BLOG  Pravni ugao
20.04.2020.                                                                                

Zašto skupština?                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       
                                                                                                                                   
Piše advokat Luka Jovanović
                                                                                                                               direktor programa i komunikacija FBD


 

                                                                                                                                                                                 

 

 


Polemike oko pravnih i političkih problema do kojih je dovelo vanredno stanje koje je proglašeno na način na koji je proglašeno ne jenjavaju. Jedna od tema na koju ovom prilikom nameravam da se osvrnem jeste značaj odsustva Narodne skupštine iz celokupnog procesa. Konkretno, zašto je važno da odluku o proglašenju vanrednog stanja, kao i odluke kojima se ograničavaju građanska prava tokom njega, donese Skupština? Zašto je važno da radi čak i ovakva Skupština – strogo podeljena po partijskim linijama, čiji rad pojedini narodni poslanici čak i bojkotuju i u kojoj se neke od najsudbonosnijih odluka koje društvo može da donese izglasavaju 'telepromterski', na zvonce?


Narodna skupština je najviše predstavničko i zakonodavno telo Republike koje predstavlja najvišu manifestaciju suvereniteta građana Srbije. Odluke koje se u njoj donose treba da budu usmerene ka opštem dobru i boljitku sviju. Čineći ovo ona predstavlja sve nas i naš kosenzus da društvo u kojem svi živimo bude utemeljeno na načelima vladavine prava, socijalne pravde, građanske demokratije i ljudskih i manjinskih prava.

Odustajanje od ovoga ne bi značilo da smo izgubili tek jednu političku instituciju, koja pri tome ne uživa značajno poverenje građana koje je dužna da predstavlja, već bi vodilo ka trajnom nestajanju i urušavanju naše političke zajednice kao takve.

Upravo zbog ovog momenta je od ključnog značaja angažovanje Skupštine tokom ove pandemije koronavirusa, koja nam je uz sve nevolje i tragedije koje nosi sa sobom pružila novu priliku da formiramo društveni konsenzus, koji je nakon petooktobarskih promena u više navrata stavljan pred ozbiljna iskušenja da bi u poslednjim godinama neodgovornošću svih političkih aktera bio doveden do tačke pucanja.

Upravo zato što treba da predstavlja sve nas, bez obzira na našu nacionalnost, politička opredeljenja i sve druge razlike koje nas razdvajaju i okupljaju, Narodna skupština jedina ima puni legitimitet za ograničavanje građanskih prava i sloboda, na obrazloženi predlog Vlade, koje smo jedni drugima izglasavanjem i proglašavanjem Ustava priznali. Odlučiti se na bilo šta manje od toga, bilo činjenjem bilo trpljenjem, je nešto što je apsolutno neprihvatljivo i nedostojno bilo koga od nas.  

Ako se sumnja u značaj i ulogu koja Skupštini po Ustavu i svim razložnim shvatanjima pripada to je zbog toga što je moderno srpsko shvatanje parlamentarizma iza sebe ostavilo pustoš, oblikovanu vetrovima oportuniteta, sujete i netrpeljivosti, kojoj na prvi pogled nema kraja. Doprinos stvaranju ovog ambijenta nije jednako raspodeljen, ali u ovim izuzetnim vremenima na svima nama je dužnost da izgradimo nešto bolje od sistema koji je pandemija ogolila.