O Vučiću i Srbiji, a iz Rusije

Pet meseci nakon početka rata u Ukrajini, Srbija je i dalje jedina evropska zemlja koja odbija da uvede sankcije Rusiji, iako formalno osuđuje agresiju. U kontekstu, na primer, Bugarske, koja je nedavno najavila proterivanje 70 ruskih diplomata odjednom, politika Beograda može delovati prokremljovska. Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja da balansira između Rusije i Zapada, pokušavajući da iz ove konfrontacije izvuče maksimalnu političku i ekonomsku korist.
Ovo je početak teksta koji je za ruski internetski portal THE INSAJDER napisala ruska novinarka JULIJA PETROVSKAJA, a koji je objavljen 25. jula 2022. pod originalnim naslovom
''
Dvolični Vučić. Kako srpski predsednik balansira između Rusije i Zapada tokom rata''
 


               Julia Petrovskaya

Ostavite priču da je ovo lokalni ili regionalni rat. Ceo zapadni svet je u ratu sa Rusima preko Ukrajinaca, to je gotovo globalni sukob. Jedino što nedostaje jeste značajan sukob u Aziji”, govorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić o svetskim stvarima pre neki dan u intervjuu za TV Pink . 
Vučić je među onim političkim liderima koji ni na koji način ne mogu da utiču na rešavanje protivrečnosti vezanih za rat na istoku Evrope, ali je Srbija istovremeno među zemljama koje zavise od saradnje i sa Rusijom i sa Zapadom.

Vučić je od početka rata, uoči jasno pojačanog pritiska na njega, slao različite signale partnerima na Istoku i Zapadu, predstavljajući određene korake kao iznuđene i naglašavajući želju da se zaštite srpski interesi. Tako je delimično kompenzovao svoje odbijanje da uvede sankcije Rusiji podržavši nekoliko međunarodnih rezolucija koje osuđuju postupke Moskve. Neki posmatrači su bili iznenađeni što Srbija nije iskoristila priliku da se "uzdržala" od glasanja o suspenziji članstva Rusije u Savetu za ljudska prava UN. Ali Vučić se verovatno plašio da će zapadni partneri to shvatiti kao „podršku agresoru“.

Vučić je ruskoj publici rekao da je delovao pod pritiskom zapadnih zemalja, a zapadnim zemljama da podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da rusku operaciju smatra greškom, ali da treba da razmišlja o interesima svoje zemlje, koja, kako je rekao podseća, da su ke moćne zemlje NATO-a bombardovale 1999. Same sankcije smatra neefikasnim.

Gasna klopka 

Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija se suočavala sa godinama pritiska da svoju spoljnu politiku uskladi sa evropskom, ali mora da ima posla i sa Moskvom, koja pruža diplomatsku podršku Kosovu i određuje cenu gasa. Ova cena, kao što znate, formirana je pod uticajem različitih političkih faktora, a srpske vlasti bi želele da izbegnu dodatne rizike, s obzirom na skoro 100% zavisnost od ruskog snabdevanja i jednostavnu činjenicu da je prava alternativa koja bi potpuno isključila saradnju sa Gazpromom, trenutno ne postoji u regionu. Inače, najnoviji ugovor, koji je Vučić dogovorio sa Kremljom krajem maja, više nije isplativ kao prethodni (nova cena je oko 400 dolara za hiljadu kubnih metara gasa umesto 270), 

Posle aprilskih izbora, na kojima je Vučić zadržao predsednički mandat i kontrolu nad parlamentom, SAD i EU su očekivale da će se Beograd primetnije distancirati od Kremlja. Ali značajna prilagođavanja u ruskom pravcu još se nisu dogodila. 
Istovremeno, bez objektivnih razloga, Vučić odugovlači sa formiranjem nove vlade, koja obično uključuje uslovno proruske (poput ministra odbrane Aleksandra Vulina) i prozapadne ličnosti. 
Neki posmatrači smatraju da nepostojanje novog kabineta predstavlja prepreku toliko željenom preispitivanju odnosa sa Rusijom. Nova vlada, sudeći prema informacijama iz provladinih medija, može se formirati tek u avgustu. Čini se da srpski lider pokušava da iskoristi svaku ustavnu priliku da odloži uvođenje sankcija,

I iako su srpske vlasti u više navrata obećavale da neće uvoditi embargo, ova pozicija nije tako čvrsta. I sam Vučić je izjavio da će se protiviti antiruskim sankcijama dok "Srbija ne bude primorana da postupi drugačije". 
Srpski lider je ove reči stavio u kontekst evropskih integracija, koje su i dalje strateški cilj Beograda. 
Pozivi Beogradu da svoju politiku uskladi sa EU još ne prete da blokiraju evropski put Srbije, ali se rat u Ukrajini, status kandidata i pitanje sankcija obično pominju u istom kontekstu. 
U tom smislu, ne može se isključiti da će izgledi Srbije za evropske integracije uskoro biti dovedeni u pitanje ako odbije da se distancira od Moskve.

Saučesnik dezinformacija Kremlja

Od početka rata u Beogradu nije primljena ni jedna visoka ruska ličnost. 
Krajem februara otkazana je poseta sekretara Saveta bezbednosti Rusije Nikolaja Patruševa, a u junu je propala naširoko najavljivana poseta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, pošto Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija nisu dale dozvolu da leti kroz njihov vazdušni prostor. 
I dok su srpski lideri zbog toga pokazali ogorčenost, najverovatnije su odahnuli. Nisu morali biti ljubazni prema njemu pred TV kamerama usred rastućih optužbi za masovne ratne zločine i pružiti mu platformu za tradicionalne antizapadne izjave.


S druge strane, Vučić je u više navrata uhvaćen kako olakšava propagandu i dezinformacije Kremlja: srpski provladini mediji često naginju prokremljovskom narativu kada prate događaje oko Ukrajine. 
Na primer, tabloid Informer, koji je blizak srpskim vlastima, bio je jedno od izdanja koje je nakon početka ruske invazije na naslovnoj strani objavilo poruku da je „Ukrajina napala Rusiju“. 
Ova lažna vest nije opovrgnuta i još uvek je dostupna čitaocima. 
Srpske vlasti dugo su pomagale Kremlj u promovisanju njegove informativne politike. 
Beograd je posebno nastojao da pomogne rad propagandnog kanala RT u Evropi. 
Televizijski kanal na njemačkom jeziku RT auf Deutsch (RT DE), pokrenut krajem prošle godine po srpskoj licenci, brzo je skinut sa programa, a cela priča se pretvorila u skandal.

I sam Vučić ponekad pravi čudne izjave koje nisu zasnovane na činjenicama. Tako je srpski lider u već pomenutom intervjuu za TV Pink tvrdio da bi svet upao u pakao ako svetski lideri ne poslušaju predloge ruskog predsednika Vladimira Putina. „Znam šta nas čeka. Čim Putin završi posao u Seversku, Artjomovsku, Bahmutu i Soledaru, a zatim na drugoj liniji: Slavjansk – Kramatorsk – Avdejevka, sledi njegov predlog. Ako oni to ne prihvate, a nemaju nameru da to urade (što je i logično), idemo dođavola“, rekao je Vučić. 
Ovaj citat u originalu možete čuti ovdje , s početkom u 1:49:00.

Reči srpskog predsednika, saglasne sa izjavama ruskih propagandista o "nuklearnom pepelu", odmah su preneli ruski mediji i prokremljanska izdanja na Balkanu. 
Neki učesnici diskusija na internet forumima bili su iznenađeni saznanjem predsednika Srbije: „Srbin se dobro informiše. Sve gradove je naveo jasno i tačno. Ali iznenađuje nešto drugo: Vučić, koji inače ne govori o detaljima rusko-ukrajinskog sukoba, pozvao se da prokomentariše situaciju u ratnoj zoni i samouvereno prognozira neki užasan ishod, pojačavajući atmosferu straha na Balkanu i ne otkrivajući mu navodno poznate detalje Putinovog plana. Novinara, koji je sa srpskim liderom razgovarao oko dva sata i trudio se da izgleda pedantno, nisu zanimali ni ovi detalji. Vucic je najverovatnije lagao,

Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj su se skupovi podrške politici Kremlja održavali od početka ruske ofanzive na Ukrajinu i gde su grafiti koji prikazuju Putina ili slovo "Z" koje je jedan od simbola invazije, periodično se pojavljuju.
 Upravo pod Vučićem  pokazuju studije Srbija je otvorila vrata ruskom uticaju i širenju prokremljanskih simpatija u regionu. Ovde se pojavilo na desetine proruskih organizacija sa neshvatljivim finansiranjem, koje se bave promocijom konzervativne agende, pozitivnog imidža Putina, iskrivljavanjem koncepta demokratije i demonizacijom Zapada.

Nema dalje konvergencije

Vučić, koji bolje od drugih zna da iskoristi simpatije srpskog biračkog tela prema Rusiji,se ne meš. Naprotiv, to mu daje priliku da demonstrira Zapadu da ima "alternativu". 
I dok srpske vlasti nemaju nameru da odustanu od članstva u Evropskoj uniji, koja čini skoro dve trećine srpske trgovine i investicija, ili da počnu da produbljuju integraciju u okviru EAU koju je kreirao Kremlj, već pokušavaju da iskoriste ruski faktor i dvosmislene signale za smanjenje pritiska sa Zapada. 
Pre svega, to se tiče pitanja Kosova: Vučić bi želeo da što više odloži priznavanje nezavisnosti otcepljene pokrajine sa 90% albanskog stanovništva, što je suštinski neizbežno sa EU integracijama.

Kremlj će – a to mu je posebno važno u kontekstu dugotrajnog sukoba u Ukrajini – nastojati da održi “strateško partnerstvo” sa zemljom koja sa svojim nedovršenim sukobima i integracionim projektima ostaje odskočna daska za ruski uticaj na Balkanu. 
I iako događaji poput prekida Lavrovljeve posete Beogradu potvrđuju ograničenost instrumenata ruskog uticaja, sama činjenica da Srbija ostaje neka vrsta „saveznika“ i ne dozvoljava izgradnju jedinstvenog antikremljanskog fronta u Evropi, sa propagandne tačke gledišta, veoma je značajna.

Beograd već dugi niz godina pokazuje toleranciju prema spoljnopolitičkim ambicijama Kremlja. 
Čak i nakon aneksije Krima, srpske vlasti (iako nisu priznale Krim kao ruski) nastavile su da šire vojne veze sa Rusijom i bezbednosnu saradnju. 
Zajedničke vežbe održavane su dva puta godišnje, Beograd je rado prihvatao rusku vojnu opremu na poklon. Međutim, daljeg približavanja najverovatnije neće biti, pogotovo što u srpskoj političkoj eliti sve glasnije odjekujuju antiruski glasovi .

Ukoliko se sukob bude odugovlačio, Beograd će morati da preispita odnose sa Moskvom kako ne bi rizikovao veze sa glavnim finansijskim donatorima i garantima bezbednosti na Balkanu. 
Nastavak rata vodiće do dugoročne izolacije Rusije, kolosalne štete po njenu ekonomiju i slabljenja globalnog uticaja, što je automatski čini nezgodnim i neisplativim partnerom. 
U spoljno-ekonomskim odnosima Srbije pre rata Rusija je bila na četvrtom mestu (posle Nemačke, Italije i Kine) sa obimom međusobne trgovine od 2,5 milijardi dolara, neznatno ispred zemalja poput Mađarske i Rumunije. Obim ruskih investicija u Srbiji procenjen je na 3 milijarde dolara, u narednim godinama ove brojke će se očigledno pogoršavati, a Rusija još dugo neće moći da priušti velike projekte na Balkanu.