Oružane snage Ukrajine nastavljaju kontraofanzivu u nekoliko pravaca istovremeno.
Najuspešnija je u oblasti Harkov, gde je ukrajinska vojska od početka septembra oslobodila najmanje 300 naselja,
Za rusku vojsku, koja nije mogla da se zadrži na okupiranim teritorijama, povlačenje je bilo najveći poraz u ovom ratu.
Ruski portal Meduza objavio je 13. septembra 2022. razmišljanja nekoliko  vojnih stručnjaka saznala zašto Rusi nisu mogli da brane pozicije za koje su ruski političari obećali da nikada neće napustiti.
Originalni naslov teksta glasio je "Ako se ništa ne promijeni, Rusi će polako izgubiti ovaj rat" 



Zašto Rusija gubi u ratu u Ukrajini

Zašto ruski obaveštajci nisu otkrili mesto prodora i pravac ukrajinske ofanzive? Ili otvoreno, zašto komanda tome nije pridavala nikakav značaj? Uostalom, čak su i ruski ratni dopisnici još početkom septembra više puta izveštavali da se sprema ofanziva u regionu Balakleje. Da li je to problem u kvalitetu komandovanja? Ili snage Oružanih snaga RF jednostavno nisu bile dovoljne da se brane u nekoliko pravaca odjednom?

Pavel Luzin, vojni ekspert: Pre svega, to je nedostatak snaga, monstruozan nedostatak vojnog osoblja. Jer kada se šest meseci borite sa desetinama hiljada gubitaka , onda je malo toga ostalo od kopnenih snaga.

Pored toga, postoji problem sa obaveštavanjem. Elektronsko obavewštavanje  je ograničeno. Vazdušno izviđanje se vrši dronovima, ali su oni oboreni. A naša dva optička izviđačka satelita daju takve podatke da mogu samo da mapiraju letove [za lansiranje] projektila. Pored toga, ovi sateliti prolaze iznad iste tačke samo jednom u 16 ​​dana: ne postoji mogućnost brzog primanja podataka.

A da biste koristili javne podatke kao obaveštajne (što je takođe moguće), potrebni su vam ljudi sa mozgom i sistem koji omogućava da ti podaci slobodno kruže unutar vojne hijerarhije.

Najzad, recimo da su i videli da se sprema ofanziva – šta dalje? Gde mogu da nađu ljude? Tehniku?

Ipak je gotovo. Prošlo je šest meseci a od vojske gotovo ništa nije ostalo.

Henry Shlottman, analitičar, veteran američke vojske: Čitam ruske mreže – na primer, „Ribara“ i još nekoliko. I zaista, one su znali gde će Ukrajinci u kontranapad. Mislim da je i ruski Generalštab znao – ali su verovatno procenili da će ipak moći da se izbore sa predstojećom kontraofanzivom.

Osim toga, ruska strana nije u potpunosti razumela koliko su rezervi nagomilali Ukrajinci. U ruskoj OSINT zajednici su pomenuti neki brojevi, ali Generalštab ili nije verovao tim brojevima, ili je jednostavno potcenio Ukrajince. Ili su mislili da će glavni udar ipak pasti na Herson.

I sam sam koristio OSINT tehnike kada sam služio u američkoj vojsci – i znam da komanda ove podatke ne shvata uvek ozbiljno. Vojska takođe ima svoje, tajne načine prikupljanja obaveštajnih podataka, koji ponekad mogu biti u suprotnosti sa OSINT informacijama.

Drugi razlog [za uspešnu kontraofanzivu ukrajinskih trupa] je taj što ruske snage nisu na vreme odgovorile na dejstva Oružanih snaga Ukrajine. U regionu je bilo dovoljno ruskih trupa – posebno u Izjumskom. Ali videli ste i fotografije koje su kasnije stigle sa napuštenih ruskih položaja? Koliko je tamo ostalo (ruske ptrim fbd )vojne opreme!

Zašto Rusija nije uspela da efikasno koncentriše trupe? Zbog problema sa održavanjem i popravkom opreme, sa logistikom.Da sa logistikom. Da su ti tenkovi, napušteni kod Izjuma, na vreme napredovali u zonu napada Oružanih snaga Ukrajine, ishod događaja mogao bi biti drugačiji. Kupjansk je mogao ostati pod ruskom kontrolom.

Mislim da ruske snage jednostavno nemaju dovoljno rezervnih delova za tenkove. Na frontu su već pola godine – moguće je da se neki tenkovi rastavljaju za rezervne delove da bi ostali u pokretu.

Ofanzivu Oružanih snaga Ukrajine dočekale su jedinice Nacionalne garde i rezervisti – naravno, uz podršku snaga Zapadnog vojnog okruga, ali je Nacionalna garda bila ta koja je preuzela prvi napad. Pre mesec dana, inače, ovaj sektor fronta je bio bolje zaštićen, ali su snage Istočnog vojnog okruga odatle prebačene na jug, u Herson – a to se dogodilo neposredno posle serije ukrajinskih izjava da su se Oružane snage Ukrajine  koncentrisale na Herson.

Mick Ryan, vojni analitičar, general-major australijske vojske u penziji: Sigurno je bilo znakova da se nešto sprema u regionu – i vojni blogeri su to izvestili. Ali ruskoj vojnoj komandi situacija možda neće izgledati tako nedvosmislena.

Mnogo je primera u istoriji kada su se vojna „iznenađenja“ dešavala samo zato što su generali ignorisali upozorenja ljudi na terenu. „Holandska operacija“ koju je opisao novinar Cornelius Ryan u „Nedostižnom mostu “ je klasičan primer.

Takođe nije jasno da li je Rusija uopšte imala snage da odgovori na ovu pretnju. Na jugu je nagomilano dosta formacija, ali Ukrajina je velika zemlja i za prelazak sa juga na istok bi trebalo vremena.

- Da li ruska vojska uopšte ima rezerve? Ako da, gde su? Da li je moguće da je ruska komanda pripremala sopstvenu ofanzivu?

Henry Shlottman: Teško je reći. U ruskim regionima se, naravno, formiraju „dobrovoljački“ bataljoni, ali u konvencionalnim kopnenim snagama ostalo je malo rezervi.

Mik Rajan: Teoretski, rezerve treba da ostanu. Treći armijski korpus je zaista formiran, a neke od njegovih jedinica mogle su se čak uputiti na istok i severoistok Ukrajine.

Pavel Luzin: Ruska vojska nije pripremala nikakvu sopstvenu ofanzivu: već u julu ona je već  sposobnost napada. Mogli su da izvode odvojene  pojedinačne akcije ofanzivnog karaktera na određenim lokacijama, ali ofanziva velikih razmera više nije bila moguća.

Nema rezervi. Oni [Oružane snage Ruske Federacije] sada naoružavaju mornare: uzimaju ih iz flote, preoblače ih u maskirne uniforme, daju im mitraljeze, i mornari postaju motorizovani pešadinci i tenkisti.

Pripadnici bataljona za obezbeđenje su takođe naoružani: imaju dobru fizičku i taktičku obuku, ali su i dalje nepodesni za ofanzivna dejstva. Oni imaju svoje zadatke: zaštitu i odbranu vrlo specifičnih objekata, pratnju kolona u maršu, kontradiverzacije. Ali ne i za bivanje u rovovima i rat sa redovnom vojskom.

- Kako ocenjujete praksu kada se rezerve - novi odredi, pa čak i formacije - u potpunosti formiraju od " dobrovoljaca" ? Zašto ruska komanda ne šalje „dobrovoljce“ u postojeće formacije?

Henry Shlottman: Nisam siguran da znam odgovor - i sam sam radoznao. Američka vojska ima drugačiji pristup: na primer, tokom Vijetnamskog ili Drugog svetskog rata regruti su slati u postojeće jedinice, u kojima su postojali veterani koji su mogli da prenesu iskustvo pridošlicama.

Možda su jedinice koje su već bile u Ukrajini toliko iscrpljene da je ruska komanda jednostavno odlučila: „Dobro, da formiramo nove“?

Mick Ryan: Iskusni oficiri mogu da obučavaju regrute samo kada nisu na frontu. Neće uspeti da im se poveri i jedno i drugo.

Pavel Luzin: Znate li koliko je takih „dobrovoljaca“? Hiljade se mogu izbrojati na prste jedne ruke. U stvari, nema „dobrovoljačkih rezervi“ – to je obmana birokratije, tako regioni odgovaraju na politički poredak [Moskve]. Uzimaju i okače oglase: „Momci, regrutujemo! Sve stare do 60 godina. Iskustvo nije bitno! Sakupiće 150 luzera, poslati ih: polovina iskoči u prve dve nedelje borbene koordinacije - vraćaju se kući ili svojom voljom, ili zbog „pogoršanja prostatitisa“. A preostala polovina dolazi na front i umire.

I kako da dopunite postojeće jedinice sa njima? Postojeći su u Ukrajini, ne mogu [paralelno sa borbama] da rade i sa regrutima. A ako se te jedinice šalju [u Rusiju] na snabdevanje [sa „dobrovoljcima“], onda opet: oficiri nisu spremni da rade sa „društvenim ološem“. Jasno je da su za našu vojsku, iako u njoj nisu baš posetioci Ermitaža,  ovi takozvani „dobrovoljci“ su još gori. Oni su društveno dno. Stoga ih sakupljaju u posebne jedinice. Ko bi [od iskusnih oficira] želeo da njima komanduje?

– Mobilizacija u Rusiji nikada nije objavljena, po broju trupa sada višestruko zaostaju za ukrajinskim . Da li je to glavni razlog poraza ruske vojske kod Izjuma?

Pavel Luzin : Glavni razlog za sadašnji poraz je idiotizam ruskih vlasti. Idiotizam i psihopatija. Zato što su postavili cilj koji nijedna vojska ne može da ispuni. Osim toga, sama autoritarnost ruske vlade onemogućava postojanje oficira koji umeju da misle svojom glavom, dok se protiv njih bori dobro motivisana i obučena regularna vojska [Ukrajine] koja imaju i razumevanje zašto se bore.

Ali čak i sama mobilizaciona vojska je u Rusiji nemoguća već nekoliko decenija. Redovna obuka rezervista je u našoj zemlji prestala je još sedamdesetih godina prošlog veka: tehnika i taktika su se već toliko uznapredovale da je sa rezervistima jednostavno bilo nesvrsishodno raditi. Postalo je beskorisno jednom godišnje ili svake druge na poligonu okupljati gomilu penzionisanih vojnika i diplomaca vojnih odseka da bi ih nešto naučili.

Sovjetski generali još nisu shvatili da vojska treba da postane profesionalna i ugovorna, i jednostavno su se fokusirali na rad sa onima koje imaju – sa redovnom raspoređenom vojskom, poentirajući na radu sa rezervom.

Kontra-reforme [bivšeg ministra odbrane Anatolija] Serdjukova, koje su tada sprovedene u našoj zemlji, od 2009 do 2012, postavljene su na kraju perestrojke. Serdjukov je demontirao institucije mobilizacione vojske: kadrovske jedinice su raspuštene . Redovne obuke rezervista nema, odnosno posle tri-četiri godine čovek koji je odslužio gubi veštinu. Ni mehanizam vojne registracije po mestu prebivališta sada ne funkcioniše: postoji samo za početnu registraciju. A ako se osoba, koja je služila i postala deo rezerve, preselila, onda to znači : izgubljen je.

Ovo je tehnički aspekt stvari, ali postoji i politički: kada objavite mobilizaciju, vlast delegirate generalima. Ali Kremlj generalima ne veruje. Mogu, naravno, da pokušaju da i to objave,( mobilizaciju)  – ali to će biti poslednje što će učiniti. Doći će do potpunog kolapsa – i u privredi i u društvu.

Postoje samo dve vrste mobilizacije: [prva] patriotska „republikanska“ – kao za vreme Francuske revolucije, Američkog građanskog rata, ili kao sada u Ukrajini – kada je Otadžbina u opasnosti, a ljudi veruju svojoj moći.
A [drugu] nasilnu,  takvu su izvršili, na primer, [Vladimir] Lenjin, [Lev] Trocki, [Josif] Staljin, Mao [Cedong], Ho Ši Min, Pol Pot.

Štaviše, samo seljaci mogu biti prisilno mobilisani: kada komesar sa revolverom i dva vojnika sa puškama dođe u selo, oni postroje sve ljude u selu i kažu: „Ili ćemo sada pucati na svakog desetog, ili ćeš taj ići. sa nama." I dok seljaci gaze u drugi red – u dronjcima, izgladnjeli i pate – oni se kolektivnoopijaju. Imaju „Stokholmski sindrom“. A kad dođu u ovu drugu sredinu, daju im pušku i kažu: „Ubijte ove“. Tako se na silu formiraju vojske.

Za nasilnu mobilizaciju potrebno je selo – a sada u Rusiji nema sela. Kako ćete se prisilno mobilisati u Jekaterinburgu, u Permu, u Novosibirsku? Trčati niz ulicu i skupljati ljude? Samo iseku sve ove "sakupljače" - i to je to.

Mick Ryan: Ukrajinci se sada bore za opstanak svoje zemlje, dok su same Oružane snage Ukrajine su prošle kroz značajne reforme od 2014. godine. Ruski vojnici su, naprotiv, poslati na front bez odgovarajuće obuke - ili su čak mislili da idu na vežbe .

Henry Shlottman: Upravo iz tog razloga [razlika u broju neprijateljskih trupa] Rusija može da izgubi ceo rat. Ali poslednji poraz je, pre, posledica neuspeha vojne obaveštajne službe i logistike. Ne mislim da su ukrajinske oružane snage imale odlučujuću brojčanu prednost ovde – samo ruske snage nisu bile na pravom mestu da zaustave Ukrajince.

– Zašto je ruska vojska tokom leta izgubila inicijativu koju je imala?

Pavel Luzin: Ruska vojska nije imala šanse da pobedi u ovom ratu, o čemu su pre rata pisali penzionisani general [Leonid] Ivašov i pukovnik u penziji [Mihail] Hodarenok . Pa ruska armija je u junu, u julu izgubila inicijativu – u čemu je razlika?

Henry Shlottman: Problemi sa logistikom, naravno. Pa, „rat na iscrpljivanje“ je učinio svoje: jedinice i dalje gube ljude i opremu i više ne mogu da izvode ofanzive.

Mick Ryan: Pre svega, Ukrajinci su odlučili da se ne bore na način na koji su ih Rusi terali – sa metodama mlevenja „rata na iscrpljivanje“ na koje je Rusija navikla u poslednjih 100 godina svoje vojne istorije. Oružane snage Ukrajine počele su da napadaju Oružane snage Ruske Federacije na oslabljenim sektorima fronta, počele su da ulaze u pozadinu, presecaju kanale snabdevanja. Podrivaju moral ruske vojske. I sada izgleda da nema pravog odgovora na akcije Ukrajine.

- Da li je tačno da ruska vojska nije mogla da se bori u skladu sa svojom doktrinom ?

Pavel Luzin: Ona nije bila u stanju da se bori u skladu sa svojom doktrinom, jer nije predviđala uništenje susednih država i genocid. Ona je podrazumevala učešće u kratkoročnim operacijama isključivo odbrambenog karaktera (u sastavu koalicija i međunarodnih snaga) ili u ofanzivnim operacijama daleko od ruskih granica.

Henry Shlottman: Mislim da je sve u redu sa ruskom vojnom doktrinom – u SAD se, naravno, aktivno proučava. Oslanja se na artiljeriju i izviđanje, ali kada jedno od njih prestane da radi kako treba (na primer, ako obaveštajni podaci ne daju artiljeriji pravovremene i tačne podatke o neprijateljskim ciljevima), sve se kvari. I sada ruska artiljerija, uprkos svojoj vatrenoj moći, ne nanosi presudnu štetu Ukrajincima.

Mick Ryan: Rusi su zaista odlučili da ignorišu sopstvenu doktrinu, iz nekog razloga. I oslanjali su se na scenario po kome su Ukrajinci trebalo da pozdrave svoje „oslobodioce“, i da se rat završi za nekoliko dana.

Oružane snage Rusije su se spremale za pobednički pohod na Kijev, a ne za dugi rat, i stoga su u bitku ušle sa ne baš dobro uspostavljenom logističkom podrškom,sa nedovoljno pripremljenom artiljerijom i sa ne u potpunosti raspoređenom opremom za elektronsko ratovanje.

– Koje su glavne slabosti u organizaciji ruske vojske i njenim metodama ratovanja?

Mick Ryjan: Ruska vojska se previše oslanja na vatrenu moć svoje artiljerije – kao da je to jedini način da pobedi.A dobra komanda obično pokušava da zaštiti živote svojih vojnika. Drugačije su se pokazali komandanti ruske vojske.

Pavel Luzin: Glavna slabost je autoritarna država i netržišna ekonomija. I ludilo lidera koji postavljaju kanibalističke ciljeve.

Henry Shlottman: Nedostatak taktičke i operativne fleksibilnosti. Rusi nisu mogli na vreme da odgovore na dejstva Oružanih snaga Ukrajine. Generalštab je možda razumeo šta se dešava - ali niz komandni lanac, komandanti divizija i brigada, informacije su se prenosile presporo. U vreme brze ukrajinske ofanzive, ovo je postalo problem.

A ako se ništa ne promeni, onda će Rusi samo polako izgubiti ovaj rat.

*radni prevod, bold i italic FBD

 
Svaka vaša finansijska podrška u iznosu koji sami odaberete,
važna nam je i značajna
u susret dvadesetoj godini našeg postojanja,
aktivnostima i zalaganjima da Srbija bude slobodna i u Evropskoj uniji.
Delujemo odgovorno ne pristajući na uslovljavanja.
Naši stavovi i svi sadržaji su javni i svima dostupni.
Da bismo takvi ostali računamo na individualnu i on-line finansijsku podršku
svih koji prate, poznaju i cene naš rad i sadržaje koje objavljujemo.
Podržite nas SAD!
H v a l a!