BLOG  Pravni ugao                                                                                              

20.12.2021.

Piše advokat LUKA JOVANOVIĆ

direktor programa i komunikacija FBD

 

                                            NEVIDLJIVO REFERENDUMSKO MASTILO        

 


Iako će se 16. januara izjašnjavati samo o
jednom pitanju - koje se tiče izbora sudija i tužilaca - svim društvenim akterima je jasno da će na tom glasačkom listiću toga dana biti i neka pitanja koja su ispisana nevidljivim mastilom.
Jedno od
 pitanja ispisano takvim mastilom biće i pitanje budućnosti evropskih integracija Srbije.

Upravo tako: Predsednica vlade gđa. Brnabić je u svojoj izjavi od 19. decembra poručila nam je da bi neizglasavanje ustavnih promena, tj. referendumsko "Ne" dovelo do zastoja evropskih integracija Srbije od bar četiri godine. Osnov za ovu tvrdnju premijerka nalazi u nedavno usvojenim izmenama Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Ima li ovakva tvrdnja predsednice vlade osnova? Sa pravne tačke gledišta, naravno?

Član 44 Zakona o Referendumu i narodnoj inicijativi propisuje da „ako građani na referendumu donesu odluku protiv potvrđivanja akta, odn. pitanja koje je bilo predmet izjašnjavanja, o tom aktu, odn. pitanju ne može se ponovo odlučivati na referendumu dok ne prođu četiri godine.

Odlukom o raspisivanju referenduma od 30. novembra na potvrđivanje je stavljen Akt Narodne skupštine o promeni Ustava RS. Referendumsko pitanje glasi: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?“

Dakle, kako je u pitanju konkretan
akt, sa jedinstvenom sadržinom, zakon propisuje da se referendum za potvrđivanje tog akta, ne može održati dok ne istekne zakonom određen rok.

To oko ingtegracija u EU, na šta upozorava predsednica vlade, važilo bi pod pretpostavkom da je referendum koji će se održati 16. januara raspisan na osnovu Zakona o referendumu. Međutim, nije tako! Odluka o raspisivanju referenduma za 16. januar nije doneta na osnovu novog Zakona o referendumu već na osnovu čl. 203 Ustava Republike Srbije.

A prema Ustavu RS, ukoliko predložene promene Ustava ne bi bile potvrđene na referendumu, ceo postupak promene Ustava morao bi da krene ispočetka. Sam Ustav, pak, ne propisuje nikakve rokove koji bi morali da proteknu pre podnošenja novog predloga za njegovu izmenu u slučaju da predložene izmene budu odbačene na referendumu.

Međutim, čak i ako bismo prihvatili vizuru referenduma 16. januara iz ugla gospođe Brnabić, pa dakle prihvatili da Zakon može da određuje uslove pod kojima se menja Ustav, tumačenje izmena Zakona o referendumu, koje je usled nezapamćenog pritiska javnosti upravo njena vlada ne tako davno predložila a Skupština usvojila, bilo bi pogrešno.

Naime, prema čl. 5 Zakona o izmenama zakona o referendumu i narodnoj inicijativi na referendum raspisan pre stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se zakon koji je važio do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Konkretno to znači sledeće:

- Na dan raspisivanja referenduma za promenu Ustava (to je bio 30. novembar) važio je Zakon o referendumu koji je stupio na snagu 26. novembra ( u kome je rok za ponavljanje referenduma bio jedna godina).

- Izmene Zakona o referendumu (koje rok za ponavljanje referenduma proširuju na 4 godine) na koje se poziva gđa. Brnabić stupile su na snagu 11. decembra.

Ergo: Na referendum koji je raspisan za 16. januar primenjuje se Zakon o referendumu koji je bio na snazi 30. novembra ( u kome je rok za ponavljanje referenduma 1 godina).

* * *

Nakon svega rečenog ostaju nam samo pitanja kako kvalifikovati činjenicu da gđa Brnabić, svesno ili nesvesno, svoje pogrešno tumačenje, kao istinu predočava uoči refreneduma građanima Srbije i baš onom delu javnosti kojem je i dalje stalo do evropskih integracija i koji je politički najaktivniji?

Kakav god kvalifikativ od gore pomenutih odabrali on je nepovoljan po predsednicu Vlade jer je suštinski opovrgava.

Kao što smo ranije prilikom komentarisanja izmena Zakona o referendumu naveli pitanje cenzusa je sekundarno u odnosu na pitanje da li se o referendumskom pitanju odlučuje na način i kroz postupak koji može da garantuje odluku koja bi uživala politički legitimitet.

Upravo zbog tog legitimiteta nemoguće je prihvatiti da se odluka o jednom tako važnom pitanju obrazlaže na netačan način, i posebno od predsednice vlade od koje valja očekivati da u javnosti doprinosi legitimitetu akta koji je izglasala Skupština, i to ona skupština kojoj se u javnosti osporava svaki legitimitet.

Ali druga pitanja ispisana nevidljivim mastilom, za razliku od ovog o kom je gđa. Brnabić prozborila, ostaju. Postaće vidljiva kako se referendumska kampanja bude zagrevala.