Novi ram za Dijalog BG-PR

Preko albanskog dnevnika ALBANIAN POST Srbija je obaveštena o evropskom papiru o dijalogu o Beograda i Prištine i očekivanim pravcima njegovog razvoja, koje je u svom članku predstavio novinar LIBERMIME MEHMETAJ  koji ovde donosimo kako je i objavljen 18. septembra 2022. pod originalnim naslovom
>Ekskluzivno, „novi okvir“ u dijalogu: Suštinski sporazum sledeće godine, konačni posle 10 godina – Kosovo dobija priznanje od EU 5, članstvo u organizacijama; Srbija dobija ogromnu pomoć<


Lirim Mehmetaj

Godine 2023.  mora biti potpisan drugi sporazum za normalizaciju odnosa, posle onog iz 2013. godine, kojim Srbija faktički prihvata realnost Kosova kao nezavisne države, ali je formalno ne priznaje. U kasnijoj fazi, hipotetički nakon 10 godina, kada je EU spremna da se širi i uključi Zapadni Balkan, dolazi do sporazuma o međusobnom priznavanju, kao preduslovu za članstvo obe zemlje u EU.

Ovo je plan predstavljen u novom okviru za sporazum Kosova i Srbije, koji je sačinjen nakon angažovanja savetnika predsednika Emanuela Makrona i kancelara Olafa Šolca, do kojih je došla Albanska pošta.
Sporazumom od sledeće godine (ako predlog bude prihvaćen), Kosovo će prihvatiti pet zemalja koje još nisu priznale Evropsku uniju, dok će Srbija imati koristi od ogromne finansijske pomoći, ekonomske pomoći i biće priznata kao sila regiona .

„Novi okvir” koji ima Albanska pošta je novi predlog koji je proizašao direktno iz uključivanja Makrona i Šolca u proces dijaloga, jer, kako se kaže u dokumentu, „Kosovo i Srbija sami nikada neće moći da reše problem”.

Dokument od četiri stranice, koji objašnjava logiku novog okvira, sadrži desetogodišnju viziju rešavanja problema i pruža „makroperspektivu“.

Dokument se sastoji od uvoda, a zatim je podeljen na tri segmenta zajedno sa tri podnaslova koji sadrže 13 tačaka.

Svi segmenti objašnjavaju takozvani „novi okvir” koji je predstavljen Aljbinu Kurtiju i Aleksandru Vučiću. Ovaj okvir je javno prihvatio tek predsednik Srbije Vučić posle posete dva savetnika Beogradu.
Predlog na kraju takođe predviđa kako dalje ako Kosovo i Srbija ne prihvate ovaj predlog.

Dijaloška vizija, makroperspektiva

Ovaj deo u tri tačke pokazuje šta se očekuje u narednih 10 godina ako se sporazum prihvati. Trenutna dešavanja se vide kao nastavak angažovanja EU u dijalogu započetom pre deceniju.

„2013, prvi sporazum za normalizaciju... 2023, drugi sporazum za normalizaciju odnosa (stvarno prihvatanje nezavisnosti Kosova naspram formalnog akta priznanja)... 2033, treći sporazum za normalizaciju odnosa (formalno uzajamno priznanje), neposredno pre nego što šest država Zapadnog Balkana pristupi EU“, piše u dokumentu kojem je Albanska pošta imala pristup.

U prvoj tački se ističe da „do sredine 2023. godine mora biti postignuta suštinska normalizacija odnosa“.

Zatim se nastavlja sa drugom tačkom.

„Kosovo i Srbija su dve odvojene pravne i političke realnosti koje kao takve moraju prepoznati sve strane u procesu dijaloga. „Sve strane“ su Priština (Kosovo), Beograd (Srbija) i Brisel (EU, što znači sve države EU, uključujući one koje nisu priznale (Kosovo)  )“.

Sledeća tačka pojašnjava poziciju Srbije.


„Srbija neće biti spremna za ulazak u EU bez potpune normalizacije političkih, pravnih i diplomatskih odnosa sa Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je pristupanje Srbije EU još daleko, u ovoj fazi od Srbije se neće tražiti da pravno prizna Kosovo“

Prema izvorima AP-a, ovakav stav je rezultat činjenice da EU trenutno nije spremna ni da razmatra ubrzano članstvo Srbije, a samim tim i ostalih zemalja Zapadnog Balkana.


Stoga se u četvrtoj tački precizira da „Srbija za sada, umesto priznanja, mora da prihvati realnost Kosova kao posebnu političko-pravnu realnost”. 
Ovu tačku, na konferenciji u Beogradu, javno je prihvatio i predsednik Vučić kada je izjavio: „oni insistiraju da tamo (tj. na Kosovu) postoji realnost koju kao takvu moramo da prihvatimo“.

Pre nego što se pređe na objašnjenje „praktičnih pojmova“, daje se primedba.
U dokumentu se pojašnjava da je „suština ovde ispravna upotreba semantike: prihvatanje nezavisnosti Kosova nasuprot priznavanju nezavisnosti Kosova“.

Takođe je objašnjeno šta znači prihvatanje nezavisnosti, podeljeno u tri tačke.

„Faktički gledano, Kosovo i Srbija treba da u potpunosti normalizuju odnose, omogućavajući bilateralno kretanje ljudi i robe“, kaže se u prvoj tački.


„Ova normalizacija treba da se odrazi i na regionalne izveštaje. Drugim rečima, povezanost, socio-ekonomski razvoj, dobrosusedstvo i digitalni podaci. Zajedničko regionalno tržište koje promoviše Savet za regionalnu saradnju, zasnovano na četiri slobode EU i koje vodi region ka Jedinstvenom zajedničkom tržištu EU“, kaže druga tačka.

Prema izvorima Albanske pošte, Nemačka i Francuska insistiraju na tome. 
Ove dve moćne države, stubovi EU, usaglasile su politiku prema Zapadnom Balkanu. 
Francuska snažno zaostaje za Nemačkom u njenom cilju revitalizacije i punog uspeha Berlinskog procesa, dok Nemačka snažno zaostaje za Francuskom u njenoj viziji za opreznu politiku širenja prema Zapadnom Balkanu. Francuska i Nemačka jasno su stavile do znanja Kosovu i Srbiji da do 2022. žele što više praktičnih sporazuma, između dve strane, i koji omogućavaju uspešnu revitalizaciju Berlinskog procesa.

Treća tačka kaže da će „Prihvatajući Kosovo kao posebnu političko-pravnu realnost, Srbija zauzeti pasivnu poziciju i više se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama”. 
Prema izvorima Albanske pošte, neaktivno protivljenje članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama je specifičan i veoma snažan zahtev Srbiji.


Nakon objašnjenja ovih tačaka, dokument pojašnjava poziciju EU u celini i država pojedinačno u odnosu na status Kosova.


„Nakon drugog sporazuma za normalizaciju odnosa, pet nepriznajućih zemalja u EU pridružiće se ostalim 22 zemlje EU i priznati Kosovo. Ova unija omogućava Briselu da tretira članstvo šest država Zapadnog Balkana kao jedan blok“, navodi se u dokumentu do kojeg je došla Albanska pošta.

Predviđeno je i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, a ovaj put prolazi kroz četiri etape, ali je unapred utvrđeno da „pasivna pozicija Srbije ne rešava problem definitivno”.

„Članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama zavisi od veta Rusije u Savetu bezbednosti. Međutim, sve dok EU i SAD ne reše svoja pitanja sa Rusijom, posle drugog sporazuma o normalizaciji odnosa, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama prolaziće kroz ove faze”.

Prema predlogu, prva faza je „Kosovo postaje članica Saveta Evrope“Druga faza „Članstvo u Interpolu i Unesku”. „Treća faza, početak pregovora za pristupanje NATO-u, aplikacija za članstvo u EU“ i „Četvrta faza: Članstvo u UN“.

Na samom kraju je objašnjeno šta obe zemlje dobijaju ako potpišu sporazum i kakve bi bile posledice ako se dogovor ne postigne.

Što se tiče Kosova, ono „dobija priznanje pet država EU, otključavajući perspektivu za članstvo u NATO i EU“, dok „Srbija dobija ogromnu finansijsku pomoć i ekonomsku pomoć i biće prepoznata kao sila koja ekonomski i politički vodi region“.

Pošto Kosovo trenutno nema čak ni viznu liberalizaciju i praktično je izolovano, posledice nepotpisivanja imaju više veze sa vladom nego sa samom državom. 

U dokumentu se ističe potpuna izolacija Kurtijeve vlade, kao oblik pritiska koji bi uticao na dugovečnost vlade.


Dok, ako Beograd ne prihvati dokument, sledi „ekonomska i finansijska izolacija“, a ističe se i da će „pet država koje ne priznaju na kraju napustiti Srbiju i pridružiti se ostalim državama koje su priznale Kosovo“
Bez obzira na rezultat, ''EU će govoriti jednim glasom”.

Posle dešavanja u Ukrajini, pitanje jedinstva EU, protiv Kosova i Srbije, postalo je Ahilova peta za samu EU, zbog čega su Francuska i Nemačka posvećene praktičnoj, političkoj i pravnoj demonstraciji evropskog jedinstva.

Dakle, Srbija je stavljena u poziciju da postaje jasno da će u slučaju suprotstavljanja izgubiti i preko potrebnu ekonomsku i političku pomoć EU i podršku pet nepriznatih država.

Dokument je, kako je objašnjeno na početku, makro perspektiva, sačinjena kao nacrt objašnjenja ključne dinamike, i ne bavi se konkretnim elementima niti dogovorima jednim za drugim koji su do sada postignuti u Briselu – jedan od najproblematičnijih , Zajednica opština sa srpskom većinom.

Ono što je do sada viđeno, EU i druge zapadne diplomate žele da se sprovedu svi potpisani sporazumi, uključujući i Zajednicu, čemu se kosovska vlada protivi.

Izvori Albanske pošte, koji imaju direktna saznanja o aktuelnom procesu, potvrđuju da je, bez spremnosti Srbije da formalno prizna nezavisnost Kosova, veoma teško postići dogovor o Zajednici, koji bi obezbedio veći stepen autonomije. za kosovske Srbe. Drugim rečima, prilično se lako razgovori o Asocijaciji mogu premestiti u treću fazu dijaloga, kada evropska perspektiva Srbije i Kosova postane opipljiva.

*radni prevod, bold i italic FBD


Svaka vaša finansijska podrška za FBD, u iznosu koji sami odaberete,
važna nam je i značajna
u susret dvadesetoj godini našeg postojanja,
aktivnostima i zalaganjima da Srbija bude slobodna i u Evropskoj uniji.
Delujemo odgovorno ne pristajući na uslovljavanja.
Naši stavovi i svi sadržaji su javni i svima dostupni.
Da bismo takvi ostali računamo na individualnu i on-line finansijsku podršku
svih koji prate, poznaju i cene naš rad i sadržaje koje objavljujemo.
Podržite nas SAD!
H v a l a!