Esej o uplašenom i usamljenom vođi


LEONID GOZMAN napisao je ovaj esej o usamljenom i uplašenom Putinu.
Dnevnik NOVA GAZETA objavio ga je 16. januara 2023. pod originalnim naslovom
''
Samoća u panciru - Kako je Vladimir Putin odlučio da može razgovarati samo sa Bogom''

 

      Leonid Gozman

Putinovi javni nastupi postaju sve smešniji i istovremeno zastrašujući.
Konferencije za novinare (do sada) na kojima novinari sede tri tramvajske stanice od sagovornika, beskrajno dugi stolovi, čestitke za Novu godinu s pozadinom nepomičnih vojnika - zli jezici kažu da je to bila montaža, a da je stajao sam.
Zapravo, sve je manje događaja sa učešćem vođe: možda je dvadeset godina ranije nego što je Voinovich pretpostavljao, već odleteo u svemir i odatle razgovara sa podređenim ljudima?

Apoteoza je, naravno, Božić.

Sam u praznom hramu sa izrazom koji više priliči sahrani i potpuno neprikladan za praznik.
Zanimljivo, nije se uvijek ovako ponašao.
I nije pio iz posebne krigle na međunarodnim skupovima ( sad je teško poverovati da mu je bilo dozvoljavano da im prisustvuje!).
I nije parodirao "Patrijarhovu jesen" i "Sto godina samoće" ” sa prazninom oko sebe.
A reč "bunker" nije bila u našem političkom rječniku. Osim, kada je reč o Hitleru, s kojim je, inače, pre bilo sasvim dopušteno porediti Staljina.

Može se, naravno, reći da je poludio, skrenuo i tako dalje. Čini se da je tako, ali ovo je isuviše nejasno objašnjenje, navodi se, ali to ne nudi razumevanje.

A potrebno je razumjeti ovu osobu! Uostalom, po njegovoj "crnoj volji", otvorio se pakao. I nastavlja da donosi odluke, zbog kojih stotine hiljada ljudi umire, a sudbine miliona preživelih se lome.

Dva su razloga za ovo čudno ponašanje.

Prvi je, naravno, strah.

Čekisti su, kao i korporacija, kukavički ljudi. Da bi tukli vezanu osobu čizmom, kao i druge podvige koje oni praktikuju, ne treba mnogo hrabrosti. Naravno, među njima ima različitih ljudi.
Putin se bavio džudoom - za to je, po mom mišljenju, potrebna određena hrabrost. I nisu mu oduvek bili nameštani sparing partneri.
Ali, to je bilo davno, a sada se čini da je jako degradirao i u ovom parametru.

Prve osobe su svuda zaštićene - moguća opasnost koju predstavljaju ludaci ili politički radikali moraju se shvatiti ozbiljno. Ali niko se ne ponaša kao Putin.
Čak ga i ne poredim sa Zelenskim - Zelenski je van redova - već sa običnim mirnodopskim liderima.

Slučajno sam bio na sastanku nekoliko ruskih građana sa predsednikom Obamom prilikom njegove posete Moskvi. Da, prošli smo kroz onaj ram, ali nas nisu pretresali, niti su nam oduzeti mobilni telefoni.
A video sam i Obaminu kolonu u Washingtonu - auto ispred, auto iza, policija blokira put na trideset sekundi.
Vremena kada su kraljevi i predsednici stajali na crvenom semaforu su, nažalost, prošla, ali niko, osim u našem slučaju, ne  ide do ludila.

I prije 2014. i Krima, uveče sam se vozio po Kutuzovskom bulevaru. Odjednom automobili sa rotacionim svetlima: „Smesta stani! Skreni desno!" Stojimo petnaestak minuta, dugačka kolona prolazi divljom brzinom - samo je Putin vozio ovako (sve ostale kolone su bile skromnije, ne kao Obamina, naravno, ali pet puta kraće od Putinove).
Dobro, odvezli su,ali  držali su nas još petnaestak minuta pa pustili da idemo. Vozili smo se desetak minuta  i opet rotaciona svjetla, "stop", a petnaest minuta kasnije još jedna potpuno istovetna kolona u istom pravcu! Classic!

Bezbednosne mere oko Putina su suvišne i iracionalne. One ne bi mogle postojati a da se on ne samo slaže s njima, već ih voli i odobrava.

Živi u stalnom strahu za svoj život.
Plaši se da se ne zarazi, plaši se da ne bude upucan čak i od sopstvenih čuvara, verovatno čak i spava u panciru.
Sigurno i sam Putin kaže da su takve bezbednosne mere potrebne jer će bez njega sve propasti - kome će ostaviti zemlju? Ali samo sebi treba da objasni svoj strah.

Mislim da je razlog to što on razume ili ne oseća da čini zlo.Ono što ubija ljude, uništava državu, osuđuje sugrađane na siromaštvo. Ako ga iko voli, to su oni koji su ga videli samo na TV-u, pa čak i nesposobni za bilo kakvu analizu onoga što se dešava. Međutim, čak i iz izvještaja sociologa Kremlja jasno je da je i takvih obožavatelja sve manje.

A među onima koji zbog svog položaja imaju priliku da budu sa njim u istoj prostoriji, nema onih koji ga vole. Mnogi od njih, koji razumeju pravo stanje stvari u zemlji i posledice njegove politike po sebe i svoje porodice, jednostavno ga mrze. Nikada se neće odlučiti ni za šta, ali on ih se i dalje plaši. Čak je i novogodišnja zabava bila otkazana. A na Božićnoj službi slušao je sveštenika koji je dve nedelje proveo u karantinu. I koji je takođe verovatno pukovnik FSB-a,  kao u samici - nikoga nema. Usput, nemojte mu zavideti.

Ali postoji još jedan razlog za ovu vidljivu usamljenost.

Čini se da je poverovao u nešto poput svoje božanske suštine, kada mu jedini dostojan sagovornik više nije ni Mahatma Gandhi, već samo Gospod Bog.

A sa visine na kojoj sebe vidi Vladimir Putin, nema razlike između vođa velikih sila, koje su izgradile front protiv njega, njegovih bojara, formalno najviših dostojanstvenika Carstva, a u stvarnosti - beznačajnih kukavica koje se plaše nečega što je ništa, više se ni ne vide, da kažu, ali i ne izgledaju (setite se famoznog sastanka Saveta bezbednosti), i običnih građana vlastite zemlje od kojih odavno ništa njegovo ne zavisi - niko od svih njih ne zaslužuje zajedništvo s njim, jednakom Bogu.

Da je ovaj čovjek, koji se boji svakog šuma a veruje u svoju božansku suštinu samo vojni penzioner, to bi bio problem samo za članove njegove porodice. Ali ovo je problem čovečanstva!

*  autor je ruski političar i psiholog sa internacionalnom reputacijom
** radni prevod i bold FBD