POSEBAN TRETMAN: 

IZBORI, TV I CRNI SNEG

18.oktobra 2021.
                           

Piše Milan Jovanović, predsednik FBD 

Ovog teksta ne bi bilo da pre neki dan nisam tweetnuo objavljujući taze vest o izboru nadzirača srpskih medija u predstojećoj izbornoj kampanji.

Jer, kao što sam u septembarskom Posebnom tretmanu poručio da je medjustranački dijalog i dogovor oko izbora 2022. straćeno vreme, i da je propao, isto velim i za ovo predstojeće nadziranje ponašanja medija u predstojećoj izbornoj kampanji u Srbiji.
Slobodan sam uz to da primetim kako je čitava dosadašnja diskusija oko medija i zastupljenosti stranaka u njima - pogotovo opozicionih - imala obrnutI kvalitet u odnosu na razložnu želju opozicije da joj mediji budu dostupniji nego što su bili. I što će biti.
Čak i da se
javni servis ‘‘upodobi‘‘, ili da je opozicija uspela u nameri da svoje predstavnike ubaci u uredjivački kolegijum TV Dnevnika javnog servisa, što je bila somnabulija po sebi - ne bi se mnogo promenilo. Kao što se neće promeniti ni sa pomenutim ‘‘nadziračima.‘‘

1.

Ključno pitanje tokom prethodnih meseci i debata oko toga kako dospeti na TV ekane elegantno je zaobilaženo: šta je sa televizijama koje su u privatnom vlasništvu? I to ne samo kad su u pitanju televizije sa nacionalnom frekvencijom, već i sve druge. I kablovske i lokalne.
Pre nekoliko godina slušao sam na Podgoričkom novinarskom forumu predstavnicu Pink televizije, koja ima nacionalnu frekvenciju, k
ako samouvereno i s iskrenom ubeđenošću tvrdi da niko nema pravo da se pača u to šta će i kako će puštati  Željko Mitrović. Ako hoće ima pravo da emituje i čisti sneg ili crni ekran, rekla je.
Nema!
No,  to je druga tema.
A mislim čak i kako bi se i u postojećoj zakonskoj regulativi, kad bi se to htelo, moglo pronaći da je privatizacija informativnog prostora u meri koja se u medjuvremenu uvrežila i raširila diljem Srbije, ne samo neetička i već i nezakonita.
Ali ovaj tekst dalje ide drugim smerom.

2.

Čitajući vest o kandidatima za nadzirače, koje je je Maji Gojković dostavila Olivera Zekić, setio sam se kako sam još davno, posle 5. oktobra 2000. mom nekadašnjem profesoru Svetozaru Stojanoviću, čoveku od uticaja u
tadašnjoj vlasti, odneo predlog za regulisanje rada televizja prilikom izbora.
Nikad se posle nas dvojica nismo više videli, niti sam ga pitao za taj predlog.
Ali
i danas mislim da je taj predlog zanimljiv. A proistekao je iz razgovora vodjenih tokom višednevnog druženja sa jednim od producentskih  i uredničkih legendi SAD, Edom, Edwardom Fouhyem. Čovek je bio izvršni producent CBS Evening Newsa legendarnog Waltera Cronkite-a, potpredsednik ABC News -a , pa visoki funkcioner NBCa, takodje. I nosilac više EMI nagrada.I, povrh svega,  izvršni producent predsedničkih TV debata 1988. i 1992. Eda je posle ove druge u kojoj je pobedio Clintron, u Beograd bio doveo Milan Panić. Ne bi li pomogao RTSu u višestranačkom okruženju, kojim je, dominirao tadašnji autoritarni i neporecivi vodj Milošević i njegov SPS.

Elem, još od tada, ideja je bila kako bi za svake parlamentarne ili predsedničke izbore, trebalo birati novu samostalnu, posebnu redakciju i novog izvršnog producenta – glavnog urednika, kako vam drago. Naravno, putem konkursa. Za koji bi, kao i za njen rad bila nadležna Republička izborna komisija. U kojoj su, dakako, predstavnici svih stranaka koje ne bojkotuju izbore…
‘‘Kvaka‘‘ je bila u obavez
i svih televzija, dakle i privatnih, da osim njihovih spostvenih emisija posvećenih izborima, emituju i ovu RIK-ovu!
Ne sve u isto vreme, ali svakako u udarnim tzv. prime time terminima….


3.

Meni se i danas taj gore krajnje svedeni abstract projekta Izborna TV, čini pouzdanijim, od '‘zaštite‘‘ izbora uz pomoć predvidjenog monitoringa, koji je predložila trojka EP  i predvidjenih nadzirača. Oni bi možda  mogli biti korisni u nekoj politički kulturnijoj sredini, u nekom manje ostrašćenom društvu-u-konfrontacijama nego što je ovo današnje u Srbiji.
O javnom servisu, uticajnim kablovskim TV i privatnim televizijama po Srbiji od kojih je većina bliska SNSu da ne pišem,
Kako god,  taj davni predlog čini mi se  i danas pouzdanijim pred realnom mogućnoću da neki vlasnik, neke televizije, može i u sledećoj izbornoj kampanji na svojoj televiziji činiti šta mu je drago, pa i da emituje ‘‘crni sneg‘‘ ili forsira samo jednog kandidata ili partiju, svejedno. U našim uslovima crnilo je isto.