Skrivene priče o Vojsci Rusije
Ruski mediji retko pišu o vojnicima ruske vojske koji su poslati u rat u Ukrajini, a pogotovo o onim ruskim vojnicima koji se s tim ne slažu, kao ni sa uslovima u kojima vrše svoju vojničku dužnost.
MEDIJAZONA sabrala je tekstove o tome koji su objavljivljeni u više ruskih medija i 22. jula 2022. objavila ih u zbirnom tekstu pod orginalnim naslovom
''Desetine ili stotine ruskih vojnika koji su odlučili da se povuku iz službe nalaze se u pritvoru u regiji Lugansk. Pokušavaju da ih vrate na front''
Ova fotografija Table srama istaknuta u jednoj ruskoj vojnoj jedinici sa imenima nepoćudnih vojnika
možda će u budućnosti biti tabla ponosnih
U oblasti Lugansk u Ukrajini, koju kontroliše ruska vojska, u pritvoru se nalazi nekoliko desetina ili stotina ruskih vojnika koji su odlučili da prekinu borbu i napuste vojsku. Ovo javljaju novinari pozivajući se na samu vojsku, njihovu rodbinu i aktiviste za ljudska prava.
Grad Bryanka naziva se mestom zatočeništva barem dela odbijenih. Kako prenosi Mediazona , spominje se kao lokacija "neformalnih" zatvora samoproglašene LNR od 2014. godine.
Prema publikaciji "Nimage", koja je posvetila mnogo materijala ovoj temi , najmanje 234 vojna lica se nalaze u Bryanki; Izdanje piše da je u ovom gradu organizovan "specijalni centar" za "odbijenike".
Aleksej Tabalov, šef projekta za ljudska prava "Škola regruta", rekao je 21. jula u emisiji "Sadašnje vreme" da bi tamo moglo biti više od 80 ljudi. Sudeći po pričama vojnika i njihovih rođaka, ljudi se drže u podrumima u manjim grupama
Novinarima su o pritvoru u Brjanki, posebno, ispričale majke dvojice vojnika iz inženjerijske i snjaperske čete sa sedištem u Abhaziji - Artema Goršenina i Nikite Lazareva. Kako proizilazi iz njihovih reči, nakon što su vlasti odbile da prihvate izvještaje o otpuštanju, grupa vojnika koja je provela tri i po meseca u ratu napustila je svoje položaje u Hersonskoj oblasti i samostalno stigla do komande na Krimu. Tamo im je rečeno da će ih preko Rostovske oblasti poslati u Abhaziju, gdje će navodno moći da raskinu ugovore. Međutim, u stvarnosti su odvedeni iz Rostovske oblasti u Brjanku.
Prema rečima majke Artjoma Goršenjina, sin joj je rekao da je vojska prvo bila smeštena u školskoj zgradi, gde je bilo više od 160 ljudi, a zatim su podeljeni u grupe od po 20 ljudi i pozatvareni u podrume. Čuvali su ih "muzičari" - verovatno je reč o plaćenicima iz PMC Wagner.
“Spavamo na nosilima. Nema svetla, sedimo u mraku. Rekli su da nikog neće poslati kući. Prvo istražni zatvor, pa “usna”, pa sud. A vrsta suda će biti ovdje, u Lugansku ”, citira ga Current Time . Sadašnje vreme i Nestka objavili su i fotografije snimljene u podrumu. Prikazuju mračne, prljave sobe sa nosilima i madracima na podu.
Artem Goršenin je rekao da vojnici sede u podrumu "bez hrane"; stvari su im oduzete, a telefoni su im “polomljeni na licu mesta”. Kako proizilazi iz publikacija, on jeuspeo da sakrije telefon, ali je tada, prema rečima njegove majke, neko drugi počeo da se dopisuje s njom umesto njega.
Otac drugog 23-godišnjeg vojnika rekao je Nestki da je njegov sin, koji se od kraja marta borio u Ukrajini, početkom jula napisao ostavku i nakon toga završio u podrumu u Brjanki. Vojnik je svom ocu rekao da oni koji su napisali ostavku “imaju izbor: iz podruma se mogu ili vratiti u svoju jedinicu i nastaviti službu, ili preći u drugu jedinicu, ali i ostati na frontu”, piše Nestka.
Iz priča rođaka vojske proizilazi da se ljudi povremeno odvode iz podruma i šalju u istražni zatvor. Šta se dalje dešava sa njima, nije poznato.
Druga grupa vojnika za koje se čini da su privedeni u regiji Lugansk posle odluke o raskidu ugovora su vojnici iz 11. posebne vaydušno-jurišne brigade stacionirane u Burjatiji. Kaplar Ilja Kaminski rekao je za Current Time da je napisao oko 20 ostavki i da nijedna od njih nije razmatrana.
Current Time je objavio snimak razgovora zamenika komandanta brigade za vojno-politički rad sa vojnicima koji su odlučili da daju otkaz; na njemu im potpukovnik nudi druge mogućnosti za nastavak službe.
Da budu obezbeđenje komandnog mesta, obezbeđenje artiljeraca. Niko ne želi? Kaže komandant brigade, pitajte ko želi da čuva drugu posadu topa. Ima li takvih? Tri dana za zadatke, šest dana u petokraku. Oni vam sve olakšavaju. Ljudi, upozoravam vas, ovo je ekstreman predlog. Ako među vama, prema predlozima koje je dao komandant brigade, nema onih koji žele da - čuvaju artiljerijske posade, neću vas zadržavati. Imate vremena do 18:00. Nakon 18 sati ne prihvatam nijednu prijavu.
Ilja Kaminski i njegove kolege rekli su aktivistima za ljudska prava da su vlasti počele da ima prete zbog izveštaja o otpuštanju. Prema rečima jednog od vojnih lica, odbijači su u grupama odvedeni u kancelariju komandanta, gde su nekoliko dana držani u garaži, a zatim poslati u istražni zatvor u blizini Luganska. “Rekli su da su napravili jurišni odred kod Luganska, a nakon SIZO-1 sve šalju tamo”, citira Mediazon priču ovih vojnika.
Rođaci devetoro vojnika po ugovoru iz ove jedinice, koji se navodno nalaze u istražnom zatvoru u Lugansku, 21. jula su napisali žalbu tražeći njihovo puštanje na slobodu. Apel je upućen ministru odbrane Ruske Federacije, vojnim tužiocima, Savetu Federacije i Komitetu majki vojnika.
Medijazona je 21. jula javila da je u Brjanku poslato pet vojnika iz 90. Pancer divizije iz Čebarkula, koji čak nisu hteli da napuste vojsku, već su samo tražili od komande odmor. To se dogodilo nakon što je ruska vojska zauzela Lisičansk - tada je Vladimir Putin javno izjavio da jedinice koje su se borile u pravcu Luganska "treba da se odmore". Jedan od ovih vojnika, 20-godišnji Ilja Tatarnikov, opisao je svojim rođacima uslove pritvora na isti način kao i drugi vojnici koji su završili u Brjanki: drže ga u školi ograđenoj bodljikavom žicom, a čuvaju plaćenici.
Vojska je pokušala da natera Ilju Tatarnikova da potpiše sporazum o služenju u specijalnim snagama (iako je tanker), a nakon odbijanja, okrenuli su se pretnjama, rekavši da se može vratiti u službu ili otići u prethodnu službu - zatvorski centar u regiji Lugansk, ili će se "smatrati nestalim". Dana 16. jula odveden je u nepoznatom pravcu. “Rekao je: ‘Ići ću samo u svoj bataljon. A oni mu odgovorili: „Spremi se, imaš 15 minuta. Ako ne odeš ovako, onda ćeš otići u drugačijem stanju - napisao je jedan od njegovih kolega u razgovoru sa roditeljima.
Četvorica Tatarnikovih kolega vraćena su u svoj bataljon nakon 18. jula; Na pitanje o sudbini njihovog saborca, komandant je odgovorio da je navodno bio “u pešadiji, u 57. ili 75. brigadi, u PMC-u”. Majka Ilje Tatarnikova nije uspela da sazna gde joj je sin; U razgovoru sa njom, štabni oficir u Čebarkulu je insistirao da se svih petoro vojnika vratilo u bataljon, sledi iz publikacije Mediazona. Vojna sestra sugeriše da je on mogao biti zadržan u istražnom zatvoru u Lugansku.
Prema zakonu, izvođači imaju pravo na prevremeni otkaz. Prema rečima aktivista za ljudska prava koje je Verstka intervjuisao, kao razloge za prevremeni raskid ugovora „vojna lica najčešće ukazuju na ideološka antiratna uverenja, odsustvo drugog hranitelja u porodici, kao i na značajno ili sistematsko kršenje uslova ugovora od strane komande”.
Prema Alekseju Tabalovu iz Škole vojnih obveznika, većina vojnika koji žele da prestanu da se bore ne čine to zbog antiratnih uverenja, već radije zbog teških uslova, razočaranja u vojsku i umora nakon tri do četiri meseca na frontu bez rotacije. i bez praznika. Marija Vjuškova iz Fondacije Slobodna Burjatija je u razgovoru sa Nestkom rekla da ima i onih koji odbijaju da ostanu u vojsci iz ideoloških razloga, a takvih je, po njenom mišljenju, medju pripadnicima nacionalnih manjina. “Jedna osoba nam je napisala da ne želi da bude okupator. Priseća se kako su razgovarali s njim dok je bio u Moskvi i kaže da je Rusiji zaista potrebna denacifikacija - rekla je.
Novinari su razgovarali i sa nekoliko vojnika čije su fotografije postavljene na „tabli srama“ u vojnoj jedinici 74814 u Budjonovsku, gde se nalazi 205. odvojena motorizovana kozačka brigada.
Dvadesetpetogodišnji kaplar, koji je u jedinici služio skoro dve godine, ispričao je Nestki da mu ae neposredno pre početka rata rodilo drugo dete. Obećan mu je godišnji odmor, ali su ga umesto toga 26. februara poslat u rat. Tamo je proveo dva meseca, tokom kojih se "nikad nije okupao".
“Oprema se kvarila na svakih 5-10 kilometara, a mi smo je jednostavno bacili. Naredjenja su bila neprecizna. Kuda idemo, zašto idemo, koji zadatak sve je bilo nejasno. Stajali smo, samo dobijali koordinate i pucali. Doneli su nam samo mine. Pucao sam iz zaglavljenog minobacača”, citirao ga je Nestka.
Nakon što je napisao ostavku, kaplar je, zajedno sa kolegom, samostalno otišao u Rusiju. Prešli su 220 kilometara do granice za jedan dan, a zatim taksijem do Budjonovska za 22.000 rubalja. “Neka okače moju fotografiju, prezime, ime gdje god žele. Nije me briga. Vratio sam se po svoju porodicu”, rekao je.
Drugi vojnik je za Current Time rekao da je odlučio da da otkaz "jer je želio da živi".
“Uopšte nismo bili informisani o tome šta će to biti. Rečeno nam je da idemo na vežbe. Nismo imali odgovarajuću opremu. Ni pancire ni šlenmove. Nije bilo hrane i vode”, navodi on. I na pitanje "Gdje ste nabavili hranu?" Anton iskreno odgovara: „Iskreno? Nekako smo to dobili."
Ne zna se koliko je ruskih vojnika odbilo da učestvuje u ratu.
"Nimage" procjenjuje njihov broj na najmanje 1793 osobe - 1559 slučajeva je objavljeno u medijima, još 234 osobe su verovatno u pritvoru u regiji Lugansk. Nastoyashcheye Vremya, pozivajući se na aktiviste za ljudska prava, piše da bi zakon o odbijanju službe u vojsci mogao biti primenjen na "hiljade, možda čak i desetine hiljada".
