za istraživanje ekonomske politike“, „Prava Gruzije“ i „Fondacije za otvoreno društvo“)

Gia Gvilava. Foto: Facebook

Sa njima je Pompeo razgovarao o reformi pravosuđa i ulozi civilnog društva u razvoju zemlje - upravo je tako pisalo u službenom saopštenju američke ambasade.

Gia Gvilava iz nevladine organizacije Transparency International Georgia rekao je novinarima nakon sastanka da se Pompeo raspitivao o gruzijskom "sudskom klanu" i kako on funkcioniše. Da takav klan uopšte postoji, šef Stejt departmenta je, naravno, već znao iz izveštaja gruzijskih istražitelja iz nevladinih organizacija.

Na sastanku je pokrenuto i pitanje izgradnje dubokogazne luke u Anakliji u Gruziji. Pompeo je više puta pozivao Gruzijski san da razvije ovaj projekat. Međutim, vlada je, naprotiv, istisnula američke investitore iz zemlje i zamrznula izgradnju „izgradnje stoleća“. Šefica Centra za istraživanje ekonomske politike Nino Evgenidze rekla je da je na sastanku s Pompeom direktno pokrenula pitanje da je "neformalno vođtvo" pretnja demokratskom razvoju Gruzije.

Po metodologiji Kremlja

Godinu dana kasnije, u novembru 2022. godine, Snaga naroda, koja je još uvek bila samo pokret, a ne stranka, objavila je svoju nameru da krene u krstaški rat protiv civilnog sektora. Oni su kazali da se najveći dio novca koji izdvajaju SAD ne koristi za "potrebe zemlje", većda  ide za održavanje nevladinih organizacija. Već tada su poslanici te organizacije nazivali "američkim agentima".

Novinari su uzalud pokušavali da podsjete poslanika Sozara Subarija, jednog od lidera grupe snaga naroda, na njegovu biografiju. Subari je i sam bio novinar, radio je za RSE, a 2014. je pod njegovim uredništvom objavio čak i knjigu o slobodi govora - izdanje jkoje e plaćeno grantom Soros fondacije.

Sozar Subari. Foto: Wikimedia Commons

Američka ambasadorka u Gruziji Kelly Degnan odmah je uhvatila kako izgleda priča o "američkim agentima" i vratila dosije - prema njenim rečima, izjave iz "Snage naroda" podsetile su je na "priručnik za obuku Kremlja".

Mogućnost narušavanja građanskog društva u Gruziji nije se svidjela čak ni višim predstavnicima Washingtona. Senator Jean Shaheen je čak zapretio da će u potpunosti preispitati pitanje pomoći Gruziji i da će njenu veličinu učiniti ovisnom o ponašanju gruzijskih vlasti.

Sa strane Mechta, u polemiku se u tom trenutku uključio i predsednik stranke Irakli Kobakhidze, koji je nedvosmisleno podržao narativ poslanika koji su se odvojili od stranke.

„Većina američkih sredstava u Gruziji ide nevladinim organizacijama, tako da je sa praktične tačke gledišta ovo za nas manje interesantno“, tvrdi on.

Međutim, u nekom trenutku, rasprava je ipak zamrla.

Inicijative Snage naroda izgledale su toliko marginalno da je malo ko verovao da će biti shvaćene ozbiljno. 

Ali ove sedmice je konačno došao trenutak istine. Svi u opoziciji su sigurni da inicijativa zakona pripada vladajućoj stranci. Bez njene podrške grupa od devet poslanika ne bi dala na raspravu ovako kontroverznu inicijativu.

U međuvremenu, u Vašingtonu pokušaj vladajuće stranke da se odrekne odgovornosti za nameru registracije "agenta" nije prihvaćen. Glasnogovornik State Departmenta Ned Price izdao je posebnu izjavu na brifingu 15. februara: „Stav SAD je da bi takav zakon potencijalno mogao potkopati evroatlantske integracije Gruzije. Predloženi zakon će stigmatizovati i ućutkati nezavisne glasove i građane Gruzije koji su posvećeni izgradnji bolje budućnosti za svoje društvo.”

Price je potvrdio da su SAD "duboko zabrinute zbog implikacija na slobodu govora i demokratiju u Gruziji". Prema njegovim rečima, gruzijske vlasti su već upoznate sa ovom zabrinutošću.

I na kraju je predstavnik State Departmenta kategorički odbio da prizna američke korene zakona koji je pokrenut u Gruziji. Prema njegovim riječima , "izgleda da se zasniva na ruskom i mađarskom, a ne američkom zakonu."

Agent nije špijun 

Predsednik vladajuće stranke Irakli Kobakhidze radije se distancira od inicijatora zakona. U intervjuu televizijskoj kući Rustavi 2, Kobakhidze je dan ranije diplomatski rekao da se o toj inicijativi još nije razgovaralo u Gruzijskom snu. Odnosno, još uvijek je nejasno hoće li vladajuća stranka podržati zakon o stranim agentima.

“Kao pravnik, mogu reći da sam pregledao prijedlog zakona. Tu se, u suštini, govori o tome da, ukoliko određene organizacije dobijaju sredstva najvećim delom iz stranih izvora, to finansiranje treba da bude transparentno. Ne vidim nikakav problem u transparentnosti, naprotiv”, rekao je Kobakhidze.

Irakli Kobakhidze. Foto: Wikimedia Commons , CC BY 4.0

On je takođe požalio da „ako pitate bilo kog građanina u Gruziji, niko vam zaista neće reći ko finansira ove ili one medije... Društvo bi trebalo da ima informaciju o tome kojim sredstvima ova ili ona organizacija posluje, ja to ne vidim kao problem ” .

Kobakhidze je takođe dugo objašnjavao da izrazu "strani agent ne treba zameriti". “Svi znaju da to ne znači 'špijun'. Agent znači da ste dirigent nečijih interesa, a ne špijun”, uvjeravao je javnost. Na kraju krajeva, prema Kobakhidzeu, „postoji agent osiguranja... postoje agenti u bankama, u drugim oblastima…

U međuvremenu, Snaga naroda najavila je da će uskoro obradovati javnost još jednim predlogom zakona: ovog puta se predlaže zabrana uvreda i kleveta. Projekat je nazvan "Preventivne mjere protiv laži i psovki u medijskom prostoru".

 
Bidzina Ivanishvili. Foto: EPA-EFE/ZURAB KURTSIKIDZE

Generalno, "devetoro" poslanika ne kriju da najviše od svega nameravaju da zaštite interese milijardera Bidzine Ivanišvilija, kojeg su se te iste nevladine organizacije međusobno nadmetale optužujući ga za zakulisno upravljanje državom. U poslednje vreme posebno su zabrinuti zbog Ivanišvilijevog pravnog spora sa švicarskom bankom Credit Suisse, koja gruzijskom milijarderu odbija dati imovinu. Možda cela ideja sa zakonom o stranim agentima proizlazi iz činjenice da je Evropski parlament usvojio posebnu rezoluciju kojom se poziva na sankcije Ivanišviliju zbog njegove povezanosti s Kremljom i negativnog utjecaja na gruzijsku demokratiju.

A ako premijer Gruzije Irakli Garibashvili uvek naglašava da poslanici iz Snage naroda deluju nezavisno, s ove tačke gledišta postoji potpuno međusobno razumevanje između formalno različitih poslanika.

Vredi li se Gruziji da se uopšte i pridruži Evropskoj uniji ako se tamo ne poštuje Bidzina Ivanishvili? Ovo pitanje se već postavlja u Snazi naroda toliko direktno da ga Gruzijski san može diplomatski prećutati.



*radni prevod, bold i italic  FBD