BLOG  Pravni ugao

26.04.2021. 

Jagodinska događanja(3):Slučaj Alempijević

Piše advokat Luka Jovanović
direktor programa i komunikacija FBD
 

Jagodinska događanja ne prestaju da izazivaju burne reakcije i neočekivane posledice. Jedna od tih neočekivanih posledica bila je i hitro razrešenje Dragana Alempijevića sa mesta predsednika odbora Demokratske stranke u Jagodini.  

Obrazloženje za ovo bilo je dvojako: Dragan Alempijević zastupa Dragana Markovića u postupcima koji se vode povodom informacija koje je u javnost iznela Marinika Tepić i zbog njegovog zastupanja 393 žene koje su protiv Marinike Tepić podnele krivičnu prijavu zbog iznošenja tih informacija.  

Ova odluka nije prošla nezapaženo i oštro je kritikovana kao napad na advokata koji obavlja svoj poziv u skladu sa zakonom i važećim propisima.   

Postoji nekoliko problema sa ovim stavom i svi se tiču Kodeksa profesionalne etike advokata.    

Naime, Kodeksom su propisani uslovi pod kojima je advokat dužan da odbije zastupanje. Među tim razlozima nalazi se i taj da je advokat dužan da odbije zastupanje ako bi ono podrazumevalo upotrebu nečasnih ili drugih nedozvoljenih sredstava, a u krivičnim predmetima aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za koju advokat zna da je neistinita.  

Kako se ovo odnosi na slučaj Alempijevića?   

Konkretno, njegovo prihvatanje zastupanja Dragana Markovića nije sporno.  

Međutim, problem nastaje sa prijavom 393 žene iz Jagodine.  

Prema iskazima samih žena koje su potpisnice prijave ne može se zaključiti da su one znale za šta tačno potpisuju krivičnu prijavu, budući da je, kako čitamo, značajan broj njih bio u zabludi da su podnele krivičnu prijavu za uvredu, a ne za izazivanje panike i nereda.  

Razlika između ova dva dela je značajna. Osim što su bića ova dva krivična dela, kao i njihovi objekti zaštite, potpuno različita, jedno od njih (izazivanje panike i nereda) goni se po službenoj dužnosti, dok se za drugo (uvredu) goni po privatnoj tužbi.  

Pored toga, tu su i okolnosti koje se tiču brzine i koordinacije ovih žena, kao i činjenice da su sve angažovale istog advokata (koji, je li, sasvim slučajno, zastupa i Dragana Markovića), a  posle kojih se razložno može postaviti  i pitanje da li se na to da one potpišu prijavu uticalo čak nekim nedozvoljenim sredstvima, o čemu se u javnosti otvoreno špekuliše.  

Da li se radi o prihvatanju zastupanja klijenata, koji su bili u zabludi u pogledu toga za šta angažuju advokata ili su oni, u gorem slučaju, možda čak i bili prinuđeni da rečenu prijavu podnesu iako je ne razumeju ili im nije pojašnjena, i koliko se sve to može smatrati časnim?   

Da li je savesno, u smislu koji to propisuje Kodeks, koristiti tu krivičnu prijavu za medijsku odbranu drugog klijenta,  posebno ako se njome njeni podnosioci mogu izložiti riziku da odgovaraju za krivično delo lažnog prijavljivanja za koje se može izreći i trogodišnja zatvorska kazna?     

Da li uopšte ima smisla sumnjati u odgovore na ova pitanja ako je Alempijević, kao advokat Dragana Markovića, sugerisao Markoviću da se ta krivična prijava podnese od strane tih žena u sklopu odbrane gospodina Markovića?  

Sve to, naravno, nije relevantno za odluku Demokratske stranke da Alempijević više ne bude na čelu odbora stranke u Jagodini, ali je itekako relevantno za održivost one odbrane kako on „samo radi svoj posao“, kao i za održavanje poverenja javnosti u advokaturu kao takvu, a koja nam je kao samostalna i slobodna profesija u ovim vremenima potrebnija nego ikada.

Zašto?

Zato što su svi advokati dužni da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem doprinose vladavini prava, zakonitosti i pravičnosti.

Zato što advokati imaju posebnu moralnu odgovornost budući da nezavisno, stručno, savesno i samostalno obavljanje advokatske profesije predstavlja jednu od osnovnih garancija u ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih sloboda i prava.

Zato što od načina rada i ponašanja svakog advokata ponaosob zavise značaj i ugled advokature u celini.