Skrivena značenja homofobije


Međunarodna organizacija CEPA, Centar za analizu evropske politike,  8.juna 2022. godine u sklopu projekta  analiza posledica agresije na Ukrajinu objavila je i ovaj tekst koji je napisala ruska analitičarka KSENIYA KIRILLOVA u kom se razobličavaju stvarni motivi i posledice Putinove odbrane tzv. porodičnih vrednosti. 
Originalni naslov glasio je ''Rusija kao homofobna država''

Budući da su u Srbiji sve glasniji sledbenici Putinove politike potiskivanja LGBT osoba  i pravoslavlja u ruskoj rasveti i tumačenju i da oni sve ozbiljnije ugrožavaju EU kandidaturu Srbije prenosimo ovaj tekst u celini i bez izmena.


     Kseniya Kirillova
 

2022. obeležava se 10 godina od prvog zakonodavnog napada Vladimira Putina na građane na osnovu njihove seksualne orijentacije. 
Ovaj zakon, koji zabranjuje “propagandu homoseksualizma i pedofilije među maloljetnicima”,
usvojen je marta 2012. godine i obuhvatio je grad Sankt Peterburg.
Sledeće godine je slična zabrana stupila na snagu u ostatku zemlje.

Neposredno nakon usvajanja saveznog zakona O zabrani propagande netradicionalnih seksualnih odnosa među maloletnicima“, sociolog Aleksej Levinson napomenuo je da se njime zadire u „slobodu svih ljudi da izraze svoje mišljenje u javnom prostoru“. Od tada se, kako ističu aktivisti za ljudska prava, progon LGBT osoba u Rusiji svake godine povećava, odražavajući rast agresivne homofobične propagande.

PROGON LGBT OSOBA

U decembru 2014. Human Rights Watch je objavio izveštaj o progonu LGBT zajednice u Rusiji.
Prema rečima aktivista, nakon uvođenja zakona 2013. godine, „povećan je broj napada na LGBT osobe širom Rusije, kako od strane pojedinaca tako i od strane organizovanih homofobičnih grupa.
Osim toga, pojačani su napadi na branitelje LGBT prava.
”Aktivisti su prijavili kampanje uznemiravanja i zastrašivanja LGBT nastavnika, branitelja ljudskih prava, i što je najvažnije, potpunu neaktivnost agencija za sprovođenje zakona kao odgovor na akte nasilja.-’’

Istovremeno, poznati LGBT aktivista, politički izbeglica iz Rusije, i šef emigrantske organizacije RUSA LGBT DC, Gleb Latnik, u intervjuu ovom autoru, napominje da su oni na meti ovog zakona retko bili proganjani isključivo zbog njihove seksualne orijentacije.Mnogi su jednostavno politizovani napadom vlasti na njihovu slobodnu egzistenciju.

Kada je uveden ovaj zakon, odmah sam shvatio da njegov glavni cilj nije toliko borba protiv homoseksualaca, već stvaranje u društvu imidža neprijatelja pogodnog za propagandu”, rekao je Latnik.
“U pozadini ovakve diskriminacije, LGBT osobe su sebe počele doživljavati kao zasebnu zajednicu, a mnogi njeni predstavnici u tom trenutku prvi put su zauzeli aktivnu političku poziciju. Upravo je ova pozicija postala razlog za represije nad aktivistima.”


OSNOV KAMPANJA PROTIV ZAGOVORNIKA LJUDSKIH PRAVA

Drugi aktivisti se slažu. Igor Kočetkov, suosnivač javnog pokreta Ruska LGBT mreža, takođe je priznao da je zakon iz 2013. imao prvenstveno ideološki značaj i da se „koristi u informativnim kampanjama za izazivanje mržnje, uključujući i protiv branitelja ljudskih prava“.

Eskalacija agresije se tokom godina povećala na dva načina.

Prvo,
usađivanje mržnje prema ljudima drugačije seksualne orijentacije postalo je osnova za progon disidenata i aktivista unutar Rusije kao „ skrivenih neprijatelja “, „odvlačeći rusku omladinu u provaliju“. 

Drugo,
homofobična propaganda je postala jedno od opravdanja za rusku konfrontaciju sa Zapadom, koji je optužen za „promovisanje homoseksualizma kao instrumenta političkog uticaja“ kako bi „uništio Rusiju iznutra“.

Takvo podsticanje mržnje prirodno je dovelo do porasta svakodnevnog nasilja nad LGBT osobama – ne samo aktivistima, već i mnogim drugima. 
Prema 
sociološkom istraživanju koje je sproveo Levada centar u oktobru 2021. godine, procenat Rusa koji bi odraslima uskratili pravo na ulazak u istopolne veze po obostranoj saglasnosti dostigao je 69%
U tom kontekstu, nasilje nad „ljudima netradicionalne orijentacije“ se svake godine povećavalo, dostižući svoj radikalni vrhunac u Čečeniji.

Od februara 2017. godine u toj republici traje prikrivena, zvanično sankcionisana kampanja protiv LGBT zajednice. 
Osumnjičeni za homoseksualizam su premlaćivani, držani u tajnim zatvorima ili čak ubijani. 

U aprilu 2021. godine, predstavnici berlinske organizacije za ljudska prava, Evropskog centra za zaštitu ustavnih i ljudskih prava (ECCHR), 
podnijeli su tužbu nemačkom saveznom tužilaštvu. Situacija je toliko ozbiljna da aktivisti kažu da je riječ o zločinima protiv čovječnosti.

OSNOVE KVAZI IDEOLOGIJE


Paralelno s tim, učestalija je politička represija protiv LGBT aktivista širom Rusije, najčešće u skladu sa širokim zakonom o „stranim agentima“ prilagođenom tužiocima.
U novembru 2021. Ruska LGBT mreža je označena kao takva.Njen osnivač, Kočetkov, 
napomenuo je da je ovo treći put da je označen kao strani agent - dva puta za organizaciju i jednom kao pojedinac.

Shodno tome, uz opšti porast političke emigracije koji je uočen od 2012. godine, povećan je i broj LGBT osoba koje napuštaju Rusiju.

Kako su emigranti priznali autoru, najčešći razlog odlaska je bio strah za svoju budućnost i potreba da prestanu da kriju svoju vezu od drugih, u pozadini stalne brige o nasilju.


Od ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, homofobična propaganda je proširena sa jednog od potpornih stubova ruske kvazi-ideologije kako bi uključila opravdanje za njen agresorski rat
Konkretno, poglavar Ruske pravoslavne crkve,
patrijarh Kiril (Gundjajev), ključni saveznik režima, koristio je propoved da opravda potrebu za ratom protiv Ukrajine, citirajući stanovnike Donbasa koji navodno „ne odobravaju držanje parade homoseksualaca.”

Istovremeno, prema Latnikovim riječima, udio ruskih LGBT osoba koje podržavaju rusku agresiju je manji nego među širom populacijom.

Mnogi ljudi razumeju da ako ruska propaganda laže o LGBT pripadnicima, može lagati i o svemu ostalom. Shodno tome, ovi ljudi su aktivniji u izražavanju svog stava protiv rata i zbog toga je veća verovatnoća da će postati žrtve represije”, rekao je on.

Još uvek se ne zna tačan broj onih koji su napustili Rusiju od 24. februara.

Krajem maja procene sociologa kreću se od 
150.000 do 3,8 miliona . 

Štaviše, nemoguće je reći koliki je procenat onih koji su otišli LGBT.
Većina Rusa otišla je u zemlje s bezviznim režimom, poput Turske, Jermenije ili Gruzije.
Prema rečima aktivista, za razliku od mnogih prognanika 
koji svoj odlazak smatraju privremenim, manje je verovatno da će se pripadnici LGBT zajednice nadati povratku u Rusiju.

ŠTOKHOLMSKI SINDROM 

Ipak, Gleb sa žaljenjem konstatuje da, prema njegovim ličnim zapažanjima, oko polovina LGBT zajednice u Rusiji (ne računajući aktiviste) ispoljava isti štokholmski sindrom, pa čak i homofobiju prema sebi kao i ostali Rusi, jer su internalizovali državne propagandne teme .

“Oni sebe smatraju 'perverznjacima' i slažu se da ne bi trebalo javno da demonstriraju svoju vezu.
Kao i njihovi heteroseksualni sunarodnici, ovi ljudi su prilično izolovani, plaše se aktivnog izražavanja svog stava i skloni su slaganju sa vlastima.
I ja i drugi aktivisti više puta smo od njih čuli kritike da smo mi krivi za negativan odnos prema LGBT osobama, jer otvoreno izražavamo svoju homoseksualnost”, rekao je.



*  Autorka je analitičarka fokusirana na rusko društvo, mentalitet, propagandu i spoljnu politiku. Autorka brojnih članaka za Jamestown Foundation, a pisala je i za Atlantic Council, Stratfor i druge.

**  bold i italic FBD