BLOG    Pravni ugao                                                                                                                       
13. novembra 2022. 


Napisao
advokat Luka Jovanović, programski direktor FBD

AKO NEMA PRAVDE, IMA LI BAR MILOSTI?

Beograd je 12. novembra 2022.  bio pozornica za jedan po mnogo čemu neobičan skup. Reč  je, naime, o protestnom skupu ''tetkica'' i domara koji su, nakon okupljanja na Slaviji, otišli ka Andrićevom vencu da bi istakli svoje zahteve – kako sami smatraju „na pravu adresu“ jer je tamo kancelarija Predsednika države.

Malo je reći da je ovaj protest unikatna pojava u dugoj istoriji uličnih protesta u Beogradu i Srbiji!

Međutim, pre nego što se upustimo u same zahteve sa protesta valja se podsetiti šta je prethodilo ovoj tužnoj sceni na Andrićevom vencu.

Drama kroz koju tetkice i domari trenutno prolaze počela je sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda kojom je taj sud zauzeo stav da su naknade za topli obrok i regres za godišnji odmor u javnom sektoru obuhvaćene minimalnom zaradom!

Ovakva odluka, osim što je izuzetno problematična sa pravne tačke gledišta, raskrstila je sa dugogodišnjom praksom tog suda kojom su zahtevi poput onih koje su istakli tetkice i domari bivali usvajani.

Mehanizam kojem je u ovom slučaju pribegao  VKS po mnogo čemu ima dodirnih tačaka sa postupanjem suda po pitanju troškova obrade kredita 2021. godine. Pojedini advokati, uz primetno ćutanje njihovog krovnog strukovnog udruženja, od kojeg su na kratko i neuspešno pokušale da se otrgnu pojedine komore u sastavu AKS, su već tada upozoravali na mogućnost scenarija koji je svu svoju pogubnost ponovo demonstrirao upravo u ovom slučaju.

Ishod je u oba slučaja identičan. Građani koji su se uzdali zakone ove države arbitrarnim postupanjem najviše sudske instance u zemlji ostali su uskraćeni za svoja zakonom priznata prava, pri čemu će ceh za njihovo uskraćivanje morati upravo da snose oni sami.

A to nas, neizbežno, dovodi ka pomenutom subotnjem protestu i njegovim „zahtevima.“ Navodnici su stavljeni zato , jer  demonstranti nisu tražili da im se vrate nezakonito i siledžijski uskraćena prava. Tako nešto od Srbije i njenog pravosudnog sistema oni, čini se, više ni ne očekuju. Jer prava i pravdu će možda pronaći u Strazburu -  ali ne i u Srbiji.

Pa ako nisu tražili pravdu šta su onda tražili?

M i l o s t.

Zahtev demonstranata je bio da država odustane od prinudne naplate sudskih troškova u postupcima u kojima su im već protivustavno uskraćena prava po osnovu rada.
Poraženi od institucija sistema oni su svoj vapaj izneli javno na adresi koja oličava sistem koji nikako da prestane da pobeđuje!

Činjenica da se uoči skore godišnjice velikih beogradskih protesta onog davnog 19. novembra 1996. sa kojih su Srbiji i svetu bili upućivani Zahtevi za poštovanje izborne volje građana, sa beogradskih ulica danas ne zahtevaju prava već se MOLI za milost zastrašujuće govori o razmerama poraza koji je društvo koje je onako snažno protestovalo pre 26 godina  pretrpelo.

Upravo to ove proteste ovog novembra i  čini jedinstvenim i zbog čega oni i predstavljaju opasan presedan koji bi, kako Pobednici tako i Gubitnici, čitavo društvo, moralo da shvati kao ozbiljno upozorenje!

Jer ako su građani već odustali od pravde, a ako više ne mogu da računaju ni na milost šta im još preostaje?