Pod naslovom 
 ''Rusija preko Pravoslavne crkve u Srbiji, Crnoj Gori i BiH raspiruje sukobe na Balkanu'' 10. marta 2022. beogradski dnevnik DANAS apostrofirao je one delove Rezolucije o stranim mešanjima u demokratske procese u Evropi koje je Evropski parlament usvojio 9. marta 2022. godine a koji se odnose na Zapadni Balkan

 
Rusko podrivanje EU i Z.Balkana



Evropski parlament sinoć je usvojio Rezoluciju kojom se oštro osuđuju “napori Kremlja da instrumentalizuje manjine u članicama EU primenom takozvane politike sunarodnika, posebno u baltičkim i državama istočnog susedstva, kao deo geopolitičke strategije Putinovog režima”.

Namera je, kako se navodi,  podela društva u EU, uz primenu koncepta „ruskog sveta“, koji ima za cilj da „opravda ekspanzionističke akcije Kremlja”.

Osuđuju se napori Rusije da iskoristi etničke tenzije na Zapadnom Balkanu kako bi „raspirili sukobe i podele“, što, kako piše, može dovesti do destabilizacije celog regiona. Dodaju da su zabrinuti zbog pokušaja pravoslavne crkve u državama – Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, posebno u bh. entitetu Republika Srpska, da promoviše Rusiju kao „zaštitnika tradicionalnih porodičnih vrednosti i učvršćuje odnose između države i crkve“.

Primetne su, navodi se, mnoge ruske „privatne fondacije“, „privatne firme“, „mediji“ „organizacije“ i „NVO“  koji su u državnom vlasništvu ili imaju skrivene veze sa Rusijom.

Od ključne je važnosti, ističe se, da kada se ulazi u dijalog sa ruskim civilnim društvom da se napravi razliku između onih organizacija koje se drže podalje od uticaja ruske vlade i oni koji su povezani sa Kremljom.

U rezoluciji je takođe izražena bojazan što Mađarska i Srbija pomažu Kini i Rusiji u njihovim geopolitičkim ciljevima.

EP poziva na dijalog između predstavnika civilnog društva Zapadnog Balkana i privatnog sektora u borbu protiv dezinformacija.  Evropska služba za inostrane poslove (EEAS) čija je predsednica Angelina Ajhorst pozvana je da proaktivnije deluje.

 

Postoje, navodi se, i dokazi ruskog mešanja i manipulacije u mnogim drugim zapadnim državama liberalne demokratije, kao i aktivna podrška ekstremističkim snagama i radikalno nastrojenim entitetima u cilju promovisanja destabilizacije Unije, podsećaju evroparlamentarci.

Napominju da Kremlj široko koristi kulturu, uključujući popularnu muziku, audiovizuelni sadržaj i literaturu, kao deo svog dezinformacionog ekosistema. Izraženo je zaljenje zbog pokušaja Rusije da ne prepozna u potpunosti istoriju sovjetskih zločina i umesto toga uvodi novi ruski narativ.

Naglašena je potreba da EU i njene države članice pojačaju podršku zemljama Istočnog Partnerstva posebno kroz saradnju na izgradnji države i društva, otpornost na dezinformacije i rusku državnu propaganda. Osuđuje se, između ostalog, i odluku mađarske vlade da otvori Univerzitet Fudan a da zatvori Centralnoevropski univerziteta u Budimpešti.

Izražena je bojazan zbog sve veće finansijske zavisnosti evropskih univerziteta od Kine s obzirom na rizik od osetljivih podataka, tehnologija.