BLOG  Pravni ugao

05.12.2021. 

Piše advokat LUKA JOVANOVIĆ

direktor programa i komunikacija FBD

 

 TRI VUČIĆEVE OPCIJE 

Istog dana kada su organizovani protesti širom Srbije zbog izmena Zakona o eksproprijaciji (ZOE) koje je 26. novembra usvojila Narodna skupština, predsednik Srbije najavio je da će predložiti usvajanje izmena izmena pomenutog zakona kojima bi se de facto poništila rešenja iz zakona koji je izazvao proteste nezapamćenih razmera u Srbiji.

Šta je od ovoga istinski moguće? Koliko su priče o tome da novi zakon de facto neće proizvoditi nikakva pravna dejstva osnovane? Koliko ima smisla inicirati postupak za izmene neproglašenog zakona? Na koji način može da se vrati na snagu stari ZOE? Krenimo redom…

Počnimo od situacije u kojoj se nalazimo. Narodna skupština je izmene ZOE usvojila 26. novembra. Ukoliko je zakon usvojen u redovnom postupku (kako predsednik kaže) rok za njegovo proglašavanje ističe 10. decembra.

Predsednik na raspolaganju
ima tri opcije:

 

Predsednikova prva opcija je da proglasi zakon, za koji tvrdi da je u skladu sa Ustavom ali da ima manjkavosti, i da rizikuje dalje ispoljavanje društvenog nezadovoljstva dok najavljene „izmene izmena“ koje je najavio ne prođu celokupnu proceduru i ne stignu na njegov radni sto da ih onda proglasi. Mišljenje kako se ta procedura može završiti pre kraja godine, a kamo li za pet dana je više od optimizma.

Svo to vreme proglašeni zakon koji se istovremeno menja, takav kakav je bi bio na snazi i predstavljao bi sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije. Isto tako, bilo kakve izmene izmena koje bi se naknadno usvojile ne bi nužno imale povratno dejstvo već bi se proglašeni ZOE na krpljenju primenjivao sve dok njegove „zakrpe“ ne stupe na snagu na sve slučajeve tokom njegovog važenja.

Druga predsednikova opcija je da izmenjeni ZOE vrati Narodnoj skupštini na ponovno izjašnjavanje (glasanje), uz pisano obrazloženje. To obrazloženje bi u ovom slučaju bilo posebno zanimljivo budući da smo od predsednika čuli kako je zakon u skladu sa Ustavom. U tom slučaju bi druga obrazloženja vraćanja zakona Skupštini mogla bi biti protumačena kao ustupak protestantima mada je predsednik javno rekao da takvog ustupka neće biti ni pod kojim uslovima.

Ako bi se opredelio za ovu opciju Skupština bi o izmenama ZOE morala da glasa po hitnom postupku na narednoj sednici. Koliko bi tokom te sednice vraćeni zakon bilo moguće menjati putem amandmana na njega je upitno budući da nije jasno da li je uopšte moguće predlaganje amandmana na tekst zakona koji je Skupština prvi put usvojila u celini.

Ukoliko Narodna skupština ponovo izglasa zakon vraćen na ponovno izjašnjavanje predsednik je dužan da ga proglasi. Bez izuzetaka. Ukoliko opet vraćeni zakon ne dobije podršku u Skupštini tema izmena Zakona o eksproprijaciji stavlja se, za sada, ad acta budući da u tom scenariju stari ZOE nikada ne bi ni prestajao da važi.
Ovo je jedini način na koji bi se izbeglo da predložene izmene ZOE proizvedu ikakvo pravno dejstvo.

Treća predsednikova opcija je da „propusti“ Ustavom propisane rokove za proglašavanje zakona i da „privilegiju“ proglašavanja izmena ZOE prepusti Predsedniku Narodne skupštine (ili nekom od podpredsednika, ukoliko bi predsednik parlamenta iz bilo kog razloga bio sprečen da ga proglasi). Predsednik republike u tom slučaju mogao bi da sve svoje kapacitete posveti usvajanju izmena nepravičnog zakona koji on nije proglasio ali koji je izglasala njegova stranka, kojoj je i dalje predsednik, koja ima neupitnu većinu u Skupštini. 

Važno je istaći da bi ignorisanje ustavom propisanih rokova za proglašavanje zakona od strane predsednika, kao i svih lica koja su nakon njega pozvana da proglase zakon, predstavljalo kršenje Ustava koje bi u redovnim okolnostima predstavljalo osnov za pokretanje postupka za njihov opoziv u Narodnoj skupštini.

Treća mogućnost navedena je doduše samo zbog toga kako bi se istakao problem koji bi nastao ovakvim usvajanjem koji nije moguće prevazići ćutanjem ili guranjem pod tepih, niti je izbegavanjem stavljanja vlastitog potpisa na zakon moguće izbeći odijum u javnosti koji bi potom nastao.

 

* * *

 

Nesporno je da je drama oko usvajanja izmena Zakona o eksproprijaciji uverljivo razotkrila sve manjkavosti sadašnjeg parlamentarnog sistema u Srbiji i štetnost poistovećivanja ustavnih i zakonskih procedura sa voljom vladajuće većine.

Ipak, možda najviše od svega, sadašnji trenutak nam je demonstrirao nemoć koncentrisane moći da istinski rešava mnoštvo društvenih problema koje upravo izaziva sama koncentracija moći, a podsetio nas kako je samo suštinski demokratsko društvo u stanju da obezbedi one vrednosti koje državi kao takvoj daju legitimitet koji je nužan uslov za ostvarivanje njenih mnogobrojnih društvenih funkcija.