BLOG  Pravni ugao

13.11.2021. 

Piše advokat LUKA JOVANOVIĆ

direktor programa i komunikacija FBD

 

REFERENDUM I CENZUS

 

Vlada Republike Srbije je nedavno usvojila predlog izmena Zakona o referendumu. Očekuje se da će se referendum o izmenama Ustava koji je planiran za sledeću godinu organizovati u skladu sa ovim zakonom.

Brojne su primedbe upućene na račun predloženih izmena zakona, među kojima je najčešće pominjana ta da će se ukidanjem cenzusa kao uslova za uspešnost referenduma stvoriti prostor za zloupotrebe instituta referenduma.

Istina je da predložene izmene Zakona o referendumu imaju nedostatke, ali ukidanje cenzusa nije jedan od njih.

Naprotiv, ukidanje cenzusa za referendumsko izjašnjavanje predstavlja jedan od mehanizama kojima se upravo referendum kao način vršenja suverenosti od strane naroda čini delotvornijim.

Pitanje je ko i zbog čega „insistira“ na zadržavanju tog cenzusa -  pogotovo ako je on već ukinut kod izbora narodnih poslanika, predsednika republike kao i na svim nivoima biranja narodnih predstavnika?

Jedan od mogućih razloga bi bio upravo taj da se institut referenduma učini nefunkcionalnim, kako bi se primat davao upravo izboru „narodnih predstavnika“, kao de facto jedinom načinu na koji bi građani vršili suverenost.

Moguće je, takođe, da se agituje za cenzus kako bi se nekako održao institut bojkota - kao jedina strategija političkih organizacija koje pretenduju da budu narodni predstavnici.U okolnostima u kojima takav cenzus ne bi postojao te stranke bi, konačno, morale da donesu odluku ne samo o eventualnom referendumskom pitanju već i vlastitom političkom identitetu, što godinama uspešno izbegavaju.

Postavlja se, na kraju, pitanje, da li bi odluka doneta na referendumu bila nekako manje legitimna, takoreći krnja, u odnosu na onaj na kojem bi se o referendumskom pitanju izjasnilo više od polovine upisanih birača?

U okolnostima kada  učešće građana u javnim poslovima globalno opada, pitanje legitimnosti bilo koje odluke ne može se meriti isključivo time koliko je od ukupnog broja birača donelo neku odluku, već u prvi plan stupa sam postupak u kojem je odluka doneta.

Ako bi referendum bio organizovan na način na koji bi svim zainteresovanim licima omogućio da se izjasne ili iniciraju, pod jednakim uslovima, izjašnjavanje o nekom pitanju, bez nepotrebnih administrativnih prepreka (uključujući tu i cenzus), takva odluka bi sasvim sigurno uživala pun legitimitet, koju puki odziv birača na referendumu ne može da garantuje.