BLOG  Pravni ugao
19.08.2020.                                                                                

Zanimljivi slučaj Nikole Jovanovića  
                                                                                                                                                                                                                                                                                                       
                                                                                                                       
Piše advokat Luka Jovanović
                                                                                                                                                    direktor programa i komunikacija FBD



Nikola Jovanović

Šta se zna? Pouzdano? Pre nekoliko dana u javnost je pušten snimak privatnog razgovora na kojem, naizgled, Nikola Jovanović, do pre manje od nedelju dana ugledan i poštovani član Narodne stranke, iznosi niz pežorativnih komentara na nacionalnoj osnovi na račun svojih dojučerašnjih stranačkih kolega, prilikom razgovora o prelasku u drugu političku stranku. Munjevitom brzinom, takoreći za nekoliko minuta, protiv njega se okreću kako pomenute stranačke kolege tako i viđeniji članovi drugih opozicionih stranaka koje su činile Savez za Srbiju, među njima i stranka u koju je naizgled g. Jovanović razmišljao da pređe.

Nekoliko dana nakon što je objavljen i dalje nije poznato ko je autor predmetnog snimka, nema merodavnih potvrda o njegovoj autentičnosti, niti se iz dostupnih informacija može saznati ko je ovakav snimak pustio u javnost.

Nakon što smo istakli sve nepoznanice, vreme je da se osvrnemo i na ono što nam pouzdano jeste poznato, konkretno šta o svemu ovome imaju da kažu zakoni Republike Srbije?

Pod pretpostavkom da glas koji se nalazi na snimku tog privatnog razgovora jeste glas g. Jovanovića njegovo neovlašćeno snimanje i objavljivanje predstavlja krivično delo za koje se goni po privatnoj tužbi. Ovo ne bi trebalo da bude sporno ne samo zato što je jasno regulisano čl. 143 i  čl. 145 KZ RS, već i zato što ni ne predstavlja najzanimljiviji deo ove priče.

Naime, najzanimljiviji deo ove priče zapravo jeste izveštavanje pojedinih medija o ovom snimku i njegovoj sadržini. Konkretno, član 9 Zakona o javnom informisanju i medijima propisuje obavezu novinarske pažnje i obavezu urednika i novinara da provere poreklo, istinitost i potpunost informacije koje objavljuju. Da li su mediji koji su izveštavali o ovome pre pravljenja svojih priloga kontaktirali g. Jovanovića? Iz dosadašnjeg izveštavanja o ovoj priči legitimno se može postaviti pitanje da li je u predmetnom slučaju prekršena obaveza novinarske pažnje – za šta, najzad, postoje i konkretne zakonske posledice.

Dalje, opet, u slučaju da je snimak, podvlačimo, privatnog razgovora  g. Jovanovića autentičan, predmetni mediji nisu mogli objaviti  taj snimak bez njegovog pristanka, prema čl. 80 pomenutog zakona. Ipak, ova pretpostavka nije apsolutna budući da zakon propisuje da je objavljivanje ovakvih snimaka bez saglasnosti moguće u slučaju da javni interes preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacije.

Član 82 Zakona o javnom informisanju i medijima navodi niz primera u kojima javni interes ima prevagu nad privatnošću. Međutim, gotovo je nemoguće konkretan snimak podvesti pod bilo koji od navedenih primera, pa čak i onaj koji se odnosi na nosioca javne ili političke funkcije, budući da se tu postavlja dodatni uslov da se objavljivanje informacije čini u interesu nacionalne bezbednosti, javne sigurnosti , ekonomske dobiti zemlje, sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala, kao i zaštite prava i sloboda drugih. Konačnu ocenu toga, međutim, može dati samo sud.

No, ne na kraju, već i posebno, sve gore navedeno povlači za sobom izrazito negativne posledice po kredibilitet opozicionih stranaka u Srbiji i opoziciji naklonjenih medija. Pri čemu je u pitanju manje loš prvi od dva scenarija, onaj koji polazi od pretpostavke da je snimak privatnog razgovora g. Jovanovića autentičan. Daleko gori scenario je onaj u kojem verodostojnost snimka g. Jovanovića ostaje nepotvrđena ili, još gore, biva opovrgnuta.

Čak i ovako sumarno izložen ceo slučaj Nikole Jovanovića predstavlja poražavajuće indikativnu sliku trenutnih političkih zbivanja u Srbiji, nivoa njene političke i medijske kulture, kao i onespokojavajuće spremnosti da se u borbi za demokratsko društvo pribegava anti-Drajfusovskim metodama.