BLOG  Pravni ugao
22.04.2021. 

Bilo jednom(?)u Jagodini?(2)

Piše advokat Luka Jovanović
direktor programa i komunikacija FBD

Kao što se moglo očekivati, priča o Jagodini čvrsto stoji u centru interesovanja javnosti. Trenutno se najviše priča o Višem javnom tužilaštvu u Jagodini. Na mnogo načina to mi se čini pogrešnom temom. Evo i glavnih razloga zašto.

Prvo, u ovom trenutku uopšte ne možemo sa sigurnošću reći čime se bavi taj „predmet“ koje je VJT u Jagodini otvorilo. Važno je istaći da je ono postupilo neposredno nakon razgovora sa Draganom Markovićem. Tom obrascu ponašanja javnost je bila svedok i u drugim visoko profilisanim predmetima tužilaštva.

Nepromišljeno bi bilo isključiti mogućnost da je razlog zbog kojeg je aktivirano baš VJT u Jagodini taj da se dobije formalna odluka da ne postoji osnovi za krivično gonjenje Dragana Markovića – što bi moglo da predstavlja osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti, pa možda čak i krivične odgovornosti (ma koliko to apsurdno zvučalo!) Marinike Tepić. Javni nastupi Dragana Markovića u izvesnoj meri upravo ukazuju na činjenicu da je ovo trenutno njegova glavna linija odbrane.

Dalje, smatram da VJT u Jagodini ne bi trebalo da vodi istragu povodom događanja u Jagodini - ne zbog potencijalnog nepotizma i političkog uticaja već zbog toga što ono možda čak nije ni stvarno nadležno za ovaj slučaj.

Naime, iz iskaza koji su se mogli čuti na konferenciji za štampu u ponedeljak, kao i iz delova svedočenja koje je u četvrtak 22. aprila 2021. u emisiji Novi dan TVN1infoBG sa javnošću podelila gđa. Tepić može se postaviti pitanje da li u slučaju Jagodine ima osim krivičnih dela protiv polne slobode i elemenata organizovanog kriminala. Ukoliko bi to bio slučaj, prema Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije stvarno nadležno tužilaštvo u ovom predmetu bilo bi Tužilaštvo za organizovani kriminal čije je sedište u Beogradu.

Ako je javnosti stalo do utvrđivanja potpune istine o događanjima u Jagodini i utvrđivanja odgovornosti za njih, Zagrka Dolovac je pogrešna adresa, (makar ne primarno) već bi to pre mogao biti tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić.

Najzad, jedini razlog zbog kojeg danas pričamo o Višem javnom tužilaštvu u Jagodini je taj što je Dragan Marković upravo njega smestio u žižu razgovora.

Kada bismo sagledali celokupnu situaciju na sveobuhvatniji način umesto da tek reagujemo na poteze drugih, lako bi smo mogli doći do zaključka da je nemali deo stručne i političke javnosti (poput gđe. Sande Rašković Ivić) svojim komentarima Jagodinskog slučaja nepromišljeno pomogao Draganu Markoviću da formuliše narativ o priči u koju je, prema svedočenjima, najdirektnije umešan – a koji je osmišljen upravo tako da se priča o Jagodini završi u Jagodini.