BLOG  Pravni ugao

05.10.2021. 


Piše advokat LUKA JOVANOVIĆ
direktor programa i komunikacija FBD

 
                          UZ GODIŠNJICU 5. OKTOBRA,  2021.


Ni najveći
pesimista u Srbiji pre deset godina ne bi tvrdio da ćemo na dvadeset i prvu godišnjicu 5. oktobra pričati o pomilovanju ubice Zorana Đinđića.

Ali, eto, pričamo. U ni manje ni više nego u udarnim TV terminima.

Mnogo toga je do sada rečeno o peticiji za koju Fondacija “Kapetan Dragan” skuplja potpise u centru Beograda. Ipak, ovde bismo da se osvrnemo samo na neke činjenice o institutu pomilovanja i posledično na nekoliko pitanja koja izbijaju u prvi plan kada te činjenice uzmemo u obzir.

Sam institut pomilovanja, regulisan Krivičnim zakonom, osim potpunog oslobođenja od izdržavanja kazne obuhvata i njeno ublažavanje, davanje rehabilitacije, određivanje kraćeg trajanja posledica osude kao i potencijalno ukidanje neke ili svih posledica osude.

Dakle, u tom smislu zahtev koji je izložen u peticiji je, da se izrazimo najblaže, maksimalistički. Međutim, sam zahtev sadržan u peticiji, osim moralne, ima i jednu nepopravljivu pravnu manu.

Ma koliko potpisa fondacija skupila na ulicama Beograda (na stranu što je bilo koji broj potpisa veći od nule koje prikupe poražavajući) Fondacija ovom peticijom ne može izdejstvovati pomilovanje ubice Zorana Đinđića.


Zakon o pomilovanju propisuje nedvosmisleno da molbu za pomilovanje mogu da podnesu samo osuđeno lice, njegov zastupnik kao i bračni drug, srodnik u pravoj liniji, brat ili sestra osuđenog lica.

Dakle, ako znamo da potpisnici, ma koliko da ih je, ne mogu da podnesu molbu za pomilovanje, jedino pitanje koje ostaje je zašto Fondacija javno skuplja potpise za peticiju koja ne može imati nikakvo dejstvo?

Prema podacima koji se mogu naći u Agenciji za privredne registre, u programske ciljeve Fondacije, između ostalog, spada „promovisanje humanitarnih aktivnosti“, „promovisanje i zaštita ljudskih i građanskih prava Srba i srpske manjine u dijaspori“ kao i „pružanje pomoći pojedincima srpske nacionalnosti koji su diskriminisani po nacionalnoj osnovi“.

Kako se u ovako postavljenje ciljeve Fondacije uklapa na neuspeh osuđena peticija za puštanje na slobodu pravnosnažno osuđenog ubice predsednika vlade?

Šta više, u nekom drugom kontekstu, u nekoj drugačijoj Srbiji, ovakva vrsta javnog delovanja udruženja građana predstavljala bi valjan osnov za pokretanje postupka za zabranu rada ovog udruženja pred Ustavnim sudom. Važeći zakoni u Srbiji pružaju upravo tu mogućnost.

Nažalost, dvadeset i jednu godinu nakon 5. oktobra, ne živimo u takvoj Srbiji.

Koliko će još godišnjica morati da prođe da bi smo konačno živeli u takvoj Srbiji, koja ne predstavlja platformu za ekstremiste i revizioniste svih vrsta, nemoguće je reći. Ipak, to nije razlog da od ostvarivanja tog ideala odustanemo. Ikada.