Hesinški odbor za ljudska prava u Srbiji
objavio je ovaj
Apel predsedništvu Evropske unije i Evropskoj komisiji povodom Samita EU o Zapadnom Balkanu 


Neophodan je aktivan i ofanzivan angažman EU

 

 

Kao i sve druge evropske zemlje i ceo svet, naša zemlja se suočava s dramatičnim humanitarnim, ekonomskim i političkim posledicama pandemije.

Promene do kojih je došlo tokom pandemije, na koje svi zajedno i pojedinačno moramo da odgovorimo, nisu nove. Reč je o procesima koji su već bili u toku, dok ih je kriza samo katalizirala. Pandemija je, međutim, podstakla ceo svet da za te procese traži nova sistemska rešenja.

Pozdravljamo zaključke Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta od 20. aprila ove godine. Oni ohrabruju i ulivaju nadu u sposobnost i odlučnost Evropske unije da nakon početnog neizbežnog šoka započne zajednički da traga za rešenjima i to ne samo za svoje članice. Naglašavamo značaj toga što se ova rešenja odnose i na zemlje Zapadnog Balkana i toga što se preporučuje nastavak finansiranja regiona, kao i značajne podrške date regionalnoj saradnji i punopravnom članstvu zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj Uniji.

U jeku dosad nezabeležene globalne krize, Evropska unija je odlučila da sa Severnom Makedonijom i Albanijom otvori pregovore o pristupanju i imenovala je specijalnog EU predstavnika za dijalog Beograd-Priština i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana. Time je potvrdila stanovište da Zapadni Balkan ima evropsku budućnost i pokazala konzistentnost u sprovođenju strategije proširenja (COM/2018/65 final).

Srbija je, kao i mnoge druge zemlje, pandemiju dočekala nespremna. Zbog već u velikoj meri urušenog zdravstvenog sistema i odlaska medicinskog osoblja u inostranstvo, pribegla je najrigoroznijim merama izolacije na starom kontinentu.

  

- podrži zahteve proevropskih i demokratskih snaga da se u Srbiju vrati parlametarizam i da Narodna skupština povrati svoju fukciju nadzora nad radom izvršne vlasti i predsednika republike;

- snažno podrži progresivne reformske snage poput nove klase preduzetnika, profesionalnih udruženja u obrazovanju, kulturi, nauci, zdravstvu, ekologiji i pravosuđu, kao i proevropske i antinacionalističke snage i napore i onaj deo civilnog sektora koji decenijama zastupa i promoviše evropske vrednosti i prioritet članstva Srbije u EU;

- zahteva poštovanje slobode medija i pruži adekvatnu podršku svim institucijama koje građane Srbije obaveštavaju o vrednostima i značaju EU za razvoj demokratije i bolji život građana, kako bi javnost dobila uvid u prave vrednosti EU i potencijal razvoja zemlje u njenim okvirima;

- učini sve što može da vlast u Srbiji omogući građanima stručno i objektivno obaveštavanje o pandemiji i svim merama koje EU i zemlje članice preduzimaju, ne samo u traženju leka za suzbijanje kovida-19, već i o novim bezbednosnim, ekonomskim, komunikacionim i ostalim strategijama organizacije života i rada, koje sada ugrožava nevidljivi neprijatelj;

- podrži i osnaži sve inicijative i institucije koje se zalažu i bore za održivi razvoj Srbije i primenu mehanizama Clean Planet for all: A European strategic long-term vision for a prosperous, modern, competitive and climate neutral economy COM/2018/773 finalte da, što nije manje važno, što češće poziva proevropske strukture u Srbiji da učestvuju u aktivnostima EU (diskusijama, panelima, brifinzima) kako bi bolje informisali o Srbiji, ali i sticale uvid u rad i funkcionisanje evropskih institucija.


Ovaj Apel  koji je upućen na potpisivanje nekolicini intelektualaca i nevladinih i političkih organizacija objavljen je na websiteu HOS 4. maja 2020. a kao njegovi potpisnici navedeni su: 

Prof. dr Aleksandar Bošković, antropolog.
Aleksandar Popov, Centar za regionalizam
Jadranka Jelinčić, doktor pravnih nauka
Maja Sedlarević, Liga socijaldemokrata Vojvodine
Zlatoje Martinov, publicista i književni kritičar
Aleksandar Sekulović, advokat
Pavel Šipicri-Šagi
Slaviša Lekić, novinar
Vesna Cvejić, profesor biologije
Pavel Domonji, politikolog
Pavle Radić, novinar
Mehmed Slezović, slikar
Tomislav Žigmanov, profesor filozofije i pesnik, član parlamenta
Gordana Čimić, član parlamenta (DS)
Jelena Krstić, Helsinški odbor
Nenad Vukosavljević, Centar za nenasilnu akciju
Aleksandar Olenek, advokat
prof. dr Đokica R. Jovanović
Miloš Ćirić, politikolog
prof. dr Ana Dević, sociološkinja
Živan Berisavljević, ambassador
Duško Radosavljević,Savez antifašista Vojvodine
Boris Varga, politikolog
Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, član parlamenta
Rada Trajković, lekar
Dragan Banjac, novinar
dr Srđan Milošević, istoričar
Aleksandar Jovanović, sociology
Bojan Tončić, novinar
Staša Zajović, Žene u crnom
Ljiljana Radovanovic, Žene u crnom
Snezana Tabački, Žene u crnom
Violeta Đikanović, Žene u crnom
Nastasja Radović, Žene u crnom
Tamara Nikčević, novinarka
Ivan Obradović, univerzitetski professor
Nada Dobrota Davidović, lekar
dr Gazela Pudar Duško, naučna saradnica
Tamara Spajić, novinarka
Izabela Kisić, Helsinški odbor
Dinko Gruhonjić, novinar
Tanja Petovar, advokat
dr Milivoj Bešlin, istoričar
Svetislav Basara, pisac
prof. dr Nikola Samardžić, istoričar
Duško Mijić, poduzetnik
Dinko Gruhonjić, novinar
Vladan Vlajković, poduzetnik
dr Olga Zirojević, istoričarka
Lula Mikijelj, filmski radnik
Sonja Biserko, Helsinški odbor
dr Milan Subotić, Institut za evropske studije, Beograd
Slobodan Beljanski, advokat
Zoran Vuletić, predsednik IO Građanskog demokratskog foruma
Bojan Kostreš, generalni sekretar Lige socijaldemokrata Vojvodine
Branko Živković, novinar
Lidija Stevanović, glumica
Nenad Prokić, dramski pisac
prof.dr Momir Samardžić, istoričar
prof dr Slobodan Sadžakov, Univerzitet u Novom Sadu
Lazar Lazić, univerzitetski professor
Danica Stefanović, civilna aktiviskinja
Miloš Urošević. Žene u Crnom
Mirjana Miočinović, dramaturškinja
Mila Jurić, bibliotekarka
doc. dr Marko Božić, Pravni fakultet Univerziteta Union
dr Olga Manojlović Pintar, istoričarka
Natasa Vučković, narodna poslanica i izvršni director, Fondacije Centar za demokratiju
Pavle Jevremović, ambassador
Doda Tot, novinarka
Vladimir Arsenijević, pisac
Marija Draškić, profesorka univerziteta
Miroslava Perišič, humanitarna radnica
Marzia Tomašević, ugostitelj
dr Zoran Radovanović, profesor epidemiologije